Dr Buta o dometima onkohirurgije: "Prevencija je ključ, a ovo su simptomi oboljenja štitaste žlezde"

Karcinom štitaste žlezde je izlečiv, i to je važno istaći, ali je isto tako ključna prevencija. Kod mlađih pacijenata, sa malim papilarnim tumorom, procenat izlečenja je maltene 100%.

Postavlja se pitanje može li osoba, kao laik, da prepozna simptome raka tiroidne žlezde? Da li je bolest praćena otežanim gutanjem hrane ili hroničnim bolom?

Preporučujemo

Onkologija je grana medicine koja se intenzivno širi, a posebna važnost se daje i onkohirurgiji. Tu temu otvaramo sa specijalistom pomenute oblasti, dr Markom Butom, koji radi u klinici Acibadem Bel Medic.

• Imate bogato radno iskustvo u zemlji i inostranstvu, a posebna sfera interesovanja vam je hirurgija raka štitaste žlezde, dojke i melanoma. Kažite nam nešto više o ovim procedurama u klinici Acibadem Bel Medic, gde radite kao onkohirurg?

Onkološka hirurgija je hirurška grana koja ima svoje principe i specifičnosti. Onkološki hirurg mora da poseduje znanja iz medikalne onkologije, radioterapije, patologije, rekonstruktivne hirurgije, dijagnostike, kako bi kao član multidisciplinaranog tima učestvovao u radu onkološkog konzilijuma i pružio svojim pacijentima najmoderniji način lečenja. Onkologija u 21. veku je vrlo dinamična i značaj edukacije iz oblasti onkologije je veliki.

Doktor Buta ističe da se način lečenja određenih karcinoma potpuno promenio u odnosu na period od pre 10 godina, dodajući da savremen onkološki hirurg mora da prati svetske i evropske protokole i trendove.

"U klinici Acibadem Bel Medic svaka odluka za lečenje onkoloških pacijenata je multidisciplinarna, što znači da je više doktora uključeno u proces odlučivanja o načinu lečenja onkološkog pacijenta. Ja sam ponosan što sam deo tog tima i što kao onkološki hirurg mogu pacijentima da pružim sve hirurške procedure iz oblasti raka dojke (poštedne operacije, radikalne operacije, rekonstruktivne operacije, provere limfnih čvorova stražara-sentinela), iz oblasti endokrine hirugije štitaste i paraštitaste žlezde (totalna tireoidektomija klasičnim ili minimalno invazivnim pristupom, disekcija limfnih čvorova vrata zbog karcinoma, provere limfnih čvorova stražara kod karcinoma štitaste žlezde, uklanjanje adenoma paraštitastih žlezda...) i melanoma (disekciona hirurgija, provera limfnih čvorova stražara).

Vesti sa naslovne
• Konkretno o raku štitaste žlezde ne čujemo tako često, u poređenju sa rakom dojke, melanomom... Koliko je on, zapravo, učestao i ima li nekih simptoma?

Rak štitaste žlezde ređe srećemo od raka dojke ali je incidenca u stalnom porastu. Prema Globocanu, u Srbiji je u toku 2020. godine dijagnostikovan 531 pacijenat sa karcinomom štitaste žlezde. Simptomi ovog tipa karcinoma u početku ne postoje. Kada je rak malih dimenzija, može se dijagnostikovati samo pomoću ultrazvučnog i kliničkog-palpatornog pregleda. Sa napredovanjem tj. rastom karcinoma mogu biti zahvaćene važne strukture u vratu poput nerava za glas, jednjaka, velikih krvnih sudova i nerava, pa otuda potiču i simptomi poput promuklosti, otežanog gutanja i disanja, otečenosti glave, spuštenosti kapka itd. Histopatološka dijagnoza se lako postavlja, najčešće biopsijom tankom iglom koja je vođena ultrazvukom.

Foto: Freepik

• Šta podrazumeva hirurgija štitaste žlezde, i ima li pacijenata koji ne mogu da se podvrgnu takvoj operaciji? Šta u tom slučaju?

Hirurgija štitaste žlezde je vrlo delikatna jer su potencijalne komplikacije ozbiljne, poput povrede nerava za glas i paraštitastih žlezda. Ona podrazumeva uklanjanje jednog ili oba tireoidna režnja uz očuvanje nerava za glas i paraštitastih žlezda. U toku operacije tumorski izmenjen režanj se šalje na histopatološku analizu i u zavisnosti od nalaza se donosi odluka o obimu operacije.

Postoje savremeni aparati za detekciju nerva za glas i tako pomažu hirurgu da uradi operaciju što bezbednije po pacijenta. Veoma mali broj pacijenata se javi sa uznapredovalim karcinomom koga nije moguće odstraniti. U takvim slučajevima, pacijentima možemo ponuditi druge modalitete lečenja kao što su hemio i radioterapija.

• Sve češće slušamo o pacijentima koji imaju neki poremećaj štitaste žlezde. Da li su oboljenja najveće endokrine žlezde zaista uznapredovala u odnosu na deceniju ili dve unazad? Šta je uzrok tome?

Oboljenja štitaste žlezde su u porastu, a faktori su brojni. Posebno bih istakao uticaj nuklearne katastrofe u Černobilu koja se dogodila 26. aprila 1986. godine, posle koje je dramatično porastao broj

karcinoma kod dece u Ukrajini, Rusiji, Belorusiji, a i ostalim delovima Evrope. Sa napredovanjem dijagnostike primećujemo da sve bolje dijagnostikujemo tumore štitaste žlezde i to je još jedan od važnih faktora zašto je broj novodijagnostikovanih pacijenata u porastu.

Bolesti štitaste žlezde najčešće delimo u dve velike grupe: funkcionalne i strukturalne. Poremećaj funkcije se ispoljava u vidu pojačanog i smanjenog rada štitaste žlezde. Pacijenti koji imaju smanjeni rad - hipotireozu su retko kandidati za operaciju jer oni savremenom hormonskom terapijom mogu lako i brzo nadoknaditi manjak hormona.

Hirurgu se češće javljaju pacijenti sa pojačanim radom štitaste žlezde, koji nisu uspeli da se izleče nakon višegodišnje primene lekova koji blokiraju stvaranjetireoidnih hormona. Druga grupa pacijenata su oni sa poremećajem strukture štitaste žlezde, dakle sa tumorima. Kod takvih pacijenata se trudimo da dijagnozu postavimo pre operacije koristeći ultrazvučno vođenu biopsiju, na osnovu čijeg nalaza se odlučujemo o neophodnosti operativnog lečenja.

Štitasta žlezda / Foto: Shutterstock

• Koje inovativne metode primenjujete u tretiranju oboljenja štitaste žlezde, kao i kada je reč o samoj hirurgiji?

Hirurgija štitaste žlezde se zaista dosta promenila i osavremenila zahvaljujući modernoj tehnologiji. Mi danas, uz pomoć kamera visoke rezolucije i specijalnih ultrazvučnih noževa, možemo da uklonimo čitavu žlezdu kroz mali rez i ponudimo pacijentima brži oporavak, bolji estetski rezultat i kraće

zadržavanje u bolnici. Koristeći uređaje za identifikaciju nerava za glas (reccurent laryngeal nerve neuromonitoring), mi pacijentima pružamo bezbedniju operaciju i minimalan rizik da će se posle operacije javiti promuklost.

• Koliku ulogu imaju genetske predizpocije u slučaju dobijanja raka štitaste žlezde?

Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde, a kod jednog tipa (medularni karcinom) genetika

igra ključnu ulogu. Danas smo u stanju da identifikujemo i testiramo čitave porodice koje nose štetne mutacije na RET protoonkogenu pa čak i da preporučimo preventivne operacije kod dece uzrasta od čak godinu dana.

• Koliko je važna prevencija? Stalno slušamo o tome, ali je činjenica da je do nekih doktora i pregleda teško doći, posebno sad kada je pandemija i posebno ako govorimo o ženama. U Srbiji godišnje, u proseku, od raka dojke oboli više od 4.000 žena.

Preventivni pregledi su ključni za dijagnostikovanje raka u ranoj fazi. Kada se kancer otkrije u početnoj fazi, postoji velika šansa da će pacijent biti izlečen. Rak dojke je u porastu ali još uvek nemamo tačne podatke o broju novodijagnostikovanih pacijenata tokom pandemije kovida-19 od strane Instituta za javno zdravlje Srbije - Dr Milan Jovanovic Batut. Prema proceni Globocana, u Srbiji je tokom 2020. godine bilo 6.724 pacijenata sa rakom dojke, što je značajan porast u odnosu na prethodne godine.

Tokom pandemije je zaista bilo teško doći do lekara koji su bili okupirani borbom protiv kovida i preventivni pregledi nisu rađeni a mi, kliničari, primetili smo da su se pacijenti javljali u kasnijim fazama bolesti.

• Šta je važno da znaju onkološki pacijenti sada u doba korone, kako bi sebe izlagali što manjem riziku od pogoršanja stanja?

Onkološki pacijenti su pored pacijenata koji su bili bolesni od virusa korona kovid-19 najveće žrtve pandemije. Svakako je savet da se vakcinišu, redovno javljaju na kontrole i prate sva uputstva koja su dobili od svojih onkologa.

(Telegraf.rs)