Da li je dijabetičarima dozvoljeno da jedu med? Srpski stručnjak razjašnjava dilemu

I pored toga što su mu simptomi poznati, dijabetes ne može da se utvrdi tek tako, već skrining metodama koje na osnovu analiza krvi daju odgovor ko ima ovu bolest, a ko je u riziku da je dobije.

S obzirom na to da je pandemija korone poremetila normalno funkcionisanje domova zdravlja i pružanje usluga pacijentima, zatajilo se i sa popunjavanjem upitnika od 8 pitanja na osnovu koga svako ko želi da sazna da li je u riziku od dobijanja dijabetesa.

Preporučujemo

Stručnjak odgovara da li dijabetičari, sa nivoom šećera od 6 ili 7 jedinica, smeju da koriste med u ishrani.

Kako se dijagnostikuje dijabetes

– Dijabetičari nikako ne bi trebalo da konzumiraju med, jer on sadrži neke oblike šećera koji se teško metabolišu i nisu dobri za dijabetes - kaže za portal eKlinika profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za endokrinologiju i diabetologiji.

Profesor ističe da rezultat merenja šećera u krvi, sa tromesečnim prosekom od 6,75,  govori da se verovatno ne radi o dijabetesu.

Kako navodi, razlog povećanih vrednosti glukoze mogu biti uzimanje pojedinih lekova ili promena načina ishrane u smislu dijeta. Profesor objašnjava kako se tačno utvrđuje ko ima dijabetes.

Pixabay.com

– Ukoliko je u dva ponovljena uzastopna merenja šećer veći od 7,1 onda je to dijabetes. Ako je između 6,1 i 7 onda je to sklonost ka dijabetesu– naglašava profesor Lalić i dodaje da su dijabetičarima u ishrani zabranjeni samo slatkiši, masna hrana i alkohol.

Sve ostalo, kako ističe, može da se konzumira, samo u određenim količinama, prema individualnom jelovniku obolele osobe.

Nivo šećera u krvi koji potvrđuje dijabetes

Da bi rezultat provere glikemije bio validan, prema objašnjenju profesora Lalića, rezultat šećera mora da se meri posle 12 sati gladovanja i da bude utvrđen nakon dva uzastopna merenja.

To praktično znači da čovek  ne treba da večera i posle 12 sati, ujutro daje krv na analizu.

– To je takozvani brzi kriterijum. Dijagnostički kriterijum, koji se nalazi u naučnim radovima i koji sa sigurnošću detektuje dijabetes, traži da se uradi test oralnog opterećenja glukozom ili OGTT. Vrednost glikemije tog testa se radi kada osoba nije jela, a onda popije 75 grama glukoze rastvorene u vodi. Dva sata kasnije određuje se vrednost glikemije. Ukoliko je preko 11,1 u tom slučaju je reč o dijabetesu – navodi prof. dr Lalić.

Čak 36 odsto obolelih ne zna da ima dijabetes

Profesor naglašava da je dijabetes praćen simptomima kao što su povećana žeđ, učestalo mokrenje i opšta slabost i malaksalost.

Ovi simptomi su važni za klasičan dijabetes ali, kako kaže, mogu ukazivati i na druga oboljenja i ne može se samo na osnovu njih ustanoviti dijagnoza, već pomoću parametara u krvi.

– Problem je što 36 odsto kod nas, a u nekim zemljama čak i do 50 procenata obolelih ne zna da ima dijabetes. Često se otkrije kasno, slučajno pri nekom drugom pregledu – upozorava profesor Lalić i podseća da dijabetes "ne boli", ne mora imati ubedljive simptome i zato dijabetes treba tražiti putem skrininga.

foto: pixabay.com

Takođe ističe da dijabetes "ide" zajedno sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, ishemijskom bolešću mozga… To su udružene bolesti i zato je važno prepoznati opasnost od dijabetesa na vreme.

Rizik od ove podmukle bolesti može da se utvrdi skriningom

– Ponovo ćemo da revitalizujemo upitnike u domovima zdravlja. Zbog epidemije korone mnogo toga je bilo poremećeno, pa i ovi upitnici, koji mnogo znače. Na jednostavan način, sa svega 8 pitanja na koja se mora pažljivo odgovoriti, može se utvrditi da li neko ima rizik da dobije dijabetes u narednih 10 godina, iako je potpuno zdrav u tom trenutku – pojašnjava profesor Lalić.

Pitanja u upitniku su uopštena, a neka od njih su da li postoji dijabetes u porodici, da li je nekad osobi ustanovljen povišen šećer u krvi, da li se jede povrće i u kojoj meri, kakva je fizička aktivnost, da li je osoba gojazna što je veliki rizik za razvoj dijabetesa...

Ukoliko postoji rizik, kako navodi, to omogućava praćenje i udruženih bolesti, hroničnih komplikacija dijabetesa, a to su promene na očima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima.

– Naime, ispostavilo se da te promene postoje kada se dijabetes otkrije, ali i kada se razvija, čak pre nego što se ispolji – ističe profesor Lalić.

(Telegraf.rs)