"Zaštitne maske koje mere kapacitet pluća koristićemo za nekoliko meseci"

Foto: Profimedia/Paolo Galasso/Alamy

Vođa tima naučnika iz Novog Sada prof. dr Goran Stojanović objasnio je kako su naši naučnici došli na ideju da počnu da se bave elektronikom na tekstilu.

Preporučujemo

- I pre pandemije virusa korona ljudi su, najčešće na velikim aerodromima, nosili maske - rekao je dr Stojanović u "Uranku" na televiziji K1.

- Meni je, moram priznati, to uvek bilo čudno, i kao naučnik sam razmišljao o tome koje bi sve funkcije maska mogla da ima osim zaštitne. S pojavom pandemije, ta misao postala je još važnija i značajnija. Na obične maske naš tim je izvezao određene komponente, odnosno kondenzatore, a koristili smo srebrni konac. Kondenzator pojačava efekte našeg daha i dok dišemo, uz dodatak elektronike (malog uređaja) i aplikacije na mobilnom telefonu, možete izmeriti kapacitet svojih pluća.

To je, kako je objasnio dr Stojanović, prvi preliminarni kućni test na virus korona.

- Znamo da korona smanjuje kapacitet pluća, tako da je ovaj jednostavni kućni test prvi pokazatelj da li bi trebalo da odemo lekaru - kazao je prof. Stojanović i dodao:

- Nadalje, uz pomoć našeg daha senzorima u maski beležimo kapacitet vlage, odnosno vode koju izbacimo i one koju udišemo. Takođe, putem daha i naše maske može se ustanoviti prisustvo heliko bakterije u našem organizmu.

Ova haj-tek maska naših naučnika može poslužiti i za grejanje.

- Veliki broj sportista, na primer, trenira napolju u zimskim uslovima, pa smo u maskama pojačali efekat grejanja tako što smo u njih ugradili grejače kako bi se dah zagrejao pre nego ga udahnemo i tako sprečavamo upale grla, na primer – kazao je profesor Stojanović i dodao:

- Naša mašina za vez svih ovih senzora košta 40.000 evra. Od 109 projekata koji su upućeni Evropskoj komisiji naš je osvojio treće mesto i dobili smo 2,47 miliona evra bespovratnih sredstava za razvoj elektronike na tekstilu. Želja nam je da se naš izum koristi i nakon pandemije koja će, svi se nadamo, brzo proći, i da će imati dugoročnu funkcionalnost, jer smo suočeni i sa velikim zagađenjem vazduha.

Foto: Printskrin/K1 TV

Profesor Stojanović je istakao i da će Srbija, odnosno Novi Sad biti jedini ovakav centar u regionu ka kom će svi gravitirati.

- Zaprepastio me je podatak da je tokom 2020. godine 1,56 milijardi maski završilo u okeanima, morima i rekama. Naša nova ideja je da pokupimo, recikliramo i od iskorišćenih maski napravimo materijal za baterije. To će biti naš novi projekat na kojem radimo i sa kojim ćemo aplicirati. Naše maske građani će moći da koriste za nekoliko meseci - rekao je prof. dr Goran Stojanović.

Nove ideje

Prof. dr Goran Stojanović objasnio je da pomoću elektronike na tekstilu mogu da se na odeću prišiju elektrode za merenje EKG-a srca.

- Nadalje, u benkicama za bebe možemo postaviti senzore za merenje temperature i roditelji preko mobilne aplikacije neprekidno mogu da prate temperaturu tela svog deteta. Takođe, za starije ili osobe koje pate od problema sa leđima, postoji mogućnost da na leđni deo tkanine prišijemo grejače za leđa.

On je najavio još jedan izum koji bi mogao da se svrsta u revolucionarne:

- Osmislili smo i jestivu elektroniku koja se pravi od hrane! Pravilno se reciklira tek 38 odsto elektronike, pa je naša ideja da čuvamo životnu sredinu senzorima koji se prave od brašna, kečapa i džema, i koji mogu da se pojedu.

Takođe, ovi senzori mogu imati obloge od zlata i srebra koji su takođe jestivi. Njima možemo meriti silu zagrižaja i taj rad smo nedavno razvili i publikovali.

Nadalje, senzori mogu pratiti put od usta do želuca i meriti PH vrednost organizma, pronaći skrivena krvarenja, mesta kancera. Tako se izbegavaju neprijatni pregledi poput gastroskopije ili kolonoskopije - objasnio je naučnik.

(Telegraf.rs)