NITAG preporuke: Treća doza vakcine 5 meseci posle druge, starijima od 60 godina sugerisano Fajzerovo cepivo

Foto: Shutterstok

Stručno savetodavno telo za imunizaciju (NITAG) donelo je na sednici preporuku da se u Crnoj Gori omogući davanje treće doze vakcine protiv korona virusa za punoletne građane posle najmanje pet meseci od primljene druge doze vakcine, ili posle jedne doze kod vakcine koje se daju samo jednom (J&J/Janssen), osim kod izuzetaka, prenose Vijesti.

Preporučujemo

U preporuci je navedeno da se analiza antitelima koja ne pripadaju posebno ranjivim kategorijama ne preporučuje i da nema značaja u odlučivanju o trećoj dozi, tako da je nije potrebno niti opravdano raditi.

Osobama starijim od 60 godina preporučuje se treća doza Fajzer vakcine, dok se osobe mlađe od 60 godina mogu vakcinisati i istom dozom vakcine koju su prethodno primili.

Izuzeci od opšteg pravila o primeni treće doze:

1. Licima koja pripadaju posebno klinički ranjivim kategorijama, treća doza vakcine može se dati već posle dva meseca od druge doze, ali uz obavezno poštovanje procedure (popunjavanje upitnika od strane izabranog lekara/lekara na vakcinalnom punktu, saglasnost pacijenta i uz analizu antitela u laboratoriji Instituta za javno zdravlje Crne Gore).

2. Licima koja su preležala virus, a pre oboljevanja su kompletno vakcinisana, nije neophodna vakcinacija trećom dozom vakcine. Predlaže se praćenje titra antitela posle pet meseci od oporavka, kada se u skladu sa nalazom može doneti odluka o eventualnoj primeni treće doze.

3. Licima koje se razbole posle primanja prve doze, preporučuje se da drugu dozu prime posle pet meseci od oporavka.

4. Licima koja su samoinicijativno proveravala antitela najmanje 2 meseca posle druge doze i imala odsustvo serološkog odgovora (negativan nalaz, tj. nalaz ispod testom definisane granice), potrebno je proveriti serološki status u Institutu za javno zdravlje. Ukoliko se potvrdi negativan serološki nalaz, treća doza se može dati odmah.

Foto: Freepik

Kada je reč o osobama koje su preležale korona virus i započele vakcinaciju unutar šest meseci, smatraju se kompletno vakcinisam kada dobiju samo jednu dozu vakcine.

- Ovim osobama druga doza vakcine se može dati posle isteka pet meseci od aplikacije jedne doze vakcine. Ukoliko su osobe posle preležanog virusa primile dve doze vakcine (s obzirom na dosadašnje preporuke u Crnoj Gori), treća doza se preporučuje najranije pet meseci posle kompletiranja vakcinacije - piše u preporukama.

Kombinovanje vakcina u primovakcinaciji (prva i druga doza) preporučuje se ukoliko je posle prve doze došlo do ozbiljnih neželjenih događaja ili u slučaju kada je kao druga doza nedostupna vakcina od istog proizvođača.

- Za sada, postoje dobro dokumentovana iskustva kada je u pitanju kombinovanje AstraZeneka i Fajzer vakcine, kao i manja iskustva u kombinovanju Sinofarm i Fajzer vakcine - navedeno je u preporuci.

Ranjive kategorije

Ljudi koji su definisani kao klinički izuzetno osetljivi/ranjivi i imaju vrlo visok rizik od teške bolesti od novog korona virusa i kao takvi svrstani su u izuzetke od opšteg pravila o primeni treće doze (treća doza se može primeniti već dva meseca posle druge doze uz poštovanje prethodno jasno definisanih pravila). Postoje dva načina na koji se neko lice može identifikovati/determinisati kao klinički izuzetno osetljivo/ranjivo:

1. Ima jedan ili više dole navedenih uslova ili

2. Njegov izabrani doktor koji ga leči i prati ga je dodao na listu pacijenata koje treba posebno štititi, jer na osnovu njegove kliničke procene smatra da je u većem riziku od ozbiljne bolesti ako se inficiraju sa SARS-CoV-2.

Osobe sa sledećim stanjima automatski se smatraju klinički izuzetno ranjivima:

• primaoci transplantacija čvrstih organa

• osobe sa određenim vrstama malignih neoplazmi i ljudi s malignom neoplazmom koji su podvrgnuti aktivnoj hemoterapiji

• ljudi s malignom neoplazmom pluća koji su na radikalnoj radioterapiji
• ljudi s malignim neoplazmama krvi ili koštane srži poput leukemije, limfoma ili meloma koji su u bilo kojoj fazi lečenja o ljudi koji su na imunoterapiji ili drugoj vrsti kontinuiranog tretmana antitelima u cilju lečenja maligne neoplazme i ljudi koji imaju druge oblike ciljanih tretmana za maligne neoplazme, a koji mogu uticati na imuni sistem, poput inhibitora protein kinaze ili PARP inhibitora

• ljudi koji su imali transplantaciju koštane srži ili matičnih ćelija u poslednjih 6 meseci ili koji još uvek uzimaju/primaju imunosupresionu terapiju

• ljudi s teškim respiratornim stanjima, uključujući cističnu fibrozu, tešku astmu i tešku hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP)

• osobe s retkim bolestima koje značajno povećavaju rizik od infekcija (poput teške kombinovane imunodeficijencije (SCID), homozigotne bolesti srpastih ćelija)

• ljudi na imunosupresivnoj terapiji koja je dovoljno snažna da značajno povećava rizik od infekcije

• problemi sa slezinom, na primer splenektomija

• odrasle osobe sa Daunovim sindromom

•odrasle sobe koje su na dijalizi ili imaju hroničnu bolest bubrega (stadijum 5)

• žene koje su trudne, a koje imaju značajne srčane bolesti, urođene ili stečene

(Telegraf.rs)