Emocionalna iscrpljenost je uvod u depresiju: Psihijatar savetuje kako da je pobedite

Foto: Shutterstock

Emocionalna iscrpljenost je stanje kroz koje je većina ljudi prošla ili prolazi bar jednom, a nekada i češće u toku života, a ukoliko se na vreme ne reaguje ona može da odvede u depresiju ili anksioznost.

Preporučujemo

Ona nastaje kao posledica prevelikog napora, ali i dugotrajnog stanja straha i neizvesnosti.

Svetski dan mentalnog zdravlja, koji se obeležava danas, zapravo je pravi trenutak, tvrde psihijatri i psiholozi, kad bi trebalo da se podsetimo na to koliko je naše psihičko zdravlje povezano i sa fizičkim.

- Homo sapiens je misleći čovek, odnosno onaj koji bi trebalo da ima mudrost, međutim u psihijatrijskoj praksi sam shvatio da važniju funkciju od intelekta kod čoveka imaju emocije - kaže za Telegraf psihijatar prof. dr Jovan Marić.

On ističe da bi prema tome kako reaguje, čoveka trebalo definisati kao "homo emocionalis", jer gotovo u svim situacijama, a naročito u ovoj u kojoj se čovečanstvo nalazi u poslednjih godinu i po dana, pandemiji korona virusa, ljudi reaguju emocijama.

- Bolest je stanje na koje se reaguje emocijama, pre svega strahom, naročito kada je to nešto nepoznato i kada seje smrt, kao korona - objašnjava Marić.

On dodaje da je i sam bio suočen sa ovom opakom bolešću i da nije bilo prijatno čak i njemu kao psihijatru i lekaru kada je gledao mlade ljude koji umiru dok je i sam bio u bolnici.

- U ovom slučaju ne govorimo o emocionalnoj iscrpljenosti koja je ranije bila posledica preteranog rada i preuzimanja obaveza, već o onoj koja je pojačana emocionalnim nadražajima straha i neizvesnosti - objašnjava profesor.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Emocionalna iscrpljenost je proces taloženja "teških" emocija

On objašnjava da je emocionalna iscrpljenost posledica nakupljanja određenih stanja i emocija i da do iscrpljenosti ne dolazi odjednom.

- Ne dolazi se do emocionalne iscrpljenosti u trenutku. To je proces koji se polako taloži sve dok osobi ne popuste odbrambeni mehanizmi i dok "ne propadne". Ovo stanje dovodi do emocionalne paralize, duboke depresije ili hronične bolesti. Osoba koja je emocionalno iscrpljena doživljava u jednom momentu potpuni kolaps - objašnjava psihijatar.

On dodaje da se emocionalna iscrpljenost obično tumači i doživljava kao mentalni umor, ali je ona neretko praćena i velikim fizičkim umorom.

- To je naročito tipično za ovu vrstu emocionalne iscrpljenosti koju mnogi proživljavamo zbog pandemije korona virusa. I oni koji su preležali i preživeli bolest i oni koji su se s njom suočavali indirektno, posmatrajući bolest ili smrt nekog bilskog. Kada ste emocionalno iscrpljeni, preovladava osećaj težine, nemogućnosti da se nastavi dalje. Postajemo inertni i gubimo snagu da nastavimo dalje - objašnjava Marić.

Emocionalna iscrpljenost, kako kaže, nastaje zato što postoji neravnoteža između onoga što je dato i onoga što je primljeno.

- Oni koji postanu žrtva ovog mehanizma daju sve od sebe da rade, kod kuće, u bračnom odnosu ili bilo kom drugom sektoru. Pokušavaju da nađu rešenja i za ono za šta nisu u mogućnosti - ističe sagovornik Telegrafa.

On dodaje da ako izuzmemo emocionalnu iscrpljenost zbog pandemije koja nas je sve manje ili više pogodila, ona može da bude posledica podnošenja i “velike žrtve” recimo na poslu ili preuzimanja velike odgovornosti, problematičnih porodičnih odnosa...

- Emocionalna iscrpljenost neretko je posledica i toga kada imamo partnera sa kojim smo u sukobu ili imamo ozbiljne poteškoće u vezi - ističe profesor Marić.

On dodaje da iscrpljena osoba obično nema mnogo vremena za sebe, a da je drugi obično vide kao "jaku" koja može da podnese sve.

Printskrin: Youtube/Novo jutro

Pokazatelji emocionalne iscrpljenosti 

- Postoji nekoliko pokazatelja kojima ljudi uglavnom ne pridaju poseban značaj, a koji vas jasno upućuju da se na pragu emocinalne iscrpljenosti, koja, ako je ne prepoznate i ne pozabavite se njom, može da vas odvede u teže psihičke poremećaje kao što su anksioznost i depresija - kaže psihijatar.

On navodi koji su jasni znaci emocionalne iscrpljenosti: fizički umor, nesanica, razdražljivost, nedostatak motivacije, česta zaboravnost, poteškoće u razmišljanju...

- Jedan od pokazatelja je ono što mi u psihijatriji zovemo afektivno odvajanje, a to zapravo znači da emocije postaju sve više ravne, kao da se u stvarnosti praktično ništa ne oseća - navodi profesor.

On ističe da je najbolji način da se pobedi emocionalna iscrpljenost odmaranje i vreme koje morate imati za opuštanje.

- Rešenje je i rasteretiti sebe svakodnevnih zadataka i pokušati da preusmerimo misli na neke lepše teme od onih koje izazivaju strahove. Vrlo je važno postići svest o sebi i odvojiti ono na šta mi možemo da utičemo, a na šta ne i da se prema situacijama tako i postavljamo. Potrebno je da se svakog dana posvetimo sebi. Dišite, ponovo se povežite sa sobom i sa onim što želite. Važno je da razvijete ljubaznost i razumevanje prema sebi i naučite da se ne iscrpljujete brigom za ono na šta ne možete da utičete - savetuje Marić.

(Telegraf.rs)