Frasoa Balu: Novi sojevi mogu da izazovu reinfekciju, ali ne i da zaobiđu odgovor T-ćelija

Profesor Fransoa Balu, genetičar i direktor UCL Instituta za genetiku u Londonu oglasio se na društvenoj mreži Twitter i napisao da bi sledeća varijanta korona virusa, kao i svaka naredna mogla biti jednako, manje ili više virulentna od omikron soja.

- Međutim, povezani morbiditet i mortalitet će se vremenom smanjivati, kako više ljudi bude sticalo imunitet kroz vakcinaciju ili prethodno izlaganje virusu - rekao je on.

Preporučujemo

Jedna osoba izrazila je zabrinutost, oko toga što misli da je malo verovatno da će omikron biti poslednja varijanta korona virusa i šta će biti ako sledeći soj bude isto prenosiv, a vakcine i buster doze ne mogu da ga zaustave, pa prouzrokuje i ozbiljnije kliničke slike?

- Koliko god da je omikron loš, bojim se da bi moglo da postane i gore - napisala je ona na Tviteru, a Balu odgovorio:

- Nijedna varijanta ne može da bude potpuno zaustavljena vakcinama i buster dozama, kao ni zaštitom od ranije infekcije. Jedan soj, kao što je na primer omikron, može u velikoj meri da izbegne neutrališuća antitela, i učini da i imunizovani budu skloniji (ponovnoj) infekciji, odnosno zaražavanju.

Međutim, nijedna varijanta nikada neće moći da zaobiđe odgovor ćelijskog imuniteta (T-ćelija) koji kontroliše bolest nakon zaražavanja, a samim tim i štiti od najtežih simptoma. Ovo proizilazi iz bezbrojnih meta T-ćelija (epitopa) u virusnom genomu.

The next SARSCoV2 variant, and any after it, could be intrinsically less, as, or more virulent than Omicron. Though, the associated morbidity and mortality will further decrease over time, with more people having acquired immunity through vaccination and prior exposure.1/ https://t.co/WS0AnqYWAn— Prof Francois Balloux (@BallouxFrancois) January 5, 2022

Pored toga, odgovori T-ćelija koje su postavili različiti pojedinci su veoma varijabilni zahvaljujući raznolikosti naših MHC (HLA) gena. Dakle, nijedan patogen ne može da izbegne imunološko prepoznavanje "na nivou populacije".

U opticaju je oko 200 endemskih respiratornih virusa, uključujući i dve vrste gripa, potomke epidemija iz 1957. i 2009. godine. Neke godine su virulentnije od drugih, što doprinosi varijacijama u mortalitetu na godišnjem nivou.

Respiratorni virusi ne mogu da se vrate iz sezonskog endema u pandemiju, jer se imunitet u populaciji ne može obrisati. Da bi se pandemija gripa dogodila, novi, drugačiji virus gripa treba da uđe u ljudsku populaciju - zaključio je on.

(Telegraf.rs)