Trkulja objasnio ima li razlike između vakcina za odrasle i decu: Unapređuju se za delta soj

Foto: Freepik

Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Bojan Trkulja rekao je za RTS da ne postoji razlika u sastavu vakcina protiv korona virusa koju bi primila odrasla osoba ili dete. Kada su deca u pitanju, bitno je pogledati šta kaže SZO, a to je da su odrasli prioritet, ali ima i dece kod kojih postoje određeni komorbiditeti koje i te osobe čine suspektnim za razvoj težeg oblika bolesti, pa je logično da se takva deca vakcinišu, ističe Trkulja.

Preporučujemo

"Fajzerova" vakcina protiv kovida dobila je punu dozvolu od Američke agencije za hranu i lekove. Do sada je bila privremena. Sve su vakcine, kažu, delotvorne za sve sojeve, ali se za delta soj, ipak, unapređuju.

Prema njegovim rečima zahvaljujući velikoj količini podataka koji su do sada pripremljeni, većina regulatornih tela počela da izdaje trajne dozvole za vakcine protiv kovida, što je uobičajeni način.

Ukazuje da je bitno napomenuti da privremena dozvola nije nešto što je instrument samo za vakcine protiv kovida, već uobičajen instrument kojim regulatorna tela kada god postoji vreme kao faktor u određenim kliničkim stanjima, donose odluku da bi pacijenti što pre mogli da dobiju neki lek ili vakcinu.

- Bez obzira na to što se pojavljuju podaci o tome da se jedan odsto vakcinisanih zarazio delta sojem, ono što moramo da imamo u vidu je da su ove vakcine razvijene da spreče hospitalizacije, teške kliničke oblike, dolazak na respirator i smrtne slučajeve i za to su sve vakcine koje imamo u visokom procentu efikasne - rekao je Trkulja u Beogradskoj hronici. 

Prema njegovim rečima, već sada, na osnovu velikog broja podataka, znamo da kovid pogađa pre svega starije pacijente, a kada su deca u pitanju, postoje određene vakcine koje su dobile regulatornu dozvolu za primenu kod osoba starijih od 12 godina.

- Ne postoji razlika u sastavu vakcina koju bi primila odrasla osoba ili dete, a kada su deca u pitanju bitno je pogledati šta kaže SZO – naravno da su odrasli prioritet, ali ima i dece kod koje postoje određeni komorbiditeti koje i te osobe čine suspektnim za razvoj težeg oblika bolesti pa je logično da se takva deca vakcinišu -  podvukao je Trkulja.

Treba razmišljati o tome da li decu koja nisu kandidati za teži oblik bolesti, ali su u bliskom porodičnom kontaktu sa nekim ko ne može da se vakciniše, pa jeste u riziku da razvija bolest, radi sprečavanja transmisije takođe ima smisla vakcinisati, objasnio je Trkulja.

Fokus treba i mora biti na vakcinisanju odraslih osoba koje pate od najtežih oblika kovida, istakao je Trkulja.

Neravnomerna distribucija vakcina

Kaže da s jedne strane imamo neravnomernu distribuciju vakcina u svetu, gde je u nekim zemljama vakcinisan veliki broj odraslih, a zemlje su u mogućnosti da vakcinišu i maloletne osobe pa je neophodna preporuka za vakcinaciju dece, a na drugoj strani imamo zemlje gde je dostupnost vakcine vrlo mala pa se smatra da ne treba vakcinisati decu dok se većinski ne vakcinišu odrasle osobe.

- Mi smo između ta dva pola, s obzirom na to da je vakcinacija dostupna svima koji žele. Naša agencija je dozvolila vakcinaciju dece starije od 12 godina, prioritetno treba videti da li su to deca koja su po svojim komorbiditetima kandidati za teži oblik bolesti ili ona koja bi vakcinacijom mogla da spreče da budu prenosioci bolesti nekom članu domaćinstva koji je u riziku od razvoja težeg oblika bolesti -  kaže Trkulja.

Trkulja je rekao da je u svetu dato nešto manje do pet milijardi doza različitih vakcina protiv kovida 19, što bi bilo dovoljno za potpunu vakcinaciju od dve doze oko trećine odrasle populacije. Distribucija je neravnomerna. Zbog toga, kako kaže, postoji razlika između broja ljudi koji su vakcinisani i onoga što vidimo kao kliničku sliku.

- Ako posmatramo da je impresivan broj ljudi koji su već primili makar jednu dozu i na to dodamo one koji su već preležali kovid, jasano je da su neke prognoze za predstojeću jesen i zimu ipak optimističnije nego prošle godine u ovo doba, kada niko nije bio vakcinisan -  rekao je Trkulja.

Rok trajanja vakcine

Trkulja kaže da su vakcine visokotehnološki specifični lekovi koji zahtevaju određeni način čuvanja i transporta. Rok trajanja je nešto kraći nego kod standardnih lekova, pa dok je kod drugih vakcina prosečan vek oko tri godine, kod vakcina za kovid rok je od šest meseci do dve godine, a ne preporučuje se primena vakcine kojoj je istekao rok.

- Ne postoji bojazan da bi iko od naših građana mogao da dobije vakcinu kojoj je istekao rok, pod uslovom da se vakciniše na označenim mestima u domovima zdravlja ili slično - kaže Trkulja.

Da li ima novih lekova protiv korone

Trkulja kaže da, otkako je počela pandemija, farmaceutske kompanije su inovativno počele sa ekstenzivnim testiranjem različitih supstanci i u ovom momentu postoji nekoliko stotina kliničkih studija u svetu da bi se pronašao lek protiv kovida.

Prema njegovim rečima, neke terapije se sa uspehom koriste u sprečavanju razvoja težih oblika bolesti, ali nemamo jedan specifično razvijeni lek koji bi omogućio da preveniramo bolest. Da bi bilo koja terapija kod nas mogla da se primeni, naša Agencija mora da dâ dozvolu za primenu leka, a onda Krizni štab odlučuje šta će kod nas doći:

- Bili smo među prvih pet ili deset zemalja sveta koje su nabavile monoklonska anitela kao prve specifične lekove protiv kovida koji sprečavaju razvoj iz blažeg u teži oblik bolesti. Potrudićemo se da reagujemo kada se pojavi efikasnija terapija.

(Telegraf.rs)