Zbog čega neke ljude zaobilazi kovid: Naučnici na tragu odgovora

Foto: Marko Jovanović

Objašnjenje zašto neki ljudi na testovima pokazuju da su negativni na kovid-19, uprkos izloženosti virusu, može da leži u "imuno pamćenju", poručuju naučnici.

Preporučujemo

Nova studija je pokazala da neki pojedinci brzo čiste virus iz svog organizma zbog snažnog imunološkog odgovora postojećih T-ćelija, što znači da njihovi testovi beleže negativan rezultat.

Svi znamo te osobe koje, uprkos tome što je čitavo njihovo domaćinstvo zaraženo, nikada nisu bile pozitivne na korona virus, a sada su naučnici pronašli objašnjenje koje pokazuje da jedan deo ljudi doživljava "abortivnu infekciju" u kojoj virus ulazi u telo, ali ga T-ćelije imunog sistema očiste u najranijoj fazi, što znači da PCR i testovi na antitela beleže negativan rezultat, piše britanski Gardijan.

Oko 15 odsto zdravstvenih radnika koji su praćeni tokom prvog talasa pandemije u Londonu izgleda da potvrđuje ovu hipotezu, a otkriće može da otvori put za novu generaciju vakcina usmerenih na odgovor T-ćelija, što bi moglo proizvesti mnogo dugotrajniji imunitet, rekli su naučnici.

- Svako ima anegdotske dokaze o ljudima koji su bili izloženi, ali nisu podlegli infekciji. Ono što nismo znali je, da li su ovi pojedinci zaista uspeli da u potpunosti izbegnu infekciju ili su prirodno očistili virus pre nego što je mogao da se otkrije rutinskim testovima - navodi Leo Svadling, imunolog na Univerzitetskom koledžu u Londonu i glavni autor rada.

Foto: Unsplash/Ilustracija

Najnovija studija intenzivno je pratila imunološke odgovore zdravstvenih radnika na znake infekcije tokom prvog talasa pandemije, a uprkos velikom riziku od izloženosti, 58 učesnika nije bilo pozitivno na testu na kovid-19 ni u jednom trenutku.

Međutim, uzorci krvi uzeti od ovih ljudi pokazali su da imaju povećanje T-ćelija koje su reagovale protiv kovid-19, u poređenju sa uzorcima uzetim pre nego što je pandemija uzela maha, i u poređenju sa ljudima koji uopšte nisu bili izloženi virusu, a takođe su imali povećanje drugog krvnog markera virusne infekcije.

Rad sugeriše da je deo njih već imao T-ćelije zapamćene od prethodnih infekcija prouzrokovanih sezonskim korona virusima koji su izazivali obične prehlade, što ih je zaštitilo od kovid-19.

Ove imune ćelije "nanjuše" proteine u mehanizmu za replikaciju, delu kovid-19 koji je zajednički sa sezonskim korona virusima, a kod nekih ljudi ovaj odgovor je bio dovoljno brz i snažan da se infekcija očisti u najranijoj fazi.

- Ove postojeće T-ćelije su spremne da prepoznaju SARS-KoV-2 - rekao je Svadling.

Naučnici navode da je ovaj nalaz posebno značajan, jer T-ćelijski krak imunološkog odgovora ima tendenciju da pruži dugotrajniji imunitet, obično godinama, a ne mesecima, u poređenju sa antitelima.

Gotovo sve postojeće vakcine protiv korana virusa se fokusiraju na stvaranje antitela protiv proteina šiljaka koji pomaže SARS-KoV-2 da uđe u ćelije.

Ova neutralizujuća antitela pružaju odličnu zaštitu od teških bolesti, ali imunitet vremenom slabi, a potencijalna slabost vakcina zasnovanih na šiljcima je ta što je poznato da ovaj deo virusa mutira.

Nasuprot tome, odgovor T-ćelija nema tendenciju da nestane tako brzo i unutrašnja mašinerija za replikaciju na koju cilja je visoko očuvana među korona virusima, što znači da bi vakcina koja bi ciljala ovaj deo verovatno štitila od novih sojeva, a možda čak i od potpuno novih patogena, navodi britanski list.

(Telegraf.rs/Tanjug)