Prof. Dr Nenad Dikić: Ponovo polaganje Hipokratove zakletve ili restart humanosti

Lekari bi trebalo da budu vrhunski profesionalci. Vekovima su sticali reputaciju jedne od najcenjenijih profesija u društvu. Trebalo bi da se visoki standardi podrazumevaju kako na radnom mestu, tako i van njega, uključujući dugotrajno obrazovanje i stalne edukacije.

Lekari su retki profesionalci koji polažu zakletvu, Hipokratovu zakletvu, koja ih obavezuje da će poštovati posebne etičke standarde.

Preporučujemo

I tu počinje problem. Juče sam bio kod majke prijatelja koja ima karcinom pluća sa metastazama. U toj nesreći imala je sreću da je zadovoljila kriterijume ispitivanja novog leka i da je uspela da „uđe u istraživačku studiju“. Iako je u pitanju dvostruko slepo ispitivanje sa placebom, ona očigledno dobija lek, jer se promene smanjuju, ali se pojavljuju i neki neželjeni efekti.

Nove tegobe su polimorfne i uznemirujuće, ne spava, ima problem da izgovori reči i završi misao, preznojava se nekoliko puta tokom noći, ima čudne promene na koži, itd. Naivno sam pomislio da su lekari, pošto je u studiji, ljubazniji i da pričaju sa njom.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Naprotiv, sa malo informacija, ali sa jasnim pitanjima, imao sam ispred sebe pacijenta kome kao da niko ne pomaže. Moja rešenja neću napisati, ali važno je da smo ih našli. Ostala je velika gorčina, šta bi bilo da nije u studiji, bukvalno joj se niko ne bi obratio.

Sledeći problem je vezan za ono čime se trenutno najviše bavim, antidoping. Naša poznata sportistkinja je zbog bolesti dobila terapiju koja zahteva TUE (eng. Therapuetic use exemption) ili izuzeće radi terapijske upotreba, pošto se lek nalazi na listi zabranjenih supstanci.

I sve bi bilo u redu da u bolnici u Požarevcu nije naišla na otpor da joj lekari potpišu. Namerno pišem mesto, jer je to bolnica u kojoj radi mnogo dobrih lekara.

Foto: Shutterstock

Razmišljam i ne razumem kako je moguće da dijagnostikuješ bolest i prepišeš lek, a da ne želiš da to potvrdiš na posebnom obrascu i omogućiš da ga sportista uzima i pored toga što je na doping listi. Opet neću napisati naše rešenje, ali sportisti je omogućeno da nastavi sa terapijom koja joj čini dobro.

Za vikend se dogodio ko zna koji po redu slučaj iznenadne srčane smrti, ovog puta ne samo u sportu, nego i na otvorenom događaju - preminuo je muzičar na bini pred mnogo ljudi. Lamentiranje nad smrtima ljudi opet je imalo karakter saosećanja, a meni se činilo da komentarišemo strašni događaj uvek sa nekom naknadnom pameću.

Foto: RINA

Prosto je neverovatno da za sve ove godine ništa nije urađeno proaktivno, tako da se prevenira krajnji ishod. Jasno da matrica napora u sportu sada nije mogla da se iskoristi, jer jedan preminuli nije bio fizički aktivan.

Bilo bi važno da se porazgovaralo o reanimaciji i neophodnosti postojanja defibrilatora svuda i na svakom mestu. Nešto poput vatrogasnog aparata. O problemu predajem, pišem i govorim sigurno dve decenije i siguran sam da je jedan od razlog zašto ga nismo sprečili to što nismo osmislili sistem koji je u stanju da zaustavi smrt, onda kada se dešava.

Biti lekar upravo znači sve suprotno od primera koje sam naveo. Znači, naći se pacijentu onda kada mu je teško. Znači, razumeti sve potrebe pacijenta da bi mogao da uzima terapiju.

A pre svega znači delovati preventivno, jer samo siromašni ne razmišljaju o prevenciji. Siguran sam da oni koji sada upisuju medicinski fakultet treba da dobiju neke nove kompetencije - etičku odgovornost prema sebi i drugima, pouzdanost, ljubaznost, socijalne veštine, saglasnost ka stalnom napredovanju, prilagodljivost, kulturnu kompetenciju, usmenu komunikaciju i naravno timski rad.

Vraćam se načelima Hipokratove zakletve. Svaki lekar treba da je pročita ponovo i iskreno razmisli o svojoj praksi i radu. Sigurno će naići na izazove.

Zbog toga mislim da Hipokratovu zakletvu treba položiti bar još dva puta u karijeri, jer etički principi na kojima ona počiva to zahtevaju, pošto se brzo zaboravljaju.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum