"Lečenje alkoholizma traje bar 2 godine": Dr Vujošević o čestoj bolesti zavisnosti u Srbiji

Alkohol je na našim prostorima odavno postao svakodnevnica. Skoro uvek, gde god da se pojavite, čujete onu "'ajd' s nama po jednu", a kada odbijete svi vas gledaju sa čuđenjem. Na slavljima, žurkama i druženjima, alkohol je  obavezan, pod izgovorom da je potreban da bi se ljudi opustili.

Međutim, često se dešava da osoba odluta, pa više alkohol ne koristi samo kao opciju za opuštanje, nego kao "rešenje" za svaki problem.

Alkohol je društveno prihvatljiv

-  Živimo u svetu u kome je alkohol socijalno prihvatljiv, i u kome je malo stvari kojima se kao alkoholu pripisuju "moći" koje objektivno, naravno, nema - kaže za eKliniku dr Aleksandar Vujošević, psihijatar i stručnjak koji se lečenjem alkoholizma bavi i kao predsednik Zajedničkih klubova lečenih alkoholičara.

Kako objašnjava, ljudi traže utehu u alkoholu, jer misle da će na taj način pronaći svoju izgubljenu sreću.

- Alkohol je pratilac sreće, on je prijatelj tuge, gubitka ili dobitka, i postoji ogroman broj ljudi koji ne mogu da se sete nijednog važnog životnog događaja koji nisu dobro "zalili" - objašnjava dr Vujošević i dodaje da nerado koristi spomenutu floskulu, iako je kod nas odomaćeno i skoro prihvaćeno kao normalno da mnogi ljudi piju na takozvani "socijalno prihvatljiv način".

Zavisnost od alkohola

Svetska zdravstvena organizacija zavisnost od alkohola definiše kao svakodnevnu upotreba više od tri alkoholna pića za muškarce i dva za žene. Sve preko toga bi, prema rečima dr Vujoševića, trebalo da bude signal da je neko u problemu, ili da je na dobrom putu da ga stvori.

- Svaki čovek je priča za sebe i svaki čovek reaguje drugačije, pa ćemo kod nekog primetiti promenu i na toj jednoj ili dve čašice, a kod nekog drugog nećemo primetiti ni na mnogo više. To zavisi od životnog stava, karaktera, odnosa prema sebi i drugima, pa koliko god se držali definicije, o tome moramo da vodimo računa u proceni - objašnjava dr Vujošević.

On naglašava da bi doktori trebalo da budu oprezniji sa preporukama da čovek treba da popije jednu ili dve čašice "za dobro zdravlje", rakijicu za krvotok, srce, vino za krvnu sliku, pivo zbog vitamina B, jer one mnogim ljudima dođu kao idealno opravdanje.

Dr Vujošević pokušao je da na primeru vica ilustruje kako ljudi doživljavaju preporuke lekara. Kaže da, iako vicevi nisu uvek prikladni, ima jedan koji ove situacije doslovno opisuje. Naime, popularni Mujo i Haso su u kafani i pričaju o tome da je lekar Muji preporučio jednu čašicu, jer je to dobro za zdravlje. Pita ga Haso, pa kako to da pije već treću, a Mujo mu odgovara da je morao da ide kod tri doktora.

- U praksi je to zaista tako, ako nekome kažete da popije jednu, popiće dve, jer gde je jedna, tu je i druga, da "duplira" zdravlje. Ako kažete da popije jedan gram vitamina, šta ga košta da uzme dva. To su neki mehanizmi koje ljudi često koriste kako bi prikrili, pa i sebe ubeđivali da, u stvari, nisu u problemu - ističe dr Vujošević.

Potreba za alkoholom je začarani krug

Sagovornik eKlinike navodi da je prisustvo alkoholizma ili bilo koje druge bolesti zavisnosti u porodici svakako alarm za oprez, prvenstveno zbog obrasca ponašanja koji je pogrešan i kroz koji se problemi "rešavaju" alkoholom. U nekom periodu života osobe koje su živele u takvom ambijentu osuđuju tu matricu, ali se ona, navodi dr Vujošević, u visokom procentu ipak ponavlja.

- Slede psihičko stanje osobe, karakter ljudi koji imaju simptome iz anksiozno-depresivnog spektra, ali i neki drugi psihički problemi kakav je bipolarni poremećaj, i sve navedeno je dodatni faktor rizika koji može da utiče na osobu da uđe u nešto što zovemo simptomatski alkoholizam. Alkohol je dobar anksiolitik, utiče na to da se čovek opusti, da bude veseliji.

- Čovek je tako sazdan da stalno teži ka tome da mu bude dobro, da bude zadovoljan, da mu bude lepo, a često se u toj težnji služi i stvarima koje samo na prvi pogled zaista tako deluju. Kada se iste te stvari kontinuirano upražnjavaju, dolazi do problema - bićemo neko vreme raspoloženi kad popijemo, zaboraviti trenutno na svoje brige, ali onda će nam biti potrebne sve veće količine, zatim ćemo tokom dana, dok ne popijemo, biti sve neraspoloženiji, i to je jedan začarani krug koji vodi pravo u alkoholizam – objašnjava predsednik Zajedničkih klubova lečenih alkoholičara.

Potreba za ulepšavanjem stvarnosti

Promene u ponašanju najčešće primete porodica ili prijatelji – najbliže okruženje, ali i tada vrlo često dolazi do ljutnje, neprihvatanja i negiranja onih o kojima se radi.

Dr Vujošević opisuje da se skoro bez razlike koriste komparacije kojima se brane poput "ali svi piju više od mene", "to je samo jedna čašica", "kolega isto pije, ali njemu žena nikada ne prigovara" ili "nisam nikome uradio ništa loše" i slično. Put do ubeđivanja da se krene sa lečenjem je naporan i dug, bliski dolaze i pitaju šta da rade i kako da pomognu, a osobe sa problemom ulepšavaju i zabašuruju stvarnost.

Doktor Vujošević otkriva podatak da se samo jedan od 10 ljudi koji imaju problem sa alkoholom leči.

- Kada kaže "alkoholičar", ljudi zamišljaju osobu koja pije pivo ispred radnje dok se ne onesvesti, međutim, alkoholizam je sveprisutan u svim slojevima društva, od uspešnih, pametnih i ostvarenih osoba do onih koji su u potpuno drugačijem ili prosečnom socijalnom ambijentu. Procenjuje se da postoji samo pet odsto potpunih apstinenata od alkohola, osoba koje sa njim nemaju apsolutno nikakav kontakt - kaže dr Vujošević i dodaje da su, kada je alkohol u pitanju, ljudi prilično licemerni i da su uvek tu kada treba da se popije, ide u provod, druži, veseli i pije, a kada čovek upadne u problem, od njega se uglavnom svi sklanjaju i okreću glavu.

Lečenje alkoholizma

Adekvatna terapija se određuje individualno i u zavisnosti od karakteristika slučaja, a dva modela koja su se pokazala kao najbolja u praksi su psihoterapija sa farmakoterapijom, odnosno njihova kombinacija. Tu su zatim, prema rečima dr Vujoševića, porodična psihoterapija i kognitivno-bihevioralna terapija kroz koje se otklanjaju i porodični, a i drugi problemi koje alkoholizam prouzrokuje.

- Pravac lečenja zavisi i od stepena zavisnosti, jer kao što smo rekli, nijedan čovek nije isti, i kao i svaka bolest - neka se leči lakše, neka teže. Uvek je potreban individualan pristup, potrebno je uočiti najbolje strane pacijenta i šta je to zdravo što ima u sebi, pa se afirmacijom kreće od toga. Mora se poraditi dovoljno na što boljem uvidu u bolest, pa ići ka menjanju navika i obrazaca ponašanja. Lečenje od alkoholizma traje najmanje dve godine i to je period u kome zavisnik ne treba samo da prestane da pije već i da promeni navike, jer ako prestane sa pićem, a sve ostalo nastavi, recidiv je pitanje trenutka – naglašava  stručnjak za lečenje alkoholizma dr Vujošević.

Onima koji drže konstantu i u tome da piju jednu ili dve čašice dnevno, psihijatar poručuje da ipak razmisle o tome dok još njihova zdrava volja njima vlada, da i to prorede, da dve ne budu dve nego da bude jedna, da ne bude svaki dan, već svaki drugi, ili treći. Samim tim će, kaže, možda moći da utiču da mogućnost ulaska u problem sa alkoholom bude manja.

- Alkohol je tu, među nama, vekovima je prisutan i verovatno će i biti, nema šanse da ga iko zabrani, a dok bude alkohola, biće i rizika od alkoholizma sa svim problemima koje stvara - zaključuje dr Aleksandar Vujošević.

(Telegraf.rs)