Čak 60 odsto Srba sagoreva na poslu: 3 pokazatelja zbog kojih ćete od 2022. moći na bolovanje

Foto: Shutterstock

Sagorevanje na poslu, za šta se koristi engleska reč brnaut (burn-out), javlja se kod zaposlenih sve češće, a prema najnovijem, danas objavljenom istraživanju čak 60 odsto građana Srbije izjasnilo se da se suočava sa ovim sindromom.

Preporučujemo

Prema istraživanju koje je urađeno u 15 zemalja, ispred Srbije su Poljska i Rusija u kojima se 66 odsto ispitanika izjasnilo da ima ovaj problem.

Kako je najavila Svetska zdravstvena organizacija, sindrom “sagorevanja na poslu” će od januara 2022. godine biti proglašen zvaničnom dijagnozom, zbog koje će zaposleni moći da otvore bolovanje.

Postoje jasni znaci da ste "pregoreli" na poslu, a kako stručnjaci tvrde, "okidač" za ovakvo stanje je hronični stres.

- Postoje tri jasna pokazatelja da neko pati od brnaut sindroma: emocionalna iscrpljenost, cinizam koji se manifestuje kroz loš odnos prema kolegama i smanjena produktivnost u poslu - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona navodi da je važno znati uzroke i ko je podložan ovoj pojavi, kako bi lakše prepoznali i simptome.

- Uzroci su vrlo često dugoročna preopterećenost poslom, prekovremeni rad, obavljanje stresnih zadataka… Od ovog sindroma najčešće pate perfekcionisti, radohoholičari, ljudi koji su skloni anksioznosti, oni koji su nedovoljno iskusni ili nedovoljno stručni za posao koji rade, a imaju potrebu za samodokazivanjem - objašnjava psiholog.

Foto: Ilustracija/Shutterstock

Popović navodi da je pandemija korona virusa takođe uzela danak, jer je u poslednje dve godine sve više ljudi koji se žale na pojačanu anksioznost.

- U vreme pandemije pojačana je anksioznost kod mnogih ljudi, a to može da bude i uzročno-posledično povezano sa brojem povećanja onih koji pate od sagorevanja na poslu. Možemo da kažemo da to ima delimično veze i sa mentalitetom. Naime, istočni narodi sve emotivnije preživljavaju, a i trenutno su zbog okolnosti u kojima žive i nižeg životnog standarda izloženi većim zahtevima poslodavaca, što sve može da bude posredan uzrok ovog sindroma. Zato je moguće da se on u većoj meri javlja kod nas, Rusa i Poljaka - objašnjava Popović.

Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju

Na pitanje kako da prepoznamo da li patimo od sindroma sagorevanja na poslu, Popović odgovara:

- Ljudi koji imaju ovaj problem osećaju hronični umor, iscrpljenost, često pate od nesanice, imaju pad imuniteta, depresivni su i anksiozni, suočavaju se sa gubitkom samopouzdanja, imaju manjak životnog elana…

Ona objašnjava da je razumljivo zašto će to postati zvanična dijagnoza, jer je ovaj sindrom uzeo maha i trebalo bi da se posmatra kao problem na kome bi trebalo raditi, jer od njega pati sve veći broj ljudi.

- Kao i kod svakog psihološkog stanja, i kod ovog postoji prevencija. Sve je, kako to kaže narodna mudrost, bolje sprečiti, nego lečiti. Prevencija se sastoji u izbegavanju preterane opterećenosti na poslu, u radnoj nedelji koja ima 40 sati i ni sat više, izbegavanju toga da radite od kuće. Moramo jasno da odredimo šta želimo, a šta ne, kakvo nam je poslovno okruženje potrebno, šta nam prija i šta ne prija, i da to pokušamo da primenimo na delu - objašnjava Popović.

Kako da pomognete sebi

Ona ističe da je potrebno raditi na veštinama komunikacije i konstruktivnog rešavanja konflikta.

- Potrebno je raditi na jačanju samopouzdanja i asertivnosti. Na našim prostorima mnogi ljudi imaju problem da iskažu nezadovoljstvo bez agresije i arogancije, pa onda da zbog toga ne bi snosili posledice, ta osećanja potiskuju, to se taloži, akumuliraju se stres i nezadovoljstvo, i onda imamo onu situaciju da "pucamo". Suština je da na asertivan način naučimo da kažemo šta nas "žulja" i da postavimo jasne granice u odnosu prema poslu, ali i radnom okruženju - objašnjava Popović.

Psiholog zaključuje da je važno preventivno delovati na ovaj sindrom, i to tako što će se oni koji osećaju neke od simptoma više odmarati, šetati, imati kvalitetan san i pojačati socijalne kontakte, kako bi shvatili da posao nije jedino što imaju.

(Telegraf.rs)