Rak štitaste žlezde u početku je bez simptoma, a dovoljan je samo 1 pregled da se otkrije na vreme

Foto: Shutterstock, Promo/Aćibadem Bel Medic

Broj obolelih karcinoma štitaste žlezde je u protekle tri decenije utrostručen, češći je kod žena i u dobi od 20 do 55. godine života. Kao i kod svake maligne bolesti, važno je rano otkrivanje, jer je petogodišnja stopa preživljavanja čak 98 odsto. Problem je što je ovaj karcinom u ranoj fazi asimptomatski, pa se preporučuje redovan pregled štitaste žlezde.

Preporučujemo

O tome kada bi ga trebalo uraditi, kako se on radi, koliko traje i konačno šta se njima otkriva razgovarali smo sa prim.dr sci.med. Magdalenom Radović, specijalistom radiologije Opšte bolnice “Acibadem Belmedic”

• Kada je neophodno uraditi ultrazvučni pregled štitaste žlezde i mekih tkiva vrata?

- Ovaj pregled se ne vrši samo kod sumnje na bolest štitaste žlezde, pri čemu uredni rezultati tiroidnih hormona ne isključuju postojanje bolesti štitaste žlezde, već i kod sumnje na bolesti svih struktura vrata i onih koje se ispoljavaju i povezane su sa njima. Pregled se radi kod pojave uvećanja ili tvrdina u predelu vrata, nespecifičnih simptoma, kao što su neobjašnjivo mršavljenje ili dobijanje u telesnoj težini, nejasna febrilna stanja, teškoće pri govoru, disanju ili gutanju i bol u grlu ili vratu. Zatim, radi se u slučaju nasledne predispozicije, kao postoperativna kontrola, bolesti koja su u vezi sa štitastom žlezdom - kardiološka- poremećaji u srčanom ritmu i frekvenciji, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti lipida u krvi, usled pojedinih hematoloških i onkoloških oboljenja, sumnje na bolest paraštitastih žlezda i pljuvačnih žlezda.

- Pregled se može raditi samoinicijativno, ali ga je najbolje raditi na osnovu uputa lekara opšte prakse ili specijaliste druge specijalnosti, koji je prethodno utvrdio potrebu za ultrazvučnim pregledom, kliničkim pregledom i/ili laboratorijskim testovima. Ultrazvučni pregled se radi i kao pomoć pri izvođenju punkcione biopsije štitaste žlezde ili limfnih nodusa vrata.

• Kakve podatke pruža ovaj pregled?

Vesti sa naslovne

- Ultrazvukom sa kolor-dopler opcijom se ispituje morfologija štitaste žlezde, odnosno promene u veličini, strukturi i prokrvljenosti i eventualno postojanje nodusa (čvorova) u štitastoj žlezdi. Određuje se položaj, simetrija, oblik i veličine štitaste žlezde. Određuje se veličina štitaste žlezde u 3 dimenzije (dužina, širina i debljina režnjeva i dijametar istmusa) ili njena zapremina a normalno je da ona bude 10 do 15 centimetara kubnih.  Određuje se  i ehostruktura, koja može biti normalna za zdravo tkivo ili izmenjena (heterogena-sumnja na autoimuni tiroiditis). Utvrđuje se postojanje nodusa (čvora), jednog ili više. Određuje se njegova pozicija, veličina i detaljno opisuje (oblik, položaj, struktura).

- Ovi podaci su od značaja zbog određivanja nivoa sumnje na malignitet svakog nodusa. Ukoliko se otkriju neke promene na štitastoj žlezdi, pacijent se upućuje na pregled kod endokrinologa, koji procenjuje potrebu dalje dijagnostike - laboratorijske analize, scintigrafija….  Pored pregleda štitaste žlezde, ovim pregledom se obuhvata i pregled paraštitastih žlezda, submandibularnih i parotidnih pljuvačnih žlezda, prisustvo limfnih čvorova, tumora različitog porekla… Neizostavni deo ultrazvučnog pregleda vrata je i pregled krvnih sudova vrata, njihova morfologija, prisustvo plakova, stenoza…

• Kako izgleda i koliko traje pregled?

- Ultrazvuk vrata se vrši posebnom linearnom sondom od 8-15MHz. Sondom se šalju i primaju ultrazvučni talasi, koji se prevode u sliku objekta pregleda na ekranu ultrazvučnog aparata. Pregled se obavlja u ultrazvučnom kabinetu, pri čemu je pacijent u ležećem položaju na leđima sa blago istegnutim vratom i potpuno oslobođenog vrata od garderobe i nakita. Pre pregleda se na vrat nanosi gel, tako da lekar tokom pregleda sondom blago prelazi preko vrata. Gel ima ulogu da poboljša provodljivost ultrazvučnih talasa i eliminiše vazduh između kože i sonde.

- Pregled traje u proseku oko 20 minuta. Nakon pregleda pacijent dobija objašnjenje, pisani izveštaj i dalje smernice, u smislu dopunskih dijagnostičkih metoda ili konsultacija lekara drugih specijalnosti.Za ovaj pregled nije potrebna priprema. Može da ga obavlja specijalista endokrinolog, ali je poželjno da to bude specijalista radiolog, zbog adekvadekvatne evaluacije svih struktura vrata.

• Da li ultrazvučni pregled štitaste žlezde ima štetne posledice?

- Ultrazvuk je dijagnostička, neinvazivna metoda, potpuno neškodljiva, bezbolna, može se ponavljati koliko god je puta potrebno, jer ne dovodi do oštećenja tkiva. Vreme do sledećeg pregleda određuje lekar u zavisnosti od nalaza, kod dobroćudnog nalaza obično je to jednom godišnje. S obzirom na to da je pregled neškodljiv, može se vršiti i kod osetljivih grupa, trudnica, dojilja i dece.

• Kada bi u toku života zdrava osoba trebalo da uradi UZ pregled štitaste žlezde i mekih tkiva vrata?

- Nema pravila. Kada se pojave simptomi, u bilo kom životnom dobu. Kod asimptomatskih pacijenata, u okviru sistematskih pregleda, od 20 do 25 godine na 1 do 2 godine. Zašto? Ovim pregledom se povećava učestalost otkrivanja nodusa u štitastoj žlezdi, i do 50 odsto, koji je se pregledom ne palpiraju.

• Šta su tiroidni nodusi odnosno čvorovi? Da li je svaki nodus karcinom, i kako prepoznati simptome karcinoma štitaste žlezde? 

- Čvorovi u štitastoj žlezdi su tvrdine u tkivu žlezde i javljaju se u 3 do 7 odsto pri palpaciji, a kada se primenjuje ultrazvuk, učestalost raste i preko 50 odsto. Češći su kod žena i u starijoj životnoj dobi. Na sreću, većina tiroidnih nodusa su benigni, manje od 5odsto su maligni. Broj slučajeva karcinoma štitaste žlezde je u protekle tri decenije utrostručen, češći je u žena i u dobi od 20 do 55. godine života. Kao i kod svake maligne bolesti, važno je rano otkrivanje, jer je petogodišnja stopa preživljavanja čak 98 odsto. Problem je što je ovaj karcinom u ranoj fazi asimptomatski, a pojava simptoma (vidljiv otok u predelu štitaste žlezde i/ili uvećani limfni nodusi vrata, teškoće pri gutanju, govoru ili disanju, bol u grlu ili vratu) predstavlja uznapredovalu bolest, što povećava smrtnost.

Foto: Shutterstock

- Zato su važni preventivni pregledi i javljanje lekaru kod pojave prvih simptoma, ma kako oni bili nespecifični. Veliki je izazov je dijagnostika ovog karcinoma u ranoj fazi, jer postoji značajno preklapanje u ultrazvučnim karakteristikama benignih (dobroćudnih) i malignih (zloćudnih) nodusa. Zato se za klasifikovanje nodusa prema suspektnosti, koristi tzv. TI RADS klasifikacija, po savremenim evropskim i/ili američkim preporukama. Svaki nodus biva u lekarskom izveštaju određen ovom klasifikacijom, dodeljuje mu se broj, od 1 do 5 sa rastućom verovatnoćom za malignitet. Prema ovoj kategoriji se određuje dalji tretman, odnosno koje noduse treba punktirati, a koje kontrolisati.

• Kakva je uloga ultrazvučne elastografije u evaluaciji nodusa štitaste žlezde?

- Elastografija je nova, neinvazivna metoda kojom se procenjuje tvrdoća nodusa sa ciljem povećanja pouzdanosti u razlikovanju malignih od benignih nodusa. Bazira se na činjenici da su maligne promene tvrđe od benignih, odnosno nekompresibilne i to se prikazuje na kolornoj skali na monitoru ultrazvučnog aparata. Maligni nodusi su plavi, a benigni dominantno zeleni. Senzitivnost ove metode je oko 90 odsto, a specifičnost oko 65 odsto, pa se smatra korisnom komplementarnom metodom u predikciji karcinoma štitaste žlezde.

• Šta je punkcija nodusa štitaste žlezde i kada se izvodi?

- Punkciona biopsija nodusa štitaste žlezde (fine-needle aspiration biopsy, FNAB) je zlatni standard u razlikovanju malignih od benignih nodusa. Ovaj rutinski i pouzdani dijagnostički test se izvodi kod nodusa sumnjivih na karcinom (po TI RADS klasifikaciji) i radi aspiracije sadržaja benignog koloidnog nodusa. Podrazumeva mikroskopski pregled ćelijskog aspirata nodusa, čiji se opis po Bethesda klasifikaciji svrstava u 6 kategorija. Bez obzira na nedostatke ove metode, jer se samo operacijom može precizno odrediti prava priroda čvora, za sada je ovo najpouzdaniji postupak sa specifičnošću do 90 odsto u razlikovanju malignih od benignih nodusa.

• Šta je i kako se izvodi FNAB štitaste žlezde?

- Ovo je rutinska, bezbedna, minimalno invazivna, skoro bezbolna procedura, koja se izvodi u ambulantnim uslovima i obavezno pod kontrolom ultrazvuka. Punkcija se izvodi u istom položaju pacijenta kao za ultrazvučni pregled sa maksimalno zabačenom glavom. Koža vrata se dezinfikuje, namaže lokalnim anestetikom u vidu kreme i potom se tankom iglom (sa ili bez šprica) pod kontrolom ultrazvuka uđe u nodus od interesa. Aspiracijom se dobija materijal za pravljenje razmaza na pločici. Ovaj postupak traje 5-10 sekundi, a za to vreme se pacijent zamoli da potpuno miruje, ne guta i ne govori. Ovaj postupak se ponavlja 3-6 puta za svaki nodus, jer se uzima uzorak iz različitih zona i dobijeni materijal se na 8-10 pločica/po nodusu dalje suši, fiksira i boji i šalje se edukovanom citologu/patologu na analizu.

- Rezultat citološke analize se izdaje po Bethesda sistemu za citološku dijagnostičku kategoriju (od 1 do 6- są rastućom verovatnoćom za malignitet). Po dobijanju rezultata citološke analize, nalaz se usklađuje sa ultrazvučnim i kliničkim nalazom i određuje dalji postupak (kontrole, ponovna punkcija ili operacija). Nakon punkcije na koži vrata se vidi blago crvenilo na mestu uboda, koje ne zahteva nikakav poseban tretman, nema prekrivanja mesta uboda i pacijent se može odmah vratiti svakodnevni aktivnostima. Postupak izvodi edukovani specijalista radiolog, endokrinolog ili endokrini hirurg. Kontraindikacije za punkciju su poremećaji koagulacije zbog krvarenja i teži psihijatrijski poremećaji zbog neophodne saradnje pacijenta.

(Telegraf.rs)