Vodeća doktorka upozorava: Primenite ova četiri saveta i imaćete zdrave oči bez obzira na uzrast

Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla preduprediti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo uticati sami i tako prevenirati bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Srbiji, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, lekari opšte prakse, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu, expert research hubu JGL-a, analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za naše celo telo.

Specijalista oftalmologije dr med Lidija Jovanović za očuvanje zdravlja očiju savetuje:

-Dovoljno sna doprinosi zdravlju čitavog organizma pa i očiju. Savet je i smanjenje korišćenja ekrana odnosno redovna primena veštačkih suza, ako smo primorani da provodimo više sati ispred ekrana, kao i obavezno nošenje sunčanih naočara zbog zaštite od zračenja.

• Kako funkcioniše zdravo oko? Šta se događa s našim okom da bi se stvorile slike koje vidimo svake milisekunde?

-Da bi oko funkcionisalo i da bismo imali jasan vid ono mora biti funkcionalno, tj. strukture oka moraju posedovati providnost, odnosno transparentnost (rožnjača, očno sočivo, očna vodica i staklasto telo). Elementi očnog dna treba da su sačuvanog integriteta: makula, odnosno foveola, u kojoj se formira slika, kao i očni živac, odnosno papila nervi optici (glava očnog živca), zahvaljujući kome se vidni impulsi šalju u mozak (centar za vid je u okcipitalnom režnju). Slike se stapaju zahvaljujući i sinergističnom i simetričnom delovanju spoljašnjih očnih mišića, zahvaljujući kojima lik predmeta koji gledamo pada na korespondentne tačke, odnosno tačke jasnog vida na oba oka. Ako se oko ne stimuliše svetlošću iz bilo kog razloga, naročito kod beba i male dece, ako postoji neprovidnost rožnjače (usled zapaljenja ili povreda), zamućenje očnog sočiva, tzv. katarakta, promene na očnom dnu, pre svega u tački jasnog vida, kao i promene u vidnom putu tog optičkog živca do vidnog centra, dovešće do narušavanja ili nemogućnosti stvaranja jasne slike. Najsavršeniji oblik binokularnog vida je dubinski stereo vid.

X LAB PRVI PUT U SRBIJI: VIŠE OD 2,2 MILIJARDE LJUDI IMA NEKU OD OVIH BOLESTI, A SVAKA DRUGA MOŽE SE SPREČITI. VODEĆI STRUČNJACI OTKRIVAJU KAKO!

• Šta je lenjo oko? Budući da se najčešće javlja kod male dece kako na vreme prepoznati simptome?

Vesti sa naslovne

-Lenjo oko predstavlja slabovidost (nejasan vid). Razvojna anomalija vidnog korteksa prisutna u ranom životnom dobu. Dakle, oko je u redu, organski uzrok se ne sagledava, ali detaljan pregled dovodi do otkrivanja jedne od navedenih refrakcionih anomalija: dalekovidnost, kratkovidnost, astigmatizam, strabizam (koji može biti udružen sa bilo kojom od ovih refrakcionih anomalija). Osnovna strategija lečenja ambliopije jeste obezbediti što je moguće jasniju retinalnu sliku i forsirati korišćenje ambilopnog (lenjog oka) okluzijom boljeg. Oporavak vidne oštrine je maksimalan kada se lečenje započne pre treće godine. Ambliopija predstavlja prepreku u razvoju binokularnog vida i okluzija je neophodno sredstvo u borbi protiv nje. Osoba sa ambliopijom je ograničena u obavljanju zadataka koji zahtevaju precizan dubinski vid. Razlika od dva reda na optotipu (tj. na tabli sa slovima ili brojevima po kojoj se procenjuje vidna oštrina) se uzima kao dijagnostički kriterijum za ambliopiju. Nelečena funkcionalna ambliopija može progredirati i vidna oštrina opadati čak i za vreme adolescencije. Senzitivan period u kome je moguće lečenje izgleda da se završava oko dvanaeste godine.

• Šta je dalekovidnost, šta se tačno događa s našim okom? Kako prepoznati simptome na vreme?

-Dalekovidnost je refrakciona greška, srećemo je na rođenju, može biti stalna ili progresivna. Oko je u većini slučajeva manje aksijalne dužine. Svetlosni zraci koji dolaze iz daljine i prolaze kroz prelomni sistem oka sastaju se iza tačke jasnog vida (fofeola centralis). Često dolazi do opadanja ove dioptrije, ako se radi o srednjem stepenu hipermetropije (+2,0 DSH- +3,0 DSH), u predškolskom uzrastu. Dalekovidnost može biti latentna ili manifestna. Dakle, radi se o plus dioptriji gde deca ne vide jasno ni na daljinu, ni na blizinu.

Bebe se rađaju s malim plusom. Danas i taj mali plus za školsku decu predstavlja problem zbog toga što deca previše vremena provode na kompjuteru i mobilnom telefonu, odnosno različitim vrstama ekrana. Na taj način se iscrpljuju, tačnije troše mogućnosti naprezanja oka. Obično se deca naprežu pri čitanju i pisanju ili korišćenjem ekrana, što rezultuje crvenilom očiju.

Ako je dalekovidnost udružena sa strabizmom predstavlja težu formu za lečenje. Oporavak vidne oštrine je maksimalan kada se lečenje započne pre treće godine. Poželjan bi bio pregled dece do druge godine života u porodici gde ima strabizma i slabovidosti, a pregled cele populacije u četvrtoj godini. Dobra saradnja roditelja, deteta, doktora i defektologa je ključ uspeha u lečenja. Kod novorođenih beba vid je slabo razvijen, fiksacioni refleks se razvija sa šest meseci, a akomodacija oko druge godine. Akomodiacija je sposobnost očnog sočiva da menja svoju prelomnu moć, da bi gledanjem bliskih predmeta nastala jasna na mrežnjači.

• Šta je kratkovidnost, šta se tačno događa s našim okom? Kako prepoznati simptome na vreme?

-Kratkovidnost je refrakciona anomalija, odnosno poremećaj refrakcije gde je aksijalna dužina oka veća pa se svetlosni zraci koji dolaze iz daljine posle prelamanja kroz optičke sredine fokusiraju ispred tačke jasnog vida.

Prepoznaje se lako jer deca ne vide na daljinu, odnosno kažu da ne vide na tabli u školi. Vrlo često stežu kapke. Sve im je mutno pa sledi iznenađenje kada stave naočare odgovarajuće dioptrije i vide jasan svet oko sebe. Teže se otkriva kratkovidnost jednog oka, najčešće slučajno, zbog toga što drugo oko koje najčešće nema dioptriju ili je ona manja, savršeno vidi. U pitanju je anizometropija - razlika u dioptriji jednog i drugog oka. Razlika od 0,5 do 1,0 može dati problem u razvoju vidne oštrine na lošijem oku, odnosno slabovidost.

• Kako vi kao stručnjak brinete o svojim očima? Šta nam svima preporučujete bez obzira na godine?

-Dovoljno sna doprinosi zdravlju čitavog organizma pa i očiju. Savet je i smanjenje korišćenja ekrana. Redovna primena veštačkih suza, ako smo primorani da provodimo više sati ispred ekrana. Obavezno nošenje sunčanih naočara zbog zaštite od zračenja. Istraživanja govore da prvo što treba da kupimo novorođenoj bebi jesu sunčane naočare.

Foto: X-lab

Vodeći stručnjaci otkrivaju kako sprečiti svaku drugu bolest oka

Prvi put u Srbiji, 19 vodećih stručnjaka X Laba, expert research huba JGL-a, analizira za vas najnovija istraživanja i, primjenjujući holistički pristup, otkriva kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za naše celo telo. Ugledni oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, lekari opšte prakse, farmaceuti i inženjeri govore šta nam sve mogu otkriti suve oči i koje simptome ne treba zanemariti, kako su oči povezane s imunitetom i kako imati svež i bistar pogled svaki dan.

Pročitaj više!

via GIPHY

Foto: X-lab

Ugledni neurolog otkriva najčešću glavobolju i kakve probleme pravi našim očima

Oko je povezano s neuromišićnim strukturama u očnoj duplji i čitavom dužinom vidnog puta sa središnjim i autonomnim nervnim sistemom. Zato brojne neurološke bolesti mogu imati i oftalmološke simptome. Na koje simptome treba posebno obratiti pažnju? Za X Lab JGL-a analizira ugledni neurolog prof. dr Marija Bošnjak Pašić. Evo šta učiniti ako primetite duple slike koje se mogu pojaviti na jednom ili na oba oka.

Pročitaj više!

Foto: X-lab

Stručnjak analizira zašto su za zdrave oči važni i sinusi. Jednu stvar bi trebalo raditi svaki dan

Očni mišići mogu raditi danju i noću bez odmora te su, uz srce, najbrži i najopterećeniji u telu. Oko je povezano s neuromišićnim strukturama u očnoj duplji i čitavom dužinom vidnog puta sa središnjim nervnim sistemom. I ne samo to – i paranazalni sinusi su anatomski u izrazito bliskom odnosu s očnom dupljom u kojoj se nalazi očna jabučica s očnim mišićima i očnim živcem. Zato su, upozorava u X Labu JGL-a doc. dr Ratko Prstačić, načelnik Odeljenja za fonijatriju KBC-a Zagreb, sinusi vrlo važni za zdravlje očiju i potrebno je paziti na higijenu nosa kako bismo imali zdrave oči!

Pročitaj više!

Foto: X-lab

Evo zašto imamo umorne ili crvene oči. Stručnjak za lekove otkriva najvažnije vitamine za zdravlje oka

Simptomi kao što su umorne oči, peckanje, osećaj stranog tela ili peska u očima, povremeno crvenilo, suzenje, svrab ili povećana osetljivost oka često su povezani s boravkom u klimatizovanim prostorima, nošenjem kontaktnih sočiva, iritacijom od šminke, vetrom ili dugotrajnim gledanjem u različite ekrane. Evo kako da olakšate sebi, a saznajte i koji vitamini mogu povoljno uticati na zdravlje očiju.

Pročitaj više!

Foto: X-lab

Poznati reumatolog tumači šta nam sve mogu otkriti suve oči i koje simptome ne treba zanemariti!

Ne treba zanemarivati simptome i znakove na očima, jer su neke od najučestalijih upalnih reumatskih bolesti povezane upravo s bolestima očiju. Telo je celina - simptomi i znakovi na bilo kom organu mogu upućivati na bolest nekog drugog organa, pa tako i oči otkrivaju ili pomažu u otkrivanju nekih bolesti kostiju. Koje su bolesti povezane sa simptomom suvog oka za X Lab JGL-a analizira dr Šime Mijić, ugledni fizijatar-reumatolog i član Američkog udruženja reumatologa.

Pročitaj više!

(Telegraf.rs/PR)