Mobing utiče na zdravlje: Psiholog objašnjava kako da prepoznate da ste žrtva

Mobing se kao termin vezuje za maltretiranje koje zaposleni doživljavaju od nadređenih, a to ponašanje može biti eksponirano na različite načine i može imati različitu dužinu trajanja i intenzitet. Od svega toga, ali i tipa ličnosti na koju se mobing odnosi, zavisi koliko će i kako takvo stanje odraziti na naše fizičko i psihičko zdravlje.

Ovo ponašanje nadređenih je definisano i zakonom, a u istom je objašnjeno da se mobing zapravo tretira kao zlostavljanje zaposlenih.

Pod tim se podrazumeva svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Reč "mobbing" dolazi od engleskog glagola "to mob", što u prevodu znači bučno navaliti, nasrnuti.

Ovakvo stanje u poslovnom okruženju, objašnjavaju psiholozi, ostavlja dugotrajne posledice na zdravlje ljudi koji su izloženi ovakvom ponašanju.

- Posledice koje zaposleni mogu imati od mobinga zavise od tipa ličnosti na koju se on vrši, dugotrajnosti i vrste mobinga - objašnjava za Telegraf psiholog Zoran Musterović.

On dodaje da se mobingom smatra svako ponašanje pretpostavljenog koje zaposlenog dovodi u situaciju da se oseća neadekvatno za posao koji radi, koje mu "udara" na samopouzdanje i samopoštovanje, kao i na lični integritet.

U čemu se sve ogleda mobing?

- Mobing je najčešće prikriven i skoro nikada direktan. Ogleda se u stalnom nezadovoljstvu i pridikama pretpostavljenog na rad zaposlenih, na stalni pritisak i pokušaje da se pojedincu ili grupi ljudi stavi do znanja kako verbalno tako i ponašanjem da nisu dovoljno dobri za posao koji rade, najčešće na vrlo perfidan način - objašnjava Musterović.

Mobingovanje se ogleda u ograničavaju mogućnosti izražavanja žrtve, žrtva se prekida u govoru, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom, izbegavanju pogleda… Ovo ponašanje se može ogledati i u izopštavanju pojedinca ili grupe ljudi iz poslovne komunikacije, premeštanje na druge radne pozicije daleko od kolega... Žrtva mobinga se ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.

Pod mobingom se smatraju i napadi na lični ugled, izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, negativni komentari o ličnim karakteristikama žrtve.

On podrazumeva i napade na profesionalni kvalitet, stalne kritike, prigovore, vređanje, preteranu kontrolu, stalno kažnjavanje, nisku ocenu rada, žrtvi se ne daju radni zadaci, oduzimaju joj se sredstva za rad, zahtevaju se sposobnosti koje ne poseduje, navodi se na grešku, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju radni zadaci….

Pored svega ovoga, kako objašnjavaju stručnjaci, u mobing spada i prisiljavanje žrtava da obavljaju zadatke koji narušavaju njihovo mentalno i fizičko zdravlje, ne dopušta se odlazak na godišnji odmor i slobodne dane… U ekstremnim slučajevima preti se fizički ili se žrtva seksualno zlostavlja.

Ko najčešće strada? 

Sagovornik Telegrafa ističe da to kako će neko podneti mobingovanje nadređenih najviše zavisi od tipa ličnosti.

-  Jake ličnosti će neko vreme podnositi to, ali će u jednom trenutku reagovati i tražiti  najbolje rešenje za sebe. Oni su sigurni u sebe i kada neko konstantno pokušava da im narušava samopouzdanje u jednom trenutku će se pobuniti i pružiti otpor. Reagovaće tako što će se pobuniti ili samo ili će se udružiti sa drugim sličnim kolegama u cilju pronalaženja najboljeg rešenja za njih ili naći bolji posao za sebe i napustiti tu firmu- objašnjava Musterović.

Dodaje da tužbe protiv nadređenih za mobing najčešće podnose jake ličnosti koje imaju hrabrost da se suprostave takvom ponašanju.

Musterović navodi da je veći problem kod ljudi koji su nesigurni i nisu dovoljno sposobni da se suprostave onima koji ih maltretiraju na poslu.

- Ukoliko su dugo izloženi mobingovanju, neki ljudi mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje -  fizičke i psihičke. Fizičke posledice se ogledaju u čestim glavoboljama, poremećaju spavanja, osećaju gubitka ravnoteže, srčanim teškoćama, osećaju pritiska u grudima… Psihičke posledice su često poremećaj raspoloženja kao što su depresija, anksioznost, krize plača, opsesivno razmišljanje o problemu, osećaj potištenosti, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude, emocionalna otupljenost… - navodi Musterović.

Prema njegovim rečima, ljudi koji su dugo izloženi mobingu imaju potrebu da se brane na nesvesnom nivou, pa neretko mogu ispoljavati i agresiju u komunikaciji.

- Krajnji cilj mobinga je da se zaposleni slomi i natera da prihvati  sve ono što pretpostavljeni od njega očekuje bez pobune ili da da otkaz, jer ne može da trpi takvo ponašanje. Treba imati na umu da pasivni tipovi ličnosti kasno reaguju, jer su oni često u zoni rutine i imaju osećaj bespomoćnosti, pa samim tim i više i duže trpe, a i češće se razboljevaju zbog pretrpljenih stresova - ističe psiholog.

On navodi da nije retkost da ljudi koji su mobingovani pate od depresivnih poremećaja ponašanja koji prelaze u hronične i zahtevaju oziljano lečenje.

Neke evropske i svestke zemlje ozbiljnu pažnju poklanjaju sprečavanju maltretiranja zaposlenih, jer su firme u slučaju dokazanog mobinga nad radnicima u obavezi da plate velike odštete.  Portugal je otišao korak dalje i zabranio zakonom da se zaposleni pozivaju telefonom van radnog vremena.

(Telegraf.rs)