Pojačano znojenje nije uvek posledica vrućina: Kada izaziva psihičku nesigurnost i kako se leči

Foto: Shutterstock

Prekomereno znojenje, koje se najčešće javlja na dlanovima, ispod pazuha i tabanima, mnogi često povezuju sa visokim temperaturama. Međutim to ne mora uvek da bude slučaj. Obilato i konstantno znojenje nije uvek i samo posledica tropskih temperatura, već i fizičkog napora ili stresa.

Preporučujemo

Dakle, pojačano znojenje ne mora uvek biti u sprezi sa spoljašnjim faktorima, kao što je temepratura, već je nekada posledica emotivnog nadražaja. Tada se već govori o hiperhidrozi, prekomerenom lučenju znoja, koje je često obilno i stalno, a najčešće je registrovano na dlanovima.

Ovo stanje može proći samo od sebe, a nekada se leči i operacijom.

Može da izazove veliku psihičku nesigurnost

Prekomereno znojenje može da izazove psihičku nesigurnost i socijalne fobije, jer ljudi zbog vode koja im curi niz dlanove, često ne mogu sa nekim ni da se pozdrave. Ovo stanje je čak u 50 odsto slučajeva nasledno, a stručnjaci kažu i da može nastati kao posledica bolesti tiroidne žlezde, menopauze, dijabetesa, tumora.

Ipak, u ovom slučaju reč je o sekundarnoj hiperhidrozi i tada se znoji celo telo.

Šta je zapravo hiperhidroza?

- Pod hiperhidrozom podrazumeva se svako znojenje koje nije rezultat termoregulacije. Ne postoji mogućnost da kažemo kolike su to količine znoja neophodne kako bi se uspostavila dijagnoza. Kada su visoke letnje temperature svi se pojačano znojimo, pa i osobe koje imaju hiperhidrozu, što je uslovljeno prirodnom potrebom tela za termoregulacijom.

Foto: Shutterstock

Međutim, osobe koje imaju dijagnozu hiperhidroze, znoje se nezavisno od vremenskih uslova ili fizičke aktivnosti. Znojenje se dešava spontano, bez posebnog nadražaja, a može biti pokrenuto nekad i emotivnim podsticajima - objašnjava za eKlinika portal dermatovenerolog dr Svetlana Đurišić.

Šta je uzrok?

Kako objašnjava dr Đurišić, hiperhidroza može biti i nepoznatog uzroka i u tom slučaju se govori o primarnoj, koja nastaje u detinjstvu ili adolescenciji.

- Može biti dominanto nasledna, a nekada i sasvim nepoznatog uzroka. Obično je lokalizovana, najčešće na dlanove, tabane, pazuh. Sekundarna hiperhidroza, s druge strane, je prisutna po celom telu i nastaje u okviru maligniteta, poremećaja hormonskog statusa i metabolizma ili pod uticajem lekova - kaže dr Svetlana Đurišić.

Da li psihoterapije može da utiče na simptome?

Na ljudskom telu postoji između 1,6 i 5 miliona znojnih žlezda, broj varira od različitih faktora. Što je on veći, objašnjava dr Đurišić, na dlanovima, tabanima i pazuhu, to su regije kod kojih se najčešće registruje pojačano znojenje u primarnoj hiperhidrozi.

- Ona je rezultat pojačane aktivnosti znojnih žlezda i zahvata 1 do 3 odsto populacije. Stres može biti okidač za simptome, ali psihoterapija nema nikakvog uticaja na simptome. U praksi je poznato da se nasleđuje autodominatno, ali nije lociran gen za hiperhidrozu. Ranije se smatralo da su stres i preterana emotivna aktivnost krivci za ovaj vid prekomernog znojenja, ali, dugotrajnim studijama dokazano je da to nije tačno - naglašava dr Đurišić.

Da li je neophodno lečenje?

Kod primerne hiperhidroze nije potrebno lečenje, postoje podaci da se kod nekih osoba stanje spontano poboljšava posle 25. godine. Kod osoba koje se leče, dijagnoza se uspostavlja posle uvida u kliničku sliku i anamnestičkih podataka.

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Primarna lokalizovana hiperhidroza leči se antiperspirantima sa većim procentom aluminijum hidroksida, 10 do 25 odsto, svaki treći dan. Rezultati su dobri, uz ponekad, mogućnost blage iritacije kože. Jontoforeza za dlanove i tabane ima dobar rezultat kod većine pacijenata, kao i botoks za dlanove, tabane, čelo, pazuh - pojašnjava dr Svetlana Đurišić i navodi da je primena botoksa, kod osoba koje imaju lokalizovanu hiperhidrozu, vrlo efikasna i bezbedna. Rezultati intervencije za dlanove i tabane traju od 3 do 6 meseci.

Hirurška intervencija

U terapiji se nekada primenjuje torakoskopska simpatektomija kao hirurška intervencija. Simpatektomija je hirurško odstranjenje ganglija i presecanje simpatičkog lanca na određenom nivou.

- Simpatektomija je operacija koja se primenjuje samo kod slučajeva preteranog znojenja, na velikim površinama tela, a kod pacijenata kod kojih ni jedna druga metoda nije dala dobre rezultate. Sa napretkom medicine više se ne savetuje otvorena simpatektomija, jer nosi jako velike rizike po zdravlje i život pacijenta, već endoskopska simpatektomija navođena kamerom i ona daje dobre rezultate kod hiperhidroze dlanova - kaže dr Đurišić.

Pojačano znojenje može biti i posledica neraščišćenih konflikata

Kako kažu psiholozi, preterano znojenje nekada može biti i posledica neraščićenih konflikata.

- Strah od negativne procene drugih ljudi, na primer. Čovek ne prilazi drugim ljudima, jer se brine da će ga oni negativno procenti i odbaciti i onda dolazi do znojenja, mucanja, crvenjenja. To znojenje može biti alarmantno, da su dlanovi toliko važni. Pritisak se povećava, ako, na primer, mora da se rukuje s drugom osobom - kaže za eKlinika portal psihoterapeut i psiholog Žarko Petrović.

Veći problem do znojenja je odnos prema problemu

Petrović kaže da oblika neuroza, koje su praćenje znojenjem, ali ima i onih gde je ono pristuno ali da osobi ne smeta.

- Nije znojenje problem, već odnos prema znojenju. Za socijalnog fobičara ono je katastrofa, jer se direktno "kalemi" na njegov problem i strah da će ga drugi procenti kao "prljavog, štrokavog, neadekvatnog". Ono čega se ljudi plaše se često i desi, ali ako veruješ da ćeš biti prihvaćen takav kakav jesi, onda dolazi do opuštanja, anksioznost je manja, pa je manje i znojenja - objašnjava Žarko Petrović.

Nema instant rešenja

Bolest nastaje kada stres počne negativno da utiče na kvalitet života osobe.

- Na primer, znojim se kada izađem na ispit. To je pojačan stres. Ali, ako zbog pojačanog znojenja ne izađeš na ispit napipavaš granicu patologije. Svako znojenje je normalno, svaki stres je normalan, samo je pitanje, kako se nosimo s tim.

Čovek koji se enormno znoji, da s dlanova curi voda, jeste pod neizbežnim stresom, ali ako sve funkcioniše kako treba i ne dozvoljava da ga to ometa u svakodnevnom životu, on je psihički zdrava osoba - precizira Petrović.

Vežbe disanja i relakscije mogu da pomognu, ako je u pitanju psihička osnova znojenja. Ali, Petrović ističe da nema instant rešenja.

- Nekom će to da pomogne, nekom će vračara da pomogne, pa ni psihoterapija nema 100 odsto efekta. Ništa nije sigurno. Problem je što mi ,kada je u pitanju stres, nismo evoluirali dalje od paleolita, nema gotovih i instant rešenja koja će svima da pomognu - zaključuje Žarko Petrović.

(Telegraf.rs)