Sve o leku protiv korone: Kako molnupiravir napada korona virus i koliko je bezbedan za ljude

Foto: Shutterstock

Molnupiravir, lek protiv kovida-19, bez dodatnih istraživanja, ostaje medikament za rizične grupe i za one kod kojih bolest krene u lošem pravcu.

Preporučujemo

Zbog otkrića da je broj smrtnih slučajeva prepolovljen, a hospitalizacija smanjena posle upotrebe molnupiravir leka protiv korona virusa, testiranog tokom studije od početka avgusta, farmaceutska kompanija "Merck & Co. i Ridgeback Biotherapeutics LP" obustavili su ispitivanje i od američke Uprave za hranu i lekove FDA, kako su saopštili, tražiće po hitnom postupku odobrenje leka za upotrebu.

Molnupiravir je namenjen za upotrebu kod pacijenata koji su dobili kovid-19, ali nemaju potrebu da ostanu u bolnici i koji su imali simptome pet ili manje dana, a u opasnosti su da dobiju tešku infekciju, piše eKlinika.

Rezultati studije koji su dali veliku nadu da bi molnupiravir mogao da bude novi lek protiv kovida-19 proizašli su iz prethodno planirane analize 775 pacijenata. Oko sedam odsto pacijenata na molnupiraviru je otišlo u bolnicu, naspram 14 procenata pacijenata koji su dobijali placebo terapiju. Nijedan od onih koji su uzimali molnupiravir nije umro, dok je u placebo grupi bilo osam smrtnih slučajeva. 

Kako lek deluje?

Molnupiravir će verovatno značajno smanjiti učestalnost teške bolesti i hospitalizacije, ali skoro je sigurno da neće baš stoprocentno štititi od smrti.

Molnupiravir je lek iz klase nukleotidnih analoga.

Šta to znači?

Kada se naša ćelija deli, ona mora da iskopira svoju DNK, tako da obe kćerke-ćelije dobiju po jednu kopiju. DNK se sastoji od pojedinačnih nukleotida, onih čuvenih „slova“ A, T, C, i G. U našim ćelijama jedan određeni protein, DNK polimeraza, hvata ta pojedinačna „slova“ i uklapa ih u novi DNK niz, prepisujući DNK iz majke-ćelije.

Ovo prepisivanje je visoko kontrolisan proces, sa mnogo pauza, korekcija, i čak pokreta unazad kojima se kopirane informacije brišu, pa ponovo pišu ispočetka – jer je za naš organizam od ključne važnosti da se DNK iskopira bez grešaka. Greške u kopiranju su veliki uzrok raznih bolesti, uključujući i karcinom.

Razlika koja se može iskoristiti za napad na virus

Virusi takođe imaju svoje polimeraze, pomoću kojih kopiraju sopstveni genom, što je neophodno za virusnu replikaciju. Ali, za razliku od nas, oni imaju drugačije prioritete – njima je važno da se što brže razmnože i proizvedu što više virusnih čestica. Ako neki od tih novoproizvedenih virusa sadrže ogromne greške zbog kojih propadnu, nije bitno, ima milion drugih koji će da odrade posao.

Otuda, virusne polimeraze ne proveravaju i ne popravljaju greške u „prepisivanju“ sa istom pažnjom kao ljudske. I to predstavlja razliku koja se može iskoristiti za napad na virus. Naime, ako virusu "podmetnemo" nešto što izgleda kao nukleotid, ali u stvari nije, nepažljiva virusna polimeraza može da ga ubaci u virusni genom, dok naša ljudska polimeraza primeti da tu nešto ne valja i preskoči ga.

foto Pixabay

Time broj mutacija u genomu virusa skače na neodrživo visok nivo – virus se razmnožava, ali ogromna većina novonastalih čestica je toliko „izudarana“ mutacijama da nisu više sposobne za dalje razmnožavanje i procese zaraze.

Nukleotidi ipak nisu bezopasni

Mnogi naši antiviralni lekovi se zasnivaju na ovom principu – recimo aciklovir (koji se često koristi protiv herpesa), koji je nefunkcionalni analog guanina (slova „G“). Ili AZT, lek protiv AIDS, koji je analog timidina (slova „T“).

Ali, tu onda nalećemo i na opasnost – mada naša polimeraza u većini slučajeva primećuje problematičan nukleotid, to ne znači da je on potpuno bezopasan.

Da li ga odbija odmah, ili ga prvo ugradi u DNK pa onda ispravlja?

Da li ga ugradi u DNK, a da to i ne primeti, i tek kasniji sistemi za popravku grešaka moraju da "uskaču" i rešavaju problem?

Zavisi od toga koliko je ovaj lažni nukleotid hemijski sličan onim pravim, i od toga zavise i nuspojave. Aciklovir je, recimo, jako dobro tolerisan, i siguran je čak i za trudnice. Ali, AZT ima ogromne nuspojave (mučnina, problemi sa krvnom slikom, sa jetrom, itd.), jer dovodi do problema i zastoja u replikaciji raznih vrsta ljudskih ćelija.

Otud, pitanje „koliko i kako ovo utiče na ljudsku DNK replikaciju“ ostaje centralno.

Mutacije u ljudskim ćelijama

Kod nas je sada, tokom talasa zaraze delta sojem dosta široko u terapiji obolelima primenjivan favipiravir, takođe analog nukleotida, koji ima snažne mutagene efekte; pogotovo se ne preporučuje za korišćenje u trudnoći, jer izaziva teške poremećaje kod novorođenčadi.

Zbog mutagenog potencijala, nije odobren za korišćenje u Velikoj Britaniji i SAD, a tamo gde ga ima, prodaje se na osnovu dozvole za korišćenje koju je dobio u Japanu.

Molnupiravir je analog citidina (slovo „C“), i originalno je bio ciljan za lečenje teških oblika gripa, ali je razvoj išao sporo zbog toksikoloških problema.

Drugi analozi nukleotida slični molnupiraviru su naleteli na probleme uzrokovane visokim nivoima mutacija u ljudskim ćeijama, pošto naša polimeraza nije uspevala da ih dovoljno dobro prepozna kao pogrešne.

Kompanija "Pharmasset" je pokušala razvoj, pa zatim odustala zbog problema povezanih sa mutagenezom.

Lek za rizične grupe

Ovo je bio i predmet skandala prošle godine. Dr Rik Brajt , poznati imunolog i stručnjak za javno zdravlje, je od 2016. do 2020. bio direktor BARDA (Biomedical Advanced R&D Authority), američke državne organizacije koja nadgleda najnaprednije korake u biomedicinskoj nauci.

On je 2020. dao ostavku zbog Trampove katastrofalne politike prema korona virusu, ali je u ostavci takođe pomenuo da se protivi daljem razvoju molnupiravira (tada poznatog kao EIDD-2801), jer je smatrao da je to politički motivisano ulaganje novca u razvoj leka koji ima male šanse da izađe na tržište.

Međutim, može se ispostaviti da je Brajt pogrešio u svojoj proceni potencijala koji je molnupiravir imao.

Foto: Shutterstock

Ipak, mutageneza je nešto što mora pažljivo da se posmatra i prati. U svakom slučaju, bez dosta dodatnih istraživanja, ovo ostaje lek za rizične grupe i za one kod kojih bolest krene u neželjenom pravcu.

Ne sme da se koristi kod trudnica, ili kod žena koje mogu ostati trudne tokom perioda korišćenja.

Dodatni problem predstavlja dostupnost. Kompanija "Merck" očekuje da će do kraja godine proizvesti oko 10 miliona doza molnupiravira. Cena još uvek nije jasna. Tako da ostaje da se vidi gde će ovaj lek biti dostupan, kada će doći na tržište u kojoj količini i po kojoj ceni.

Sve u svemu, ovo je i dalje vrlo dobar razvoj stvari. Ovo je lek na koga mogu da se oslone imunokompromitovani ljudi, stariji, i oni koji ne mogu da prime vakcinu iz medicinskih razloga. Svakako je dobro imati još jednu „strelu u arsenalu“ koji možemo koristiti protiv kovida-19. Ali, treba biti pažljiv i ne raditi užurbanao, jer ni razvoj ovog leka nije bez negativnih strana i ograničenja.

(Telegraf.rs)