Svake godine u Srbiji od karcinoma pluća oboli 6.500 ljudi, a umre 4.600: Puši svaki sedmi osnovac

Foto: Pixabay

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da više od trećine stanovnika Srbije, čak 37 odsto odraslih puši.

Preporučujemo

Svaki sedmi osnovac je pušač i prvu cigaretu zapale već u šestom ili sedmom razredu. Polovina studenata su pušači.

Zbog toga je i statistika u vezi sa obolelima od raka pluća u našoj zemlji - poražavajuća. Svake godine u našoj zemlji od karcinoma pluća oboli 6.500 ljudi, a umre njih 4.600.

- Pacijenti se kasno jave lekaru, to je najveći problem - rekla je ovog jutra u "Uranku" na televiziji K1 dr Snežana Bojanić, pomoćnica Pokrajinskog sekretara za zdravstvo.

-  Ljudi se jave kada je bolest u trećem ili četvrtom stadijumu, a tada hirurgija ne pomaže. Tada je jedino moguće dati citostatike koji pomažu samo da se dočeka kraj. Ako se bolest otkrije u prvom ili drugom stadijumu, hirurgija je visokoefikasna.

Printskrin: TV K1

Zbog ovako sumorne i zabrinjavajuće statistike Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo pokrenuo je pilot projekat skriniga, a sve aktivnosti koordinira Institut za plućne bolesti Vojvodine.

- Rak pluća javlja se u najvećoj meri posle pedesete godine života. Cigarete su ključni faktor rizika za nastanak bolesti. U poslednjih deset godina svega devet odsto obolelih od raka pluća su bili nepušači. Međutim, u okviru skrininga kroz koji je do sada prošlo 1.200 osoba, svega četiri odsto pušača kazalo je da se brine da će oboleti od kancera. Kod nas je pušenje široko rasporostranjeno i društveno prihvatljivo. Cilj nam je uvođenje nacionalnog skrininga - rekla je dr Bojanić

Zabrinjavaju i podaci Instituta za plućne bolesti Vojvodine koji pokazuju da je u prethodnih deset godina broj obolelih od kancera pluća veći za 12 odsto.

- Još je strašniji podatak da je tokom prethodne decenije čak 55 odsto više žena među obolelima. Ova bolest nažalost nema nikakve simptome u ranoj fazi, brzo se razvija i brzo daje metastaze. Skener pluća otkriva bolest, jer rendgen ne može da locira promene i senke koje su manje od jednog centimetra. To znači da rendgen pokaže senku neke dve godine od nastanka bolesti, a to je već kasno. Skener bolest otkriva odmah, i najmanju promenu - objasnila je dr Snežana Bojanić.

"Skrining bi trebalo raditi jednom godišnje"

Pomoćnica Pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Snežana Bojanić, objasnila je da izabrani lekar preporučuje skrining.

- Sve opšte bolnice opremljene su skenerima tako da je pregled dostupan. Skrining bi trebalo raditi jednom godišnje, a važno je da ljudi znaju i da niskodozni skener ima deset puta manju dozu zračenja i da je potpuno bezbedan - rekla je dr Bojanić.

(Telegraf.rs)