Poklonom do vakcinacije: Kako neke zemlje motivišu stanovništvo

Većina razvijenih zemalja je postavila cilj da do kraja 2021. godine vakciniše 80% stanovništva. Dolaskom delta varijante korona virusa neki, kao Institut Robert Koh u Nemačkoj, su podigli cilj na 85% vakcinisanih.

Iako je na početku godine vakcinacija bila vrlo loše organizovana i spora u Evropi i ritam se lagano pojačavao, početno interesovanje zamenila je nezainteresovanost.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Mnoge zemlje su zbog toga pribegle različitim načinima motivacije. Iako su mnogi kritikovali Srbiju koja je dala novčanu stimulaciju onima koji su odlučili da se vakcinišu, pokloni u drugim zemljama su bili mnogo neobičniji.

Tako su u Sjedinjenim Američkim Državama oni koji su se vakcinisali dobijali sve od besplatnog pića, džointa, pa do dozvole za oružje. A u gradovima u Ohaju, Kaliforniji i Njujorku prikupljeni su milioni američkih dolara za tombolu za one koji su odlučili da se vakcinišu.

Foto: Tanjug/AP

U Indoneziji je vakcinacija sprovođena od kuće do kuće, a mnogi koji su stariji od 45 godina pristali su da se vakcinišu jer su dobili poklon. Tako je svaki vakcinisani stanovnik grada Cipanasa dobio pile, što je bio poseban podsticaj za siromašne i starije ljude, jer je procenjeno da je njihova informisanost o vakcinama kritična, a pile dovoljan mamac da pristanu.

Grčka je u cilju vakcinisanja mlađe generacije od 18 do 25-godina od sredine jula uvela kao nagradu 150 evra uplaćujući ih na pametni telefon ili kreditnu karticu, kao kredit koji mogu da iskoristite za slobodne aktivnosti, poput odlaska u pozorište i bioskop ili za plaćanje hotela i avionske karte.

U kineskom gradu Vuhanu, gde je sve počelo, građani se stimulisani sa dve kutije jaja, pilećim mesom ili sladoledom. Međutim, procenat vakcinisanih objavljen krajem juna 2021. je dostigao svega 40%.

Foto: Tanjug/AP

U glavnom gradu Rusije, Moskvi, postoje brojne tombole u kojima pobednik dobija automobil ili stan ako se prethodno vakciniše. Ideja je potekla od gradonačelnika, pošto vakcinacija u Rusiji ide veoma sporo. Međutim, nisu svi gradonačelnici u Rusiji imali takvu ideju. Neke regionalne vlasti su pribegle starom oprobanom sovjetskom receptu i proglasile vakcinaciju obaveznom.

U Nemačkoj je od početka aprila bilo nekoliko pojedinačnih kampanja, ali Nemci očigledno ne veruju u poklone. Ipak u nekim pokrajinama su deljeni vaučeri za kupovinu do 50 evra, a u jednom staračkom domu uprava je vakcinisanim delila liker od jaja.

Međutim motivacija za vakcinaciju nagradama se pojavila kao novi problem. Ljudi su počeli u da mere vrednost poklona i zatim da odlučuju da li će se vakcinisati. Sve to u ambijentu lažnih i nedovoljnih informacija stvara konfuziju kod onih koji ne znaju i nemaju dovoljna informacija, pa su podložni manipulacijama.

Ipak dva najvažnija faktora koji utiču na spremnost osobe da se vakciniše su mogućnost vakcinacije i da li će vakcina biti potrebna za svakodnevne aktivnosti. Šezdeset devet odsto ljudi reklo je da je mogućnost dobijanja vakcine važan faktor u njihovoj odluci da se vakcinišu, a 68% je reklo da je zahtev da se vakcinišu kako bi učestvovali u redovnim aktivnostima važan faktor.

Mnogo puta sam čuo argument da je sve trebalo uraditi kao i 1972. godine kada je u Jugoslaviji izbila epidemije variola vere, kada su svi bez razlike vakcinisani. Pošto su se vremena promenila i dato je pravo ljudima da odlučuju čak i onda kada ne razumeju o čemu odlučuju, onda je verovatno kombinacija motivisanja, stvaranja mogućnosti i potrebe da se određeni poslovi obavljaju jedini faktori koji mogu da privuku stanovništvo da se vakciniše.

Prikaz datih vakcina na 100 stanovnika zemalja koje se spominju u tekstu: Printskrin: https://ourworldindata.org/covid-vaccinations

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)