Simptomi dijabetesa i kako ga sprečiti: Šećerna bolest raspostranjena i među mladima

Šećerna bolest jedna je od najčešćih masovnih nezaraznih bolesti, a zbog stalnog porasta broja obolelih postala je značajan javno-zdravstveni problem. Dijabetes je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma kojeg karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra sa ciljem da se skrene pažnja i interesovanje javnosti na mogućnost primarne prevencije ove bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Republici Srbiji od dijabetesa boluje približno 770.000 osoba, a godišnje umre oko 3.063. Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes procenjuju da je 2019. godine u svetu od dijabetesa bolovalo 463 miliona ljudi, a da će se broj obolelih od dijabetesa do 2045. godine povećati na 700 miliona.

 - Dijabetes je hronično oboljenje koje odlikuje stalno povišena vrednost glikemije i oboljenje koje zahvata više organa - kaže za Telegraf specijalista interne medicine, endokrinolog dr Tijana Dangubić zaposlena u Acibadem Bel Medicu.

Prema rečima naše sagovornice, dijabetes nastaje zbog smanjenog lučenja insulina od strane pankreasa ili zbog neadekvatnog odgovora tkiva na lučenje insulina.

Tip 1 i tip 2

- Postoji tip 1 dijabetes koji se najčešće javlja kod osoba mlađih od 30 godina ( najčešće u pubertetu), a posledica je autoimunog procesa koji uništava ćelije pankreasa. Ove osobe su od samog početka bolesti na insulinskoj terapiji.

Međutim, postoji i tip 2 dijabetesa, koji se češće javlja kod osoba sa genetskom predispozicijom za dijabetes. Najčešće je posledica nezdravih životnih navika (gojaznosti, fizička neaktivnost) i stalno prisutnog stresa. Ovaj tip dijabetesa najčešće počinje da se razvija 10 godina pre nego što se dijagnostikuje - objašnjava endokrinolog Tijana Dangubić.

Kako kaže, kada se dijabetes tipa 2 dijagnostikuje u većini slučajeva je 50 odsto pankreasa oštećeno i već je napravio velike komplikacije.

- Tip 2 dijabetesa se leči pomoću lekova, ali uz obaveznu primenu dijete i fizičke aktivnosti, a ukoliko se iscrpe sve rezerve pankreasa neophodno je uvesti insulinsku terapiju - ističe dr Dangubić.

Test opterećenja glukozom

Doktorka objašnjava da se nivo glukoze u krvi najčešće i najlakše određuje testom opterećenja glukozom.

-  Dijabetes se dijagnostikuje posle urađenog testa opterećenja sa glukozom (OGTT) kod pacijenata koji imaju glikemiju do 7.0 mmol/L i za koje nismo sigurni da li imaju dijabetes. Takva osoba popije 75 gr šećera i ukoliko je posle dva sata šećer veći od 11.1 mkol/l, mi zaključujemo da osoba ima dijabetes - objašnjava dr Tijana.

6 najčešćih simptoma dijabetesa

Endokrinolog naglašava da se šećerna bolest manifestuje karakterističnim simptomima.

- Najčešći simptomi dijabetesa su gubitak na telesnoj težini, stalni osećaj žeđi i učestalo mokrenje. Pored ovih simptoma pacijent može da ima zamućen vid, bolove i stomaku ili, ukoliko hiperglikemija dugo traje, može biti veoma konfuzan - naglašava dr Tijana Dangubić.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, poželjno je da se obratite izabranom lekaru koji će vas uputiti dalje.

- Veoma je bitno da se ljudi osveste i shvate da nepravilan i nezdrav način ishrane brzo iscrpljuje pankreas. Insulinska rezistencija se javlja mnogo godina pre dijabetesa i predstavlja jedan oblik predijabetesa koji je sve češće prisutan kod mladih danas.

U fazi insulinske rezistencije osobe imaju normalne vrednosti šećera u krvi, ali se luči mnogo više insulina, naročito ako je ishrana bogata šećerom. Vremenom, zbog nepravilne ishrane, stresa i fizičke neaktivnosti dolazi do ubrzanog iscrpljivanja rezerve pankreasa i do razvoja intolerancije na glukozu i samog šećera - objašnjava dr Dangubić.

Dijabetes kod dece

Dijabetes tipa 1 je najčešći oblik dijabetesa kod dece - čak 90 odsto dece obolele od ove bolesti imaju ovaj tip. Međutim, svetske zdravstvene institucije ističu da je u porastu i broj dece sa dijabetesom tipa 2, a kao najčešći razlog se pominje sve veća gojaznost i loša ishrana mališana.

- Deca se malo kreću, skoro i da nemaju fizičku aktivnost, igru napolju su zamenili kompjuterima i mobilnim telefonima, a ishrana im je bogata slatkišima, grickalicama, testeninom, pecivom od belog brašna i brzom hranom.

Sve je više gojazne dece koja postaju gojazni adolescenti kod kojih se danas mnogo ranije ispolji kako insulinska rezistencija, tako i svi ostali oblici predijabetesa, pa i sam dijabetes - navodi dr Tijana Dangubić.

Glavni simptomi dijabetesa koji se uočavaju kod dece ne razlikuju se od simptoma koji imaju odrasli. Tu spadaju žeđ, gubitak kilograma, umor i često uriniranje.

Ko ima predispoziciju za razvoj dijabetesa

- Ljudi koji imaju predispoziciju da obole od dijabetesa su gojazne osobe, ljudi koji imaju u porodici nekoga ko je oboleo od dijabetesa. Takođe i žene koje su u toku trudnoće imale gestacijski dijabetes, osobe koje uzimaju pojedine lekove kao što su na primer kortikosteroidi ili neka druga oboljenja kao što je policistična bolest jajnika, pankreatitis, karcinom pankreasa, druga endokrinološka oboljenja i hronični etiličari - objašnjava dr Dangubić.

Poznavanje uzroka i individualnog rizika za nastanak bolesti omogućava nam da delujemo preventivno i na vreme preduzmemo konkretne korake u cilju zaštite i očuvanja zdravlja. Iako zahteva konstantan nadzor, dijabetes se adekvatnom terapijom može držati pod kontrolom, u cilju normalizacije kvaliteta života pacijenata.

Komplikacije koje dijabetes izaziva

Rizik od loše kontrolisanog nivoa šećera u krvi jesu komplikacije koje su često opasnije od same bolesti dijabetesa. 

- Dijabetes pravi komplikacije gotovo na svim malim i velikim krvnim sudovima i na nervima. Kod pacijenata se javlja dijabetesna neuropatija, a češće se javljaju moždani udar, kardiovaskularna oboljenja, oštećenje vida i bubrega. Zbog neuropatije i oštećenja krvnih sudova veoma se često javlja gangrena kao još jedna od komplikacija - kaže dr Tijana Dangubić.

Međutim, merama prevencije i menjanjem životnih navika, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija.

Prevencija je najvažnija 

Svake godine sve više i više ljudi širom sveta oboli od dijabetesa. U većini slučajeva, kada bolest postaje hronična, dijabetičar mora da se osloni na injekcije insulina. Za dijabetes ne postoji lek, ali zato osobe koje su zdrave imaju opciju da izaberu bolji način života i spreče ovu podmuklu bolest.

- Veoma je bitna zdrava ishrana bez prostih šećera, belog brašna i nezdravih masnoća. Važno je održavati telesnu težinu najviše deset odsto iznad idealne. Svakodnevna fizička aktivnost ubrzava metabolizam i veoma je važna u prevenciji dijabetesa. Ne smemo zaboraviti ni redovne kontrole, praćanje žena koje imaju gestacijski dijabetes, ali ni osobe obolele od drugih bolesti koje su pod rizikom za razvoj dijabetesa - zaključuje endokrinolog dr Tijana Dangubić.

(Telegraf.rs)