Poremećaji rada srca sve učestaliji: Šta je elektrofiziologija i kada je neophodno obaviti redovne preglede?

U današnje vreme povećan je broj srčanih udara, i to i kod mlađih, zdravih osoba, a zdravlje i imunitet su dodatno ugroženi nakon kovid-19 pandemije.

Kako je srce naš neopisivo važan, neumorni organ, obaveza svih nas je da vodimo računa o njemu - koliko možemo, i da redovno odlazimo na lekarske preglede, posebno ako za tim postoji potreba.

Kao jedna od vodećih oblasti medicine, kardiologija je značajno napredovala poslednjih godina, a koje su to inovacije koje nam donosi, šta je elektrofiziologija srca, kako da prepoznamo da je vreme za posetu lekaru i tome slično - otkriva nam dr Dejan Vukajlović iz Opšte bolnice Acibadem Bel Medic.

• Kao subspecijalista kardiologije, odnosno aritmolog-elektrofiziolog, uneli ste značajne promene u Opštu bolnicu Acibadem Bel Medic, budući da trajno rešavate neke konkretnije probleme, kao što su sve učestalije srčane aritmije. Koliko je razvijena ova oblast i dokle se stiglo s inovacijama?

Elektrofiziologija srca je velika i značajna oblast kardiologije, koja se bavi poremećajima ritma, njihovim nastankom, patofiziologijom, kliničkim kontekstom u kojem nastaju, uticajem koji imaju na život bolesnika, i naravno, modalitetima njihovog lečenja. U načelu, poremećaji ritma se mogu podeliti na ubrzanje srčanog rada, ili tahikardije i usporenja srčanog rada ili bradikardije. Poremećji ritma, ili aritmije, mogu se javiti u okviru nekog drugog oboljenja srca (npr, kod stanja nakon prebolelog infartka, oboljenja srčanih zalistaka, oboljenja srčanog elektrofiziologmišića...) ali se mogu javiti i kod osoba koje nemaju drugih oboljenja srca; takav je slučaj na primer sa tzv. paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom (PSVT), sa WPW sindromom, atrioventrikularnom nodalnom reentri tahikardijom (AVNRT) i sl.

Deo elektrofiziologije srca se odnosi upravo na interventno lečenje pojedinih poremećaja srca. Konkretno, posebnim kateterima se pod kontrolom rendgena, putem krvnih sudova ulazi u srce, vrši se snimanje električnih signala iz unutrašnjosti srca, posebnim provokacionim manevrima se izaziva arimtija - najčešće tahiakrdija, i postavlja tačna dijagnoza armtije, kao i mesto njenog ishodišta. Često je moguće u istom aktu tako određeno ishodište aritmije eliminisati primenom različitih vidova energije - npr. radiofrekventnom strujom (RF ablacija), smrzavanjem (krioablacija), ili ređe, primenom laserske energije, fokusiranim ultrazvukom i sl. Ovaj postupak se zove elektrofiziološko ispitivanje i kateterska ablacija.

U Opštoj bolnici Acibadem Bel Medic počinjemo postupno da se upuštamo ovaj tehnički, tehnološki i kadrovski vrlo zahtevan posao. Na Vaše pitanje dokle se stiglo sa inovacijama, teško je dati precizan odgovor; kao i uvek u nauci, povećanje kvantuma znanja proširuje horizonte i ukazuje vam na to, koliko u stvari ne znate, i šta još treba da saznate. Sama činjenica da se danas primenom pomenute tehnologije kateterske ablacije - trajno rešavaju neki poremećaji ritma, koje pre 20-30 godina nismo mogli rešiti, mene uvek iznova fascinira. Pored medicinske nauke, koja na dnevnom nivou pravi korake kako u bazičnim naukama, koje nam pomažu da rasvetlimo celularne i molekularne mehanizme nastanka aritmija, tako i u kliničkoj nauci, koja ispituje uspešnost pojedinih metoda dijagnostike i lečenja armtija, u elektrofiziologiji srca smo veoma zavisni od napretka tehnike.

Novi softveri koji olakšavaju mapiranja aritmija sa minimalnim izlaganjem bolesnika rendgenskom zračenju, nove tehnike ablacije (npr. elektroporacija), novi koncepti u primeni postojećih vidova energije za katetersku ablaciju ("high power/short duration"), se ispituju u kliničkim studijama i rezultati se objavljuju na nedeljnoj bazi. Pri tome, ne pominjem inovacije u terapiji pejsmejekrima, što takođe pripada u širem smislu području elektrofiziologije - "leadless" pejsmejkeri, pejsing u regionu Hisovog snopa, subkutani ICD... U svakodnevnom radu sa pacijentima je važno odrediti ko od koje metode zaista može da profitira. U bolnici kao što je Acibadem Bel Medic, opredeljujemo za izvođenje intervencija koje su izdržale test vremena, koje su rutinske, i proverene na velikom broju bolesnika.

• Usled brzog i stresnog tempa života, koji pogađa većinu građana širom sveta, možemo li reći da maltene svaka druga osoba, barem povremeno, ima neki vid poremećaja srčanog ritma? Ako je odgovor potvrdan, kako da znamo kada je vreme za odlazak kod lekara, odnosno kada je stanje alarmantnije?

Verovatno da svaka osoba u toku života, pre ili kasnije, oseti povremene "preskoke srca", bilo u vezi sa akutnim stresom, uzbuđenjem, pod uticajem raznih agenasa - kafa, alkohol, alimentarni eksces i sl; takođe, normalno je da svako pri fizičkom naporu, ili uzbuđenju ima osećaj ubrzanog rada srca; u ovom slučaju se rad srca normalizuje nakon prestanka uzbuđenja, u odmoru itd. Ukoliko se napad ubrzanog rada srca javlja bez posebnog povoda, posebno ukoliko je nagao, sa skokom frekvencije od normalnih 70/min na > 150/min, onda svakako treba tražiti pregled. Kardinalni znak da možda postoji ozbiljan problem sa poremećajima ritma je sinkopa - kratkotrajan gubitak svesti. Tada je apsolutno nepohodno uraditi kardiološki pregled. Preskoci srca, koji traju duže vreme, nevezano za napor, obroke, stres i slično, takođe jesu razlog za pozornost.

• Da li je tzv. lupanje srca čisto fiziološka pojava ili može biti povezano sa psihološkim stanjem pacijenta? Konkretno, s nekim oblicima depresije, koja često utiče na kratak dah ili na manjak daha?

Izvesno je da pojedini psihosomatski, neurotski, pa i psihotični poremećaji mogu biti povezani sa subjektivnim osećajem nepravilnog ili ubrzanog rada srca, pri čemu se nama raspoloživim metodama pregleda ne da snimiti nikakav poremećaj ritma. Kada govorimo o bolesnicima sa depresijom, kardiolog-aritmolog uvek mora da pomisli na potencijalna neželjena dejstva nekih lekova koji se koriste u neuropsihijatriji. Jako je važno ne potceniti tegobe koje bolesnik navodi, iako postoji poznat psihosomatski ili neurotski poremećaj.

Neophodno je da svaka osoba, bez obzira da li boluje od drugih oboljenja, ukoiko ima simptome koji sugerišu postojanje kardioloških problema ili postojanje armtije, bude adekvatno pregledana. Neretko se u praksi sreće slučaj da bolesnik navodi stalne napade tahikardije, koji u trenutku pregleda, kod lekara hitne pomoći ili u Domu zdravlja, imaju normalan EKG i normalne ostale nalaze. Takve osobe ponekad neopravdano budu označene kao psihosomatski bolesnici; razlog je tzv.intermitentna, povremena priroda aritmija - samo EKG u toku nastupa tegoba može pomoći postavljanju dijagnoze, nakon smirenja tegoba, makar i nekoliko sekundi nakon prestanka tegoba, EKG bude po pravilu sasvim normalan.

U novije vreme pojedine aplikacije za mobilne "smart" telefone za kućno snimanje EKG-a, ili merenje pulsa mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze, tako što omogućavaju da pacijent sam u toku tegoba snimi EKG, koji kasnije može da pregleda lekar.

• Kažite nam nešto više o elektrofiziološkom procesu, koji su benefiti za pacijenta? Kako se ova metoda razlikuje od drugih?

Pre svega o sličnostima: elektrofiziološko ispitivanje i kateterska ablacija jako podseća na koronarografiju sa ili bez ugrađivanja stenta - radi se u kateterizacionoj sali, pod kontrolom rendgena, srcu se pristupa preko krvnih sudova (u slučaju EF studije i ablacije po pravilu preko preponske vene i arterije), pregled se radi u stanju analgosedacije , dakle najčešće bez opšte anestezije, pacijent najčešće naredni dan može da napusti bolnicu. Specifičnost je da se, za razliku od koronarografije i ugradnje stenta, ovde ispituju električna svojstva srca; elektrofiziolozi su, slikovito govoreći "električari", a interventni kardiolozi koji ugrađuju stentove ispituju prokrvljenost srca - oni su "vodoinstalateri"!

Najvažnija prednost kateterske ablacije je da u pojedinim aritmijama može dovesti do potpunog uklanjanja tegoba, faktičkog "izlečenja" bolesnika, nije potrebna dalja antiarmtijska terapija. Kao i svaka druga metoda, i EF studija i ablacija ima svoje prednosti, ali i potencijalne rizike. Radi se o intervenciji u srcu, ciljano se nanose lezije, "oštećenja" u delu srca koji izaziva armtiju. Postoji rizik od komplikacija, od kojih neke jesu vrlo ozbiljne. Kod svakog bolesnika je važno napraviti balans potencijalne koristi - koliku uspešnost možemo u datom patološkom stanju, kod datog bolesnika očekivati sa jedne, i rizika intervencije s druge strane.

• Laici uglavnom ne mogu da ocene ili znaju koje srčane tegobe ih muče. Ipak, koje simptome nikako ne treba ignorisati?

Kao što sam naveo, najvažniji znak da nešto sa srčanim ritmom, možda, nije u redu je sinkopa - kratkotrajni gubitak svesti. Tada je uvek neophodan kardiološki pregled, posebno ukoliko je sinkopa nastala naglo, bez prethodeće muke, osećaja vrućine i slično. Napadi tahikardije, posebno oni koji naglo nastaju, a naročito ako su praćeni nedostatkom daha, malaksalošću, nesvesticom, bolom u grudima zahtevaju ispitivanje.

Iako je relativno retko povezan sa poremećajima ritma, kao kardiolog imam obavezu da naglasim da je naglo nastala bol u grudima, posebno ako traje duže od nekoliko minuta, širi se u vrat, vilicu rame, ruku, praćen preznojavanjem, malaksalošću - uvek razlog za kontakt sa hitnom službom, jer se može raditi o akutnom infarktu miokarda, a u tom slučaju je brzo i pravilno lečenje pitanje života ili smrti.

• Kako se sve manifestuju poremećaji srčanog ritma i koje grupe ljudi su najugroženije?

Nastupi ubrzanog rada srca, nepravilan rad srca, preskoci srca, kratkotrajni gubitak svesti, nedostatak daha, laka zamorljivost - sve ovo mogu biti simptomi poremećaja srčanog ritma. Ponovo navodim, gubitak svesti ukazuje da je osoba moguće pod povišenim rizikom od nastanka životno ugrožavajućih poremećaja ritma. Osobe koje imaju poznato oboljenje srca, posebno preboleli infarkt miokarda, oboljenje srčanog mišića, oboljenje zalistaka, nikako ne smeju da ignorišu pojavu nepravilnog rada sopstevnog srca.

• Ne možemo da ne pomenemo eventualni uticaj korona virusa na srce i rad srca, našeg neumornog organa. Postoje li neki relevantni podaci koji bi povezali kovid i smetnje na srcu?

Prema nekim analizama i do trećina osoba obolelih od kovida-19 mogu imati u manjoj ili većoj meri znake oštećenja srčanog mišića. Da li se radi o direktnom dejstvu virusa na srčani mišić, ili je oštećenje srca posledica neadekvatno pojačanog imunološkog odgovora izazvanog prisustvom virusa SARS COV2 u organizmu obolelog, ili se pak radi o tromboembolijskim komplikacijama, opet prouzrokovanim virusom - ne može se uvek, ili bolje rečeno, retko se može razjasniti.

Često je kod obolelih uočeno nakupljanje tečnosti u srčanoj kesi, kao znak zapaljenja srčane kese i/ili srčanog mišića. U nekih bolesnika nastaju i poremećaji ritma, - kratkotrajne salve ekstarsistola, preskoka srca, koje zaslužuju u kontekstu akutne infekcije maksimalnu pažnju i praćenje. Susrećemo u praksi i bolesnike sa tzv. "Long COVID" sindromom, gde bolesnici i nakon eliminacije virusa iz organizma nedeljama, nekada i mesecima imaju polimorfne tegobe - povremeno udružene i sa poremećajima ritma.

• Ko treba i koliko često da ispituje srce? Zabrinjavajuće je to što je u 2021. došlo do porasta u broju infarkta, a pritom nema starosnih granica. Napadi su pogađali i zdrave, mlade i vitke osobe.

Ne baratam tačnim podacima, ali verujem da je u toku aktuelne pandemije došlo do povećane incidence teških oblika, ne samo kardiovaskularnih nego i svih drugih bolesti. Razlozi su višestruki, jedan je sigurno preopterećenost postojećih kapaciteta bolnica, bolesnici od kovida-19 "zauzimaju" mesto obolelima od drugih oboljenja.

Takođe, mnogi se u stanju pandemije plaše odlaska u bolnicu zbog rizika od infekcije virusom, čak i onda kada imaju akutne probleme. Stara je mudrost da je prevencija najbolja medicina; u tom smislu, važno je raditi sistematske preglede, između ostalog i kardiološke. Ovo se posebno odnosi na osobe starije od 40 godina, gde je razumno jednom u 5 godina uraditi kompletan kardiološki pregled.

Kod osoba koje imaju dijagnostikovano oboljenje srca, pregledi moraju biti češći, u zavisnosti od patologije, verovatno jednom na 6-12 meseci. U cilju prevencije je bitno je povremeno merenje arterisjkog pritiska, laboratorijska analiza lipidnog profila u serumu, kao i kontrola nivoa šećera u krvi, što se sve može raditi kod lekara opšte medicine, ili eventualno specijalista interne medicine. Ovim načinom je često moguće identifikovati osobe koje imaju faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, pravovremeno ih dalje dijagnostikovati i po potrebi lečiti.

Kod dr Vukajlovića možete da zakažete u Acibadem Bel Medic Opštoj Bolnici pozivom na broj 060/309 1000. Simptomi koji ukazuju na poremećaj srčanog ritma, a koji zahtevaju ispitivanje u što skorijem roku su: iznenadno neprijatno lupanje u grudima, ubrzani ili usporeni rad ili preskakanje srca, simptomi poput nedostatka daha, pritiska u grudima, vrtoglavice ili čak povremenog gubljenja svesti, tj. kolapsa.

(Telegraf.rs)