Naučnici spremaju novu strategiju protiv korona virusa: Šta su vakcine sa dvostrukim dejstvom?

Foto: Shutterstok

Buduće vakcine protiv korona virusa trebalo bi da budu dizajnirane da targetiraju drugačiji deo korona virusa kako bi bile otporne na različite sojeve, kažu istraživači.

Preporučujemo

Trenutne vakcine, poput "Fajzera" ili "AstraZeneke", razvijene su da prepoznaju šiljati protein patogena koji virus koristi da se zakači na ljudsku ćeliju. Slabije su sa pojavom svakog novog soja jer se mnogo mutacija dešava na šiljku, zbog čega je telu vakcinisane osobe teže da prepozna virus.

Stručnjaci kažu da bi buduće vakcine trebalo da se fokusiraju na određene proteine unutar strukturnog tela virusa koje on koristi da se replikuje. Jer, oni mutiraju daleko ređe. Naučnici takođe tvrde da ranija izlaganja sezonskim korona virusima, poput prehlade, pomažu ljudima da se izbore sa kovidom.

Ova otkrića dolaze iz istraživanja više od 700 zdravstvenih radnika od kojih su uzimani uzorci svake nedelje tokom četiri meseca. Desetina dobrovoljaca koji su redovno testirani negativno imalo je T-ćelije koje rade protiv proteina za replikaciju, dela unutrašnje mašinerije virusa, navodi "Dejli mejl", prenosi Blic.

Dokazi govore da su trenutne vakcine protiv kovida veoma efikasne u sprečavanju teškog oboljenja ili smrti, sa zaštitom od oko 90 odsto. Značajno su manje efikasne u sprečavanju infekcije, iako je to oko 60 odsto.

Nova meta: Protein replikacije

Istraživači su rekli da bi njihovo otkriće, objavljeno u časopisu "Priroda", moglo dovesti i do stvaranja pan-korona virus vakcina, koje bi štitile ne samo od SARS-CoV-2 (koji uzrokuje kovid) i njegovih varijanti, već i protiv korona virusa koji uzrokuju prehladu i novih životinjskih korona virusa u nastajanju, preneo je portal News-medical.net.

Nove generacije vakcina trebalo bi da imaju za cilj izazivanje imunog odgovora protiv "proteina replikacije", nužnih u veoma ranim fazama viralnog ciklusa, zaključak je istraživanja naučnika sa Univerzitetskog koledža London (UCL).

Dizajniranjem vakcina koje aktiviraju ćelije imunološke memorije, poznate kao T-ćelije, da napadnu zaražene ćelije koje eksprimiraju ovaj deo unutrašnje mašinerije virusa, možda je moguće eliminisati SARS-CoV-2 na samom početku i time pomoći u zaustavljanju njegovog širenja.

Istraživači veruju da bi razumevanje kako su neki ljudi prirodno otporni na kovid uprkos izlaganju virusu moglo bi dovesti do razvoja efikasnijih vakcina.

Foto: Shutterstock

- Naše istraživanje pokazuje da pojedinci koji su se prirodno odupirali primetnoj infekciji SARS-CoV-2 generisali memorijske T-ćelije koje targetiraju zaražene ćelije koje eksprimiraju proteinske replikacije, deo unutrašnje mašinerije virusa - navela je Mala Majni, jedna od autora studije i profesorka UCL.

- Ti proteini - potrebni u ranoj fazi životnog ciklusa virusa, čim uđe u ćeliju - zajednički su svim korona virusima i veoma su "konzervisani", dakle malo je verovatno da će se menjati ili mutirati. 

Vakcina koja može da podstakne T-ćelije da prepoznaju i ciljaju zaražene ćelije koje eksprimiraju ove proteine, nužno za uspeh virusa, bila bi efikasnija u eliminisanju ranog SARS-CoV-2, i mogla bi imati dodatnu korist da takođe prepoznaju i druge korona viruse koji trenutno inficiraju ljude ili bi to mogli u budućnosti - istakla je.

Vakcine sa dvostrukim dejstvom

Istraživači su rekli da bi nove generacije vakcina trebalo razvijati da uzrokuju i memorijske T-ćelije da targetiraju proteine replikacije i antitela da ciljaju na šiljati protein.

- Ovakva vakcina sa dvostrukim delovanjem obezbedila bi više fleksibilnosti protiv mutacija a mogle bi da obezbede dugotrajniji imunitet je T-ćelije mogu neverovatno dugo da žive. Širenjem već postojećih T ćelija, takve vakcine bi mogle pomoći da se virus zaustavi u vrlo ranoj fazi - rekla je profesorka Majni, preneo je News-medical.net.

Do fundamentalnog naučnog otkrića došlo je opservacionom studijom istraživača UCL i bolnice “Sent Bartolomju”, “KOVIDzorcijum”, koja se bavila analizom imunog odgovora velikog broja zdravstvenih radnika iz Londona od samog početka pandemije u Velikoj Britaniji.

Foto: Shutterstock

Grupa bez simptoma infekcije

U podgrupi zdravstvenih radnika, koji nisu pokazivali simptome infekcije (više puta su negativno testirani), bilo je, međutim, povećanja u T-ćelijama.

Redovni PCR i antigenski testovi tokom prva četiri meseca otkrili su da skoro četiri petine radnika nikad nije imalo tragove virusa. Istraživači su želeli da saznaju da li je ova grupa ikad bila u kontaktu s virusom, ili da li su pretrpeli takozvanu "abortivnu infekciju" - kad se njihove ćelije inficiraju virusom ali se ne replikuju. Uzorci krvi 573 učesnika koji nisu testirani pozitivno otkrili su da je je jedan od 10 njih imao više određene vrste T ćelija - CD4+ i CD8+.

T-ćelije opažaju virus u telu, targetiraju proteine replikacije i potom pomažu u čišćenju infekcije.

Pre će biti da su ti radnici iskusili nizak nivo "abortivne infekcije", koji test nije otkrio, umesto da su je izbegli potpuno, kažu istraživači. Analize su pokazale da telo takođe pravi T-ćelije kao odgovor na druge korona viruse, poput prehlade, jer imaju skoro identičan sistem replikacije, navodi "Dejli mejl", dodajući da je to zato što replikacija ima važnu ulogu u životnom ciklusu virusa pa je manje podložna mutaciji.

- Prethodno izlaganje prehladi možda je tim pojedincima dalo početnu prednost protiv virusa, preokrećući ravnotežu u korist njihovog imunog sistema, eliminišući virus pre nego što je mogao da počne da se replikuje – rekao je vodeći autor studije Lio Svadling.

On je objasnio da mogući razlog zbog kojeg su neki pojedinci u stanju da bolje očiste infekciju od ostalih leži u njihovoj infektivnoj istoriji.

- Zdravstveni radnici… su imali veću verovatnoću da imaju te T-ćelije koje prepoznaju unutrašnju mašineriju (virusa) pre početka pandemije. Te već postojeće T-ćelije su spremne da prepoznaju SARS-CoV-2 - istakao je Svadling.

(Telegraf.rs)