Podeljena mišljenja o buster dozi vakcine: Ko je kandidat, a ko za sada ne mora da je primi

Foto: Shutterstock

Primena dodatnih doza vakcine protiv korona virusa kod čitavog stanovništva za sada nije opravdana, ocenili su u ponedeljak stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Američke agencije za lekove.

Preporučujemo

- Vakcine, kojih ima u ograničenoj količini, spasiće najveći broj života ako ih damo osobama izloženim velikoj opasnosti od teškog oblika korona virusa i koje još uvek nisu vakcinisane - napisali su stručnjaci u britanskom medicinskom časopisu The Lancet.

- Sadašnji podaci ne pokazuju potrebu ponovnog vakcinisanja cele populacije, kod koje je efikasnost protiv teških oblika i dalje visoka - dodali su stručnjaci, među kojima ima i stručnjaka SZO i Američke agencije za hranu i lekove i nekoliko istraživačkih organizacija iz čitavog sveta.

Mogućnost dodatne, najčešće treće doze je za čitavo stanovništvo tema je rasprava.

U zemljama poput Francuske, počelo je vakcinisanje trećom dozom za neke kategorije stanovništva, i to one najstarije (šest meseci posle vakcinisanja) i osobe oslabljenog imuniteta.

Foto: Freepik

U Srbiji je za osobe sa hroničnim oboljenjima, starije osobe i zdravstvene radnike treća doza vakcine prioritet na nivou preporuke. Za tzv. buster vakcinu građani su nedavno počeli da dobijaju pozive, a do sada je treću dozu dobilo više od 300.000 ljudi. Osim što mogu da biraju koju vakcinu žele, našim građanima ostavljen je i izbor i u kojoj zdravstvenoj ustanovi će je primiti.

U Izraelu je treća doza raspoloživa i za sve starije od 12 godina, pet meseci posle vakcinacije. SAD pokreću kampanju dodatnog vakcinisanja 20. septembra, počevši od najstarijih osoba.

Grčki epidemiolozi insistiraju na odobrenju treće doze.

Međutim, SZO je više puta odbacila načelo dodatne doze za celokupno stanovništvo.

Stručnjaci čiji je članak objavljen u ovom časopisu smatraju da, i ako se nivo antitela kod vakcinisanih vremenom smanjuje, to ne znači da su cepiva manje efikasna protiv teških oblika oboljenja.

Oni naglašavaju još jedan vid imunološkog odgovora, ćelijski imunitet, koji je teže merljiv.

Uz to preporučuju razvoj dodatnih vakcina posebno osmišljenih za rezistentne varijante koje bi se u budućnosti mogle pojaviti, umesto primene dodatnih doza postojećih cepiva.

(Telegraf.rs/Hina)