Opasnost koja vreba iz bazena: Upala uha izaziva nesnosan bol, lekar savetuje kako da je izbegnete

Foto: Shutterstock

Vreme je kupanja, pa najveći broj ljudi letnju zabavu i način da se rashladi nalazi na bazenima. Sa ovog mesta za osveženje neretko nam prete i razne infekcije. Pored uživanja koje donosi, kupanje na bazenima, između ostalog, može za posledicu da ima i upalu ušuju, koja izaziva oštar i nepijatan bol.

Preporučujemo

Dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije, u razgovoru za eKlinika portal kaže da u sveukupnoj ORL praksi, otitis externa ili upalja spoljenjeg uha predstavlja čest, ali možda nepravedno "zapostavljen" entitet, pogotovo u poređenju sa upalama srednjeg uva koje predstavljaju i ozbiljnije, a u smislu potencijalnih komplikacija zahtevnije kliničko stanje.

Ipak, kako dodaje, uzevši u obzir učestalost, raznovrsnost etiologije, a nekada i ozbiljne izazove, u smislu dijagnoze i lečenja, svakako zaslužuje dužnu pažnju, posebno u ovom periodu godine.

- U najvećem broju slučajeva radi se o upali kože spoljašnjeg slušnog hodnika i njenih adneksa , folikul dlake, lojne žlezde,  mada neke forme bolesti mogu zahvatiti i kost i hrskavicu, a prema uzroku, upale spoljašnjeg ušnog hodnika uslovno se mogu podeliti na infektivne i neinfektivne. U infektivnu kategoriju spadaju otititsi izazvani bakterijama, virusima i gljivicama, a u neinfektivnu otitis koji predstavlja formu alergijskog dermatitisa i seboroični otitis, koji nastaje kao posledica poremećaja funkcije lojnih žlezda - objašnjava za dr Perišić.

Opasnost vreba iz bazena

Dr Perišić upozorava i da su upale spoljašnjeg ušnog kanala izazvane mikrorganizmima značajno češće, da se naročito javljaju u uslovima povećane vlažnosti i visokih temperatura, što je karakteristika letnjih meseci, kada veliki deo stanovništva traži rashlađenje u bazenima i javnim kupalištima.

- Veliki broj korisnika, neredovno čišćenje bazena kao i "mrzi me do wc-a, lakše mi u bazenu" i "mrzi me da se tuširam pre ulaska u bazen" važni su faktori u pretvaranju bazena u potencijalne izvore zaraze. Korišćenje štapića za čišćenje spoljašnjeg slušnog hodnika dodatni je predisponirajući faktor za pojavu ove bolesti zbog izazivanja mikrotrauma kože SSH, a time i olakšavanja nastanka infekcije. Najčešći izazivači ove forme otitisa su bakterije iz grupe Stafilokoka, ređe iz grupe koliformnih bakterija, poput Escherichiae coli i Klebsielle, kao i gljivice iz roda Candida i nešto ređe iz roda Aspergilus - navodi naš sagovornik, specijalista otorinolaringologije.

Simptomi upale uveta

Klinička slika ove, najčešće forme upale spoljašnjeg ušnog hodnika, po rečima dr Perišića, varira od lake, koju karakteriše svrab i osećaj zapušenosti kanala, do težih, koje karakteriše jak bol, izrazita zapušenost SSH koja remeti sluh, formiranje manjih apscesa i gnojna sekrecije iz SSH.

Nekada, navodi naš sagovornik, bol može biti toliko jak da pacijente uhvati panika te dolaze na pregled u "gluvo doba" noći.

Iako na prvi pogled, a na osnovu kliničke slike, postavljanje dijagnoze i lečenje mogu da izgledaju lako, oni, prema rečima dr Perišića, mogu da predstavljaju ozbiljan izazov i predmet određene frustracije, kako za lekara, tako i za pacijenta. Naime, nije uvek lako, pojašnjava dr Perišić, diferencijalno dijagnostički razdvojiti bakterijsku od gljivične upale, ali se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, nalaza otečene ili hiperemične kože SSH, ipak, sa dosta sigurnosti, može postaviti dijagnoza. Pored toga, kako zaključuje, ni identifikacija uzročnika nije uvek lak zadatak.

Važnost pravovremene terapije

– Od izuzetne važnosti je diferenciranje bakterijske od gljivične upale zbog pravilnog izbora načina lečenja i izbegavanja terapijskog neuspeha. U tom smislu bris kože SSH predstavlja nezaobilaznu dijagnostičku proceduru, ali i tu postoje izvesna ograničenja – objašnjava dr Bojan Perišić, i dodaje da se nalaz čeka od 48 do 72 sata, a da za to vreme pacijent ima tegobe koje mu remete normalno funkcionisanje.

Takođe ističe i čestu pojavu da se pacijenti na pregled javljaju tokom noći, kada tehnički nije izvodljivo uzeti bris i poslati ga na mikrobiološku analizu, a zbog svega navedenog i sam potvrđuje da je lekarski iskustveni momenat jako važan, kako bi se pravovremeno započelo sa terapijom, čak i bez čekanja nalaza brisa.

Foto: Pixabay

Kako izgleda bakterijski, a kako gljivični otitis i čemu služi cerumen

Bakterijske upale, opisuje sagovornik eKlinika portala, obično karakteriše bol, dok se gljivične infekcije češće prezentuju svrabom u predelu SSH.

– Kliničkim pregledom kod bakterijskih upala nalazi se otečena i crvena koža SSH, nekada i sa prisustvom gnojnog sadržaja, što može predstavljati dijagnostičku dilemu u smislu gnojne upale srednjeg uva sa curenjem sadržaja u SSH. Za razliku od njih, gljivične infekcije obično karakteriše otečena, macerirana (“skuvana”) koža kanala, sa prisutnim beličastim naslagama, ako je izazivač Candida, a tamno prebojenim, ako je izazivač Aspergilus. Ono što relativno često viđamo kod bakterijskih, a izuzetno retko kod gljivičnih infekcija SSH je regionalna limfadenopatija – oticanje limfnih žlezda vrata. Vrlo često je klinička slika upale spoljašnjeg uva otežana i zbog nagomilane ušne masti (cerumena), koji je produkt posebnih žlezda u koži kanala, i u normalnim okolnostima, predstavlja zaštitu kože SSH, ali nagomilan u kontaktu sa vodom bubri, zapušava kanal i stvara dobru podlogu za razvoj infekcije – objašnjava dr Bojan Perišić.

Ne koristite štapiće za uši

Lečenje bakterijskih upala slušnog hodnika SSH podrazumeva primenu, pre svega, lokalne antibiotske terapije, najbolje prema antibiogramu nakon učinjenog brisa, sa ili bez primene lokalnih kortikosteroida.

– Iskustveno gledano, a i na osnovu najnovijih vodiča za lečenje upale SSH, najbolji rezulatati postižu se primenom antibiotika iz grupe fluorohinolona (ciprofloksacin), samostalno ili u kombinaciji sa kortikosteroidom za lokalnu primenu (najčešće dexamethason). Prisustvo regionalne limfadenopatije, kod dijagnostikovane upale SSH, zahteva i sistemsku primenu antibiotika, opet iz grupe Fluorohinolona. Gljivične infekcije zahtevaju primenu lokalne antimikotične terapije (klotrimazol) uz obaveznu svakodnevnu aspiraciju i čišćenje naslaga i sadržaja iz SSH. Antibiotska, a naročito antimikotična terapija ne bi trebalo da traje kraće od 7 do 10 dana – navodi dr Perišić.

On takođe naglašava i da je takozvano "suvo uvo" odnosno izbegavanje kvašenja i adekvatna higijena istog, neizostavan deo terapije, i u jednom i u drugom slučaju. Prevencija nagomilavanja cerumena takođe može pomoći u sprečavanju razvoja ove vrste otitisa, ali nikako čišćenjem ušiju štapićima, već povremenim ukapavanjem rastvora hidrogena, koncentracije od 3 procenta. Na taj način se, prema njegovim rečima, sprečava formiranje cerumenskeg čepa i zapušavanje samog kanala.

Govoreći o preventivnim merama, dr Bojan Perišić kaže da su najefikasnije metode svakako one koje podrazumevaju izbegavanje korišćenja štapića za uši, slušalica za uši koje su danas masovna pojava, davanje prednosti kupanju u otvorenim vodama (jezero, more) u odnosu na kupanje u bazenima.

(Telegraf.rs)