Bojana se 3 godine borila sa rakom: "Išla sam na hemioterapije i pevala"

Pevačica Bojana Barjaktarević (46) u poslednjoj sezoni muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno" odnela je trostruku pobedu, prvi put u istoriji ovog šou-programa.

Ali, to nije jedino takmičenje u kom je Bojana pobedila. Ona se takmičila sa opasnim i ozbiljnim protivnikom, a nagrada je bila ono najdragocenije - život.

Iza nasmejanog lica ove talentovane žene kriju se godine velike borbe. Bojana je imala tumor na levoj dojci, koji je kasnije metastazirao.

- Sve je počelo sa cistom na dojci koja je bila 2,5 centimetara, a koja je posle nekoliko godina prerasla u veliki problem - kaže za Telegraf Bojana Barjaktarević.

Prema rečima naše sagovornice, 2017. godine, cista je dostigla veličinu od 7,7 centimetara, ali je Bojana i tada mislila da nema razloga za brigu. Međutim, godinu dana kasnije Bojana je otkrila drugu cistu ispod pazuha.

- I dalje smo se nadali da su u pitanju neke žlezde i da stvar nije ozbiljna. Nažalost, morala sam na operaciju u toku koje su mi izvadili četiri žlezde koje su bile maligne - objašnjava Barjaktarevićeva.

Dve operacije za dva dana

Da stvar bude komplikovanija, doktori su saopštili Bojani da će za dva dana imati novu operaciju i da je neophodno da joj izvade još 20 žlezdi.

- Izvadili su mi ukupno 24 žlezde, a kasnije se ustanovilo da je još jedna bila maligna. Zatim je usledio period hemioterapije koji je trajao devet meseci - priseća se naša sagovrnica.

Da je veliki borac dokazuje i činjenica da je posle prve hemioterapije otišla da peva, jer je, kako kaže, pevanje leči.

"Hoću narod, pesmu, gužvu, ljude"

- Hirurg me je pozvao i rekao: "Ženo, ti si za psihijatra!". Nasmejala sam se i rekla da neću da ležim i da se psihički ubijam. Hoću narod, pesmu, gužvu, ljude. Moje kolege su mislile da ja neću moći da radim zbog hemioterapije, pa su hteli da mi organizuju humanitarne koncerte i da skupljaju novac kako bi mi pomogli. Naravno, ja sam to odbila, jer sam posle svake terapije išla da radim, nisam htela da ležim i da se predam tek tako  - priča Bojana s osmehom na licu.

Velika ljubav prema pesmi ju je održala, ali Bojana naglašava da je najveću snagu pronalazila u deci, porodici i prijateljima koji su joj bili bezuslovna podrška.

- Nisu mi nijednog trenutka dali da razmišljam o bolesti. Prijatelji koji znaju kakva sam nikada me nisu sažaljevali i plakali, jer su znali da će me samo pozitivnom energijom održati - ističe naša sagovornica.

"Svi ćemo umreti, ali ne sad"

Bojana je 17. dan hemoterapije ostala bez kose, a kako kaže, ta fizička promenila je nije poremetila, već ju je ojačala.

- Čak su i deca želela da se ošišaju na ćelavo kada sam ostala bez kose. Stresnije mi je bilo da gledam pramenove koji otpadaju, nego da se ošišam. Kada sam videla odraz u ogledalu, rekla sam: "U, pa nije loše". Dobro mi stoji kada sam ćelava - kaže kroz smeh Bojana.

U životu svakog od nas postoji trenutak kada čovek pomisli da ne može više, da je došao do te tačke posle koje nema dalje, posle koje je se naziru samo obrisi ambisa. Bojana je na korak do te tačke sebi rekla: "Ja moram da se borim za decu!".

- U trenutku kada sam saznala za problem, samo sam se setila dece i shvatila da moram da guram dalje. Na kraju ćemo svi umreti, samo sam sebi rekla da to neće biti tad - priča ova hrabra žena.

Kako kaže, fizičke promene nisu ostavile psihičke posledice na nju, ali joj je zbog hemiterapija oslabio vid, a zbog velikog broja uboda u desnoj ruci lekari retko kad mogu da joj pronađu venu.

Bojana je u procesu lečenja pila mnogo tečnosti i čajeva za detoksikaciju, i smatra da joj je to dodatno pomoglo.

- Treba izbaciti otrove iz organizma. Ja sam možda malo više eksperimentisala sa svojim telom, što naravno ne preporučujem nikome da radi. Čak su me i doktori upozoravali... Međutim, nisu znali da ja uvek idem u kontru. Doktor mi kaže 'ne smeš paradajz', meni se on baš tada prijede - iskrena je Bojana.

"Dok onaj gore ne svira kraj, nema povlačenja"

Ona ističe da nikada nije dozvolila sebi da klone duhom i da se uhvati u koštac sa strahom od smrti.

- Kada padne um, pada i imunitet, a to je veoma stresna situacija za organizam i ljudi se još više razboljevaju. Zato sam primenjivala metodu da se pogledam u ogledalo i kažem: 'Ti ideš dalje!'. Dok onaj gore ne svira kraj, nema povlačenja. Ja nikada ne odustajem - kaže Bojana, koju s pravom svi nazivaju ženom anđeoskog glasa i lavljeg srca.

Bojana napominje da su preventivni pregledali najvažniji i da svaki čovek treba da ide kod doktora svakih šest meseci, jer, kako kaže, ono što se rano otkrije uglavnom bude rešivo.

- Žene koje ulaze u menopauzu posebno moraju da vode računa o svom zdravlju. Isto važi i za mlađe osobe, jer moraju biti svesni u kakvom svetu živimo - ističe Bojana.

Sada, kada je potpuno zdrava, kaže da i dalje mnogo vodi računa o imunitetu i smatra da je to najvažnija stavka.

- Imunitet držim na najvišem nivou; pijem pet litara tečnosti svaki dan i na taj način čistim organizam. Najbolji način da budete čisti iznutra je prirodna preventiva - ističe ona.

Na pitanje koju poruku bi poslala osobama koje biju bitku za život i prolaze kroz dramu iz koje je ona uspela da izađe kao pobednik, Bojana odgovara:

- Nemojte dozvoliti da vas okupiraju negativne misli. Provodite vreme sa porodicom, prijateljima i ljudima koji bude ono najlepše u vama. Bitno je da bar jedan deo dana provedete s osobama koje vas neće podsećati na bolest. I naravno, jačajte imunitet i ne dozvolite mu da padne u bilo kom trenutku.

Da je prošlost ne remeti, svedoče i njeni planovi za budućnost.

- Rad, red, disciplina. Stižu nove pesme i album. Pesma me je održala i sa pesmom idem do kraja - zaključuje Bojana.

(Telegraf.rs)