Britanski naučnici sproveli studiju o tome zašto neki ljudi uporno odbijaju da se vakcinišu

Foto: Tanjug/AP

Od kako je počela pandemija korona virusa, širom sveta pojavljivale su se različite teorije zavera i brojne neproverene informacije. Većina njih se širi društvenim mrežama ili na aplikacijama za dopisivanje, a često oni koji ih prosleđuju ni sami nisu sigurni da razumeju teoriju o kojoj se piše.

Preporučujemo

Problem je posebno došao do izražaja sa pojavom vakcina protiv kovida-19. Mnogi su odmah u startu odbili da ne žele da se vakcinišu, a razlozi su brojni: od straha i nepoverenja u vakcine, do uverenja da kovid-19 nije ništa ozbiljnija bolest od sezonskog gripa.

Grupa britnskih naučnika pokušala je da otkrije zašto neki ljudi odbijaju da se vakcinišu, a u ispitivanju je učestvovalo 11.740 osoba koje su odgovarale na pitanja o vakcinama u novembru i decembru 2020. Njihove odgovore uporedili su sa razlozima dobijenim u šest krugova ispitivanja iz 2011. i 2012. godine.

Kako su navele u studiji objavljenoj u časopisu "Brain, Behaviour and Immunity" od 11.955 osoba koje su u potpunosti odgovorile na upitnik o nameri vakcinisanja protiv kovid-19, 17,2 odsto ispitanika je jasno reklo da ne želi da se vakciniše.

Među onima koji su najčešće iskazali nameru da odbiju vakcinaciju su većinom bile mlade žene (devojke), pripadnice etničkih manjina, sa lošijim obrazovanjem. Takođe, takve osobe često nisu imale druge bolesti niti su bile u kontaktu ili živele sa osobama koje bi se ubrajale u rizične grupe.

Problem je što, kada su naučnici pomnije proučili rezultate, su oktrili kako je kod osoba koje su imale lošije rezultate na kognitivnim testovima i testovima inteligencije, postotak onih koji su planirali da odbiju vakcinaciju čak 76 odsto.

- Netačni izveštaji na društvenim mrežama možda su zakomplikovali donošenje ličnih odluka o vakcnaciji, zbog čega su osobe sa nižim koeficijentom inteligencije sklonije da odbiju vakcinu. Kod pojedinaca sa nižim koeficijentom inteligencije takođe je zabeležena i veća stopa oboljevanja do kovida-19, pre nego što su vakcine postale dostupne - ističu naučnici.

Kao jedno od objašnjenja ističu šumove u komunikacijskim kanalima koji su nastali zbog gomile različitih zdravstvenih i preventivnih saveta koji su se mogli čuti tokom pandemije.

- Informacije su varirale od jednostavnih i praktičnih do kompleksnih, kontradiktornih, lažnih i prevarantskih. Kako bi se smanjio rizik od infekcije, ljudi su morali da prikupe, analiziraju i ocene tačnost tih informacija, ali njihova sposobnost da to urade varira u zavisnosti o zdravstvenoj pismenosti i može biti povezano sa kognitivnim funkcijama - stoji u studiji.

Na kraju ističu kako su ljudi sa nižim rezultatom na standarnim testovima kognitivnih funkcija skloniji da odbiju ponuđenu vakcinaciju protiv kovida-19.

- Moguće je da su lažne vesti na društvenim mrežama zakomplikovale informisane odluke. Zato bi posebna pažnja trebalo da se posveti komuniciranju jasnih informacija o učinkovitosti i sigurnosti vakcine prema svima, uključujući i one koji odbijaju vakcine, kako bi mogli da donesu informisanu odluku, stoji u zaključku studije koju potpisuju G. Dejvid Beti, sa Univerziteta u Londonu, Jan J. Diri i Dru Altšul sa univeziteta u Edinburgu i Kloi Fons Riči sa univerziteta u Sauthemptonu.

(Telegraf.rs)