Jedino rešenje za kilu je operacija: Šta su razlozi nastanka, simptomi i kakav je oporavak

Foto: Shutterstock, Belmedic

Prolazak organa iz duplje u kojoj se nalazi, kroz urođen ili stečen otvor, jednom rečju naziva se kila. Najviše organa i prirodnih otvora ima u i na trbuhu, a za nastanak kile neophodne su slabe tačke na trbušnom zidu, koje mogu biti urođene (pupak, preponski ili bedreni kanali, otvori na dijafragmi...) i stečene, nastale dejstvom spoljašnje sile ili nakon hirurških intervencija.

Preporučujemo

Drugi faktor je pritisak trbušnih mišića koji se prenosi na unutrašnje organe i potisuje ih kroz ranije navedene otvore. Najčešće je potiskivanje omentuma (trbušne kecelje), zatim tankog ili debelog creva i želuca.

- Kile su češća pojava nego što se misli - kaže za Telegraf dr Vojin Mihailović, opšti hirurg u opštoj bolnici Acibadem Bel Medic, koji poseduje sve što je potrebno za zbrinjavanje stanja koja zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju.

- U našoj kulturi ljudi su skloni da se ne obraćaju lekaru zbog straha od reakcije okoline ili zbog straha od operacije. Često se javljaju kada je kila daleko teža za rešavanje.

• Koje kile su najčešće?

- Najčešće su preponske i pupčane kile, koje su i najlakše za prepoznavanje. Veoma česte su i postoperatine, incizozne kile koje se javljaju na mestu operativnog ožiljka. Ređe su unutrašnje kile za koje je potrebna detaljnija dijagnostika i obično zahtevaju iskusnog lekara da ih prepozna.

• Koji su simptomi kile?

- Simptomi kile su različiti i u zavisnosti od veličine i organa koji je u kilnoj kesi. Tegobe se mogu opisati kao nelagoda, peckanje i manji bolovi, sve do izrazitih bolova praćenih obilnim povraćanjem.

Najizraženiji su kod kile koja se komplikuje uklještenjem, koje podrazumeva nemogućnost vraćanje kile u trbušnu duplju zbog pojačanog pritiska na kilnom otvoru. Taj pritisak izaziva otežan dovod krvi u uklješten organ, nemogućnost prolaska hrane (ukoliko je uhvaćeno crevo) i dovodi do slabije ishrane uklještenog zida organa, nekroze i perforacije.

Uklještenje kile je životno ugrožavajuća situacija.

• Šta ako se ne reaguje na vreme?

- Neophodno je da se pacijent pravovremeno obrati hirurgu i da se po mogućnosti kila reponira, ukoliko je to moguće. Takvog pacijenta je neophodno pratiti i planirati operativni zahvat u razumnom periodu da ne bi došlo do ponovnog uklještenja.

Postoje situacije u kojima je nemoguće reponirati kilu, posebno ako uklještenje traje više sati. U tim situacijama je indukovana hitna hirurška operacija iz vitalnih indikacija.

• Kako izgleda operacije kile?

- Planirane operacije kila su najlakša opcija i za pacijenta i za hirurga. Danas je standard korišćenje ugradnih materijala, čime se postiže beztenziona rekonstrukcija kilnog otvora.

Ugradnja mrežice se vrši na klasičan način i laparoskopski. Mrežica predstavlja "armaturu" kroz koju prorasta vezivno tkivo i vezuje je na mestu defekta i onemogućava ponovni prolaps organa kroz kilni otvor.

Period prorastanja granulacionog tkiva traje od dva do četiri meseca, ali se smatra da već posle mesec, mesec i po dana, mrežica postaje suficijentna. Izuzetno su retke situacije u kojima se kila rešava bez mrežice (u slučajevima postojeće ili preteće infekcije).

• Kakav je oporavak posle operacije kile?

- Ukoliko je operacija kile planirana, oporavak je brz. Pacijent može da bude otpušten iz bolnice istog dana ili sutradan. Preporuka je da pacijent po proceni hirurga miruje sledećih nekoliko dana, umereno se kreće i bude pošteđen fizičkog naprezanja.

Osećaj posle operacije je subjektivan i može da varira od pacijenta do pacijenta. Sam bol i ograničenost pokreta se smanjuju iz dana u dan i pacijent postaje mobilniji, ali je oprez uvek potreban. Preporuka je da se ne podiže ništa teško, da se izbegavaju nagli i impulsni pokreti i da se sa umerenim vežbanjem počne posle mesec dana.

Ishrana je normalna, ali se dve nedelje po operaciji preporučuje izbegavanje hrane koja nadima.

• Kako se kila leči?

- Lečenje kile je isključivo hirurško! Ne postoji dugi način lečenja i izlečenja kile. Samo u slučajevima kada stanje pacijenta ne dozvoljava hirurško lečenje (kardiološki komorbiditeti, ugroženost drugim bolestima...), koriste se pojasevi i steznici za kilu.

Ovi tipovi pomagala umereno su efikasni jer ne deluju na uzrok, smanjuju mogućnost uklještenja, ali ih je nemoguće nositi stalno.

Kila ne može da nestane i ne postoje vežbe koje mogu da je reše. Prilikom vežbanja trbušni mišići jačaju, ali i povećavaju intraabdominalni pritisak koji dalje pogoršava kilu.

• Šta ako se kila ne operiše?

- Pacijenti se neretko navikavaju na postojanje kile koja svojim rastom utiče na kvalitet njihovih života. Sve više se lišavaju uobičajenih aktivnosti, menjaju stil života i limitiraju svoje mogućnosti, praveći kompromis sa strahom od operacije ili umišljene osude okoline.

Takvi pacijenti se obično jave posle godina ili čak decenija trpljenja, kada problem već preraste mogućnost tolerancije ili postane suviše vidljiv okolini. Tada je rešavanje kile teže i komplikovanije za hirurga, a oporavak je duži i mogućnost komplikacije je veća.

Svakako je bolje i tada doći nego čekati da se kila uklješti. Rešavanjem kile pacijent dobija na kvalitetu života i povećava svoje mogućnosti na svim poljima. Najbitnije je da se pacijent obrati lekaru, da dobije pravovremenu informaciju o rešavanju kile i da shvati da je rešenje jednostavnije što problem kraće traje.

(Telegraf.rs)