Kako deluju lekovi protiv kovida-19: Neki su pokazali dobre rezultate, drugi su razočarali struku

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U svetu je dosad podeljeno pet milijardi doza vakcina protiv korona virusa, većinom u industrijskim zemljama. Ali, s obzirom na to da su kod većine vakcina potrebne dve doze po osobi, to je dovoljno za oko trećinu čovečanstva.

Preporučujemo

I dalje se svakodnevno korona virusom zarazi gotovo 650.000 ljudi. Pet odsto njih završi na intenzivnoj nezi, a gotovo 10.000 ljudi umire svakoga dana sa kovidom-19 ili od njega, piše DW.

I dalje je, dakle, važna terapija, a tu je medicinska nauka u poslednjih godinu i po dana mnogo napredovala. U Nemačkoj su ti rezultati sažeti u doktorskim "Preporukama S-3" koje su zajedno izradila najvažnija nemačka medicinska društva. Šta stoji u njima?

Kad oboleli mora u bolnicu?

Odlazak u bolnicu je nužan ako pacijent ima teške probleme s disanjem. Starije osobe ili one koje su imale neka ranija oboljenja lekari će pre uputiti u bolnicu nego mlađe ljude. Ali, presudna je frekvencija disanja i zasićenost krvi kiseonikom koja ne sme biti manja od 90 odsto.

Na intenzivnu negu moraju pacijenti čija pluća ne uspevaju da pošalju dovoljno kiseonika u krv, oni kod kojih nastupi „hipoksemična respiratorna insuficijencija“. Takvi pacijenti imaju akutni nedostatak vazduha i frekvenciju disanja od 25 od 30 udisaja po minuti.

Kiseonik ili respirator

Lekari u takvoj situaciji mogu da prepoznaju oštećenja pluća pomoću snimaka. U nekim situacijama pacijenti mogu da dobiju i sepsu.

Tad se radi o spašavanju života. Pacijentima mora biti obezbeđen kiseonik tako da on dospe u krv.

Jedna mogućnost je da pacijent bude priključen na kiseonik koji će u njegov organizam biti dopremljen ili pomoću nosne sonde ili pomoću maske. Ukoliko je stanje teže, onda se kroz usta sprovodi crevo u dušnik koji se zatvori tako da tečnost iz usne duplje ne može da stigne u pluća. Kroz to crevo se pacijentu upumpava kiseonik pod određenim pritiskom.

Pritom se pokazalo da izgledi za preživljavanje rastu ako pacijent češće na duže razdoblje leži na stomaku. O ovome je za Telegraf govorio i načelnik Kovid bolnice Karaburma pukovnik Ivo Udovičić.

Lekovi protiv zgrušavanja krvi i kortikosteroidi

Doktori pacijentima kao dodatno sredstvo daju lek protiv zgrušavanja krvi "heparin" (ako ga pacijent podnosi), kako bi smanjili opasnost od tromboze.

Uz to se daje kortikosteroid "Dxamethason" ili u određenim slučajevima glukokortikoid "hydrocortison". Ta terapija bi trebalo da smanji opasnost od upala.

Foto: Shutterstock

Kortikosteroidi nisu nikakvo čudotvorno sredstvo za pacijente na intenzivnoj nezi. Smrtnost kod pacijenata na respiratoru smanjena je samo između tri i 12 odsto, pokazale su velike studije. Ipak, s obzirom da su ti lekovi lako dostupni i da ih pacijenti dobro podnose, bolje je išta nego ništa.

Lekari uz "dexamethason" daju i "tocilizumab". To je monoklonsko antitelo koje deluje imunosupresivno, što znači da ograničava prirodni imuni sistem koji nastoji da uništi i odbaci strano telo. Prema studijama pokazalo se da taj lek ima slab učinak, ali bi ipak mogao da pomogne da se spreči ono najgore.

Lekari ga, međutim, ne koriste ako je pacijent već na aparatu za disanje. Isto važi i za pacijente kojima nije potreban dodatni kiseonik ili im je potreban u malim količinama, stoji u "Preporuci S-3" nemačkih medicinara.

Monoklonska antitela specifična za SARS-CoV-2

Monoklonska antitela koja neutrališu SARS-CoV-2 dugo su važila kao uzdanica. Tako je, na primer, bivši američki predsednik Donald Tramp kad se zarazio korona virusom dobijao lek REGN-COV2, koji proizvodi kompanija "Regeneron".

U studiji treće faze objavljenoj 12. aprila 2021. navedeno je da je kod ljudi koji su se tek nedavno inficirali i još nisu imali simptome bilo moguće smanjiti rizik od teškog oboljenja, a ko je imao simptome brže je ozdravio i smanjena je opterećenost organizma virusima. Nemačka "Preporuka S-3" ne spominje taj lek.

Ali, spominje Bamlanivimab koji je, da podsetimo, stigao i u Srbiju. Prema jednoj kliničkoj studiji i ovaj lek je smanjio broj onih pacijenata koji su morali na bolničko lečenje zbog infekcije virusom SARS-CoV-2.

Pa ipak, nemački lekari ne preporučuju primenu "bamlanivimaba" kod ljudi sa umerenom do teškom infekcijom, ako se leče u bolnici. Razlog su nuspojave. Primera radi, navodi DW, više pacijenata je moralo nakon uzimanja toga leka na dijalizu.

Ipak, postoji jedan izuzetak: pacijenti koji imaju najmanje jedan faktor rizika za potencijalno težak tok infekcije mogu da dobiju monoklonska antitela specifična za SARS-CoV-2 tako dugo dok nemaju simptome oboljenja disajnih puteva.

foto Pixabay

Očekuje se, naime, da oni koji dobiju antitela verovatno neće imati simptome ili će imati blage simptome. Kod takvih pacijenata je rizik nuspojava manji nego opasnost virusne infekcije.

Lečenje krvnom plazmom

Ideja iza ove vrste terapije je jednostavna. Ako je neko ozdravio od kovida-19, on ima dovoljno antitela u krvi i mogao bi da ih donira onima koji su se razboleli od iste bolesti.

Ali u praksi je to puno komplikovanije. Studije o toj vrsti terapije nisu pokazale pozitivne rezultate, ali su kod pacijenata koji su dobili krvnu plazmu izlečenih nastupile neželjene nuspojave. Načelno je i teško naći odgovarajućeg donora plazme.

Lekovi koje "Preporuka S-3" ne preporučuje

U "Preporuci S-3" spominju se još neki lekovi od kojih se puno očekivalo u lečenju obolelih od kovida-19, ali nisu ispunili očekivanja.

To su antibiotik "azithromycin" ili sredstvo protiv parazita "ivermektin". Njih nemački lekari ne preporučuju u lečenju pacijenata u bolnicama, kao ni često hvaljeni vitamin D3.

Foto: Shutterstock

Ne preporučuju ni antivirusne lekove kao što su "ritonavir" i "lopinavir", bez obzira na to da li se uzimaju pojedinačno ili u kombinaciji sa interferonom koji podstiče imuni sistem i deluje antivirusno.

Na proveri nije prošao ni antivirusni lek "hlorokin" odnosno "hydroxychloroquin", kao ni "anakinra", koji obuzdava upale.

"Baricitinib" koji deluje imunosupresivno pokazao je u kombinaciji sa antivirusnim "remdesivirom" da pacijenti koji su imali težak tok bolesti brže ozdrave od kovida-19.

Ali, smanjenje smrtnosti nije pokazala ni terapija s ta dva leka.

I, konačno, vakcine

Istraživanje poznatih i novonastalih medikamenata pokazalo je da na vidiku u ovom trenutku nema čudotvornog sredstva protiv korona virusa, kao ni protiv bolesti koju on izaziva. I nijedna terapija lekovima nije se pokazala boljom od vakcinacije.

(Telegraf.rs)