Kakve posledice na nas ostavlja gubitak doma: "Neprolazna trauma, nisu samo zidovi, gubimo deo sebe"

Foto: Telegraf.rs, Shutterstock

Stanari zgrade u Vidovdanskoj ulici, na Vračaru koja se juče srušila, zbog radova na obližnjem gradilištu, iseljeni su iz svojih domova i privremeno smešteni u Hotelu Slavija.

Preporučujemo

Sudbina da ostanu bez krova nad glavom zadesila je mnoge koji su izbegli iz ratova, kojima su prirodne nepogode poput zamljotresa i poplava odnele domove, iz kojih su izlazili bez ičega što bi ih bar podsetilo na deo života koji su proveli na ognjištu.

Ljudi koji su imali tu nesrećnu životnu okolnost nisu samo ostali bez stana ili kuće, nisu samo izgubili nešto materijalno, što će možda jednog dana moći i da nadoknade, već su ostali bez dela svog života.

-  Gubitak doma je veoma traumatično iskustvo, koje ne prolazi lako, jer ne samo što ljudi ostaju bez krova nad glavom, nego i bez uspomena, čime zapravo gube i deo sebe - kaže za Telegraf psiholog Zoran Musterović.

On ističe da to nije samo pitanje te građevine, nego je sve mnogo složenije i ostavlja duboke tragove na psihu čoveka.

- Recimo ako je to novi stan, pa tu živite sami i nemate čak ni uspomene i u tom slučaju je trauma, jer gubitkom doma, odnosno mesta gde živite gubite sigurnost, zaštićenost koje vam to mesto pruža. Gubite i nezavisnost, jer morate da čekate na pomoć drugih ljudi. Kada se to desi, ljudi su obično u tolikom šoku da u prvih nekoliko dana nisu u stanju ni da shvate šta ih je snašlo - kaže sagovornik Telegrafa.

Ostaje večita tuga za izgubljenim domom

On ističe da je situacija još teža kod onih ljudi koji su u tom domu proveli ceo život, u kome su se rađala deca, pravili rođendani, skupljali prijatelji, prvodili divni porodični momenti...

- Kod nas možete često da sretnete ljude koji su izbeglice iz ratova, koji su se ovde odlično snašli, imaju možda i veće i bolje kuće od onih bez kojih su ostali, ali će vam većina njih reći da to nije isto. Oni nose svoju tugu zbog gubitka doma u kome su možda odrastale generacije pre njih, gde su pravili porodična slavlja, proslavljali rođenje dece, tugovali zbog smrti nekog prijatelja ili rođaka...

Njihova sećanja su u tom domu i uspomene, a to je ono što svakoj osobi znači, jer i jeste važan deo njenog života. Taj osećaj se uvek javlja kada čovek izgubi ono što se ne zove baš slučajno dom - ističe Musterović.

On navodi da rešenje nije samo da vam neko da novi stan ili novu kuću i da je to lakši deo te traume.

- Prvi stres je gde ćete spavati i kako zadovoljiti te neke osnovne životne potrebe. To je ona prva reakcija i dok se to ne reši ljudi i ne razmišljaju o svemu drugom. Posle toga dolazi to kako se ponovo skućiti, a onda kada to rešite za ceo život ostaje ta praznina i tuga za onim što ne možete da kupite i da nadoknadite, a to su uspomene i proživljeni momenti na tom mestu koji tim ljudima zauvek nedostaju - navodi psiholog.

On zaključuje da je gubitak doma zaista jedna od većih trauma koje ostavljaju duboke posledice na psihičko stanje ljudi.

(Telegraf.rs)