Kako pobediti anksioznost posle odmora: Psihijatar objašnjava zašto je povratak na posao stresan

Foto: Preepik/yanalya

Vreme godišnjih odmora je na izmaku, a školska godina na pragu, tako da se posle letnje pauze većina ljudi vraća rutini i svakodnevnim obavezama.

Preporučujemo

Nervoza i anksioznost, nisu retko raspoloženje koje prati povratak na posao posle godišnjeg odmora. Za mnoge ljude povratak na posao predstavlja stres, pa im je teško da se vrate u svakodnevnu rutinu i obavljanje radnih zadataka.

- Anksioznost i nervoza su neretko raspoloženja koja prate povratak na posao posle godišnjeg odmora naročito kod ljudi koji rade posao koji ne vole ili koji je slabo plaćen. Međutim, zbog pandemije u kojoj smo ova osećanja su poslednje dve godine neretko mnogo više naglašena nego ranije - kaže za Telegraf psihijatar, prof. dr Jovan Marić.

On objašnjava da ovakva raspoloženja uglavnom uvek, bez obzira na sve drugo, uzrokuje nezadovoljstvo poslom kojim se neko bavi.

- Ako se posle povratka sa godišnjeg odmora osećate loše, ne radi vam se i nemate volje, možda bi trebalo da razmislite o promeni posla - kaže dr Marić.

On navodi da je na prostorima na kojima živimo čest slučaj da se ljudi bave zanimanjima koja im ne donose dovoljno profesionalne i materijalne satisfakcije.

- Drugi mogući razlog lošeg raspoloženja posle godišnjeg odmora jeste da taj odmor nije bio dovoljan. Odmor bi, ako je kvalitetan i dovoljno dug, trebalo da donese mogućnost da "napunimo baterije" i da nam povratak u svakodnevicu ne bude naporan. Međutim, mi se poslu često teško vraćamo, jer nemamo čemu da se radujemo - objašnjava psihijatar.

Nezadovoljstvo poslom najčešći uzrok nervoze

On navodi da se ovo stanje često naziva depresijom, ali ističe da to nije ni blizu kliničke slike takvog poremećaja.

- Simptomi koji prate "muku" pri povratku na posao su najčešće manjak volje, manjak energije, anskioznost, apatija i nervoza. Pozadina svega ovoga je obično činjenica da se nisu dovoljno kvalitetano odmorili. Poenta odmora od posla je "resetovanje" našeg mentalnog sistema. Da bismo to postigli moramo da se izmestimo iz svakodnevnog okruženja - ističe  psihijatar.

Foto-ilustracija: Freepik

On naglašava da ljudi često ne znaju da se odmaraju.

- Mnogi koji imaju uslove otputuju, jer je to najlakši način da imamo svest da više ne radimo i ne idemo na posao. Time donekle ubrzavamo proces izmeštanja našeg mentalnog okvira iz standarda svakodnevice. To nije uvek nužno, jer možete se odmoriti i bez putovanja, samo morate zaista da nađete način da se opustite - objašnjava psihijatar.

Marić dodaje da je "novo vreme donelo i nova pravila", pa se tako često dešava da mnogi ljudi i kada su zvanično na odmoru mislima ostaju u poslu.

- Javljanje na razne poslovne pozive, stalno proveravanje mejlova i komunikacija sa kolegama i kada ne radite, može, takođe, da pokvari odmor i izazove anksioznost. Posle treba mnogo energije da se povratite na režim odmora - objašnjava psihijatar.

On navodi da je važno psihički se pripremiti za povratak na posao i da je zbog toga bolje, ako ste otputovali, vratiti se par dana ranije sa putovanja.

- Ako se vratimo na posao posle nedovoljno odmora, a znamo da pred sobom imamo pola godine ili godinu rada do sledeće pauze, to nekada može da bude okidač za anksioznost. Okidač za takva stanja je posebno to, ako se vraćate na posao ili u radno okruženje koje vam ne prija ili radite posao koji vas frustrira - navodi sagovornik Telegrafa.

Nema pravila koliko je vremena dovoljno za odmor

Dr Marić  kaže da je to koliko je kome vremena potrebno za odmor vrlo individualna stvar, kao i to kako će podneti povratak radnim obavezama.

- Nema pravila koliko vremena je potrebno da biste se zaista odmorili i sa elanom se vratili radnim obavezama. To je uglavnom individualno. I prilagođavanje ponovom radnom ritmu je takođe individualno. Ljudi koji su adaptibilniji lakše se uklapaju, dok onim drugima treba mnogo više vremena - navodi psihijatar i dodaje da su otprilike u proseku "tri radne sedmice optimalno dovoljne da se čovek lepo odmori".

Foto: Shutterstock

On savetuje da je za one koji se teže prilagođavaju obavezama važno, ako mogu, da to učine postupno.

- Kada se posle odmora vratite na posao, ako je ikako moguće, postavite sebi manje komplikovane i zahtevne zadatke jer vam je potrebno neko vreme da se ponovo prilagodite svakodnevnim obavezama. Vrlo često sebi stavramo pritisak neposredno pred povratak na posao, jer nam je teško da zamislimo kako ćemo se odjednom vratiti u kolosek.

Povratak obavezama može da bude stresan i deprimirajući, ali ipak ne treba da zaboravimo na prirodne sposobnosti i kapacitete za adaptibilnost koji nam omogućavaju da se prilagodimo na novonastale situacije - objašnjava dr Marić.

On ističe da se posle nekog vremena svi prilagode i vrate ustaljenim aktivnostima, a da nije zgoreg, kada vam je baš teško prosetiti se nekih lepih trenutaka sa odmora ili maštati o nekom budućem periodu kada ćemo biti slobodni.

(Telegraf.rs)