Skenerska koronarografija je precizna, a neinvazivna metoda u dijagnostici koronarnih bolesti

Foto: Belmedic.rs

Skenerska koronarografija je CT dijagnostika kojom se na posebno konstruisanim uređajima radi neinvazivno snimanje krvnih sudova srca, srčanih šupljina i procena funkcionalnog stanja srca u Opštoj bolnici "Bel Medic" kao metoda za pouzdano i blagovremeno otkrivanje koronarnih bolesti.

Preporučujemo

Radiolog dr Siniša Rusović za Telegraf kaže da je skenerska koronarografija zahvalna metoda u dijagnostici zbog brzine izvođenja, pristupačnosti i neinvazivnosti.

- Skenerska koronarografija je korisna u brzoj dijagnostici bola u grudima, bilo da se potvrdi ili isključi akutni infarkt miokarda, kao i oboljenja grudne aorte, pre svega mislim na po život opasnu disekciju aorte ili popularno raslojavanje i pucanje aorte - kaže dr Rusović.

On navodi da kod pacijenata kod kojih su drugi neinvazivni testovi čas pozitivni, čas negativni, ili granično pozitivni ova metoda daje preciznu dijagnozu.

- Ona se koristi za precizno dijagnostikovanje kod upornog bola u grudima, kada nije moguće naći uzrok bolova, da bi se potvrdila ili isključila koronarna okluzivna bolest. Značajna je i kod operisanih bolesnika posle ugradnje koronarnih graftova, jer se broj i funkcionalnost graftova odlično prikazuju - objašnjava dr Rusović.

Skenerska koronarografija se radi na posebnim CT uređajima koji imaju određene tehničke performanse koje redovni uređaji nemaju. Zatim, radi se sa uvezivanjem EKG uređaja i CT uređaja, jer se samo snimanje vrši kada se u EKG-u pojavi takozvani R zubac, uvek u istoj fazi srčanog ciklusa.

On navodi da se prilikom snimanja koristi se jodni kontrast.

- Pacijentu se daju instrukcije da urade vežbe disanja koje imaju za cilj što kvalitetnije snimanje. Da bi pacijent uopšte mogao da uradi pregled neophodno je da ima pravilan srčani rad i brzinu od 65 ili 70 otkucaja srca u minuti, a poželjno je i manje - kaže dr Rusović.

Sagovornik Telegrafa ističe da je pregled nemoguće kvalitetno uraditi kod nepravilnog srčanog rada:

- Pregled nije moguće kvalitetno uraditi kod pacijenata sa ubrzanim srčanim radom, kod onih koji su preležali akutni infarkt miokarda, sem u slučaju da skenerska koronarografija služi za dalje planiranje lečenja u smislu plasiranja stenta ili operacije kada se proverava graftabilnost arterije.

Takođe, pacijenti sa visokim vrednostima kalcijuma u krvnim sudovima nemaju mnogo koristi od pregleda, jer kalcijum u krvnim sudovima ne dozvoljava tačan prikaz koronarne cirkulacije, objašnjava radiolog.

- Jedini rizik je primena jodnog kontrastnog sredstva, alergija, nefrotoksičnost, ali su ove stvari predvidive i mogu se izbeći. Rizik po pacijenta na skenerskoj koronarografiji praktično ne postoji za razliku od invazivnog, iz prepone ili ruke, prikaza krvnih sudova srca koji vuku rizike od invalidnosti, pa čak i po život, mada retko - ističe dr Rusović.

On objašnjava kakva je procedura pripreme za ovaj pregled.

- Priprema se sastoji od EKG pregleda, davanja određenih lekova pre pregleda koji imaju za cilj smanjenje frekvencije srčanog rada i  izvodi se neposredno pred pregled - ističe dr Rusović i dodaje:

- Oporavka nema, praktično posle sat vremena od davanja kontrasnog sredstva, preventive alergijskih reakcija, pacijent se vraća redovnim aktivnostima. Snimanje se vrši u ambulanti.

(Telegraf.rs)