Prete visoke temperature, rizik od sunčanice i toplotnog udara: Šta su simptomi i kako se zaštititi?

Foto-montaža: Shutterstock, Pixabay

Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda u narednih nekoliko dana u Srbiju stiže talas toplog vremena, a dnevne temperature biće preko 30 stepeni. Ovako toplo vreme i visoke temperature često nose rizik od sunčanice i toplotnog udara.

Preporučujemo

Doktorka Ksenija Maričić kaže da sunčanica i toplotni udar mogu da zadese svakog ko se adekvatno ne štiti od visokih spoljnih temperatura.

Ona navodi da, ipak, postoje grupe u populaciji koje su osetljivije na velike vrućine, a to su pre svega mališani do pet godina starosti, ljudi koji pate od kardiovaskularnih bolesti, ali i svi stariji od 65 godina.

- Osobe koje pripadaju osetljivim grupama, kao i mala deca i bebe teže se aklimatizuju, odnosno potrebno im je više vremena za privikavanje na spoljnju temperaturu - objašnjava za Telegraf dr Maričić.

S obzirom na to da u Srbiju narednih dana stiže tropski talas važno je znati simptome sunčanice i toplotnog udara, ali i kako se zaštititi.

Foto:RHMZ/PrintScreen

Simptomi sunčanice i toplotnog udara

Simptomi sunčanice se uvek javljaju prilikom direktnog izlaganju potiljka suncu. Sa druge strane, toplotni udar može nastati i boravkom u prostorijama u kojima je temperatura visoka, u kolima koja su ostavljena na suncu…

Dr Maričić naročito upozorava roditelje da je vrlo važno da tokom letnjih meseci malu decu ne ostavljaju samu, zatvorenu u kolima i dugo na suncu.

- Simptomi sunčanice su vrtoglavica, bol u glavi, pojačano znojenje, vrele ruke i noge, suva koža, crvenilo u licu, neretko i povraćanje, kao i povišena telesna temperatura - objašnjava dr Maričić.

Ona navodi da se ovi simptomi mogu javiti i nekoliko sati posle neopreznog izlaganja suncu.

Kako ističe, simptomi toplotnog udara su nešto drugačiji i teži i mogu imati kobne posledice.

- Kod toplotnog udara telesna temeperatura brzo dostigne 40 stepeni, nema znojenja i pored velikih vrućina. Nedostatak znoja prati jaka glavobolja, a sve to ukazuje da je telo prestalo da se hladi - objašnjava dr Maričić.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ona dodaje da često dolazi i do gubitka svesti, ali i da je toplotni udar i sunčanicu lakše otkriti kod odraslih i starije dece, nego kod mališana do pet godina.

- Ukoliko se pojave neki od simptoma sunčanice ili toplotnog udara, trebalo bi odmah reagovati, tako što ćete ugroženog rehidrirati tečnošću i rashlađivati ga. Osobu bi trebalo skloniti na hladnije mesto i skinuti svu odeću sa nje - ističe sagovornica Telegrafa.

Dr Maričić navodi da je važno onog ko je ugrožen sunčanicom i toplotnim udarom napajati sa dosta vode koja nije mnogo hladna, slatkim čajevima i hraniti ga supom kako bi se povratili izgubljeni elektroliti.

- Temperatura se skida i tuširanjem mlakom vodom, ali ukoliko je potrebno treba koristiti i antipiretike - kaže doktorka.

Kada bi se trebalo obratiti lekar

Ona navodi da je potrebno obratiti se lekaru ako je povišenu telesnu temeperaturu nemoguće spustiti rashlađivanjem i primenom atipiretika.

- Kod toplotnog udara često dolazi do gubitka svesti, a to je ozbiljan alarm i u tom slučaju je obavezno da se pacijent javi lekaru. Takođe ako je povraćanje dugotrajno, to je znak da je u pitanju teži oblik sunčanice i da je potrebna medicinska pomoć - navodi dr Maričić.

Sagovornica Telegrafa ističe da bi kod male dece trebalo reagovati brzo i obratiti se pedijatru, jer oni teže od odraslih podnose ovakva stanja.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kako se zaštititi

- Da bi se zaštitili od posledica jakih vrućina, potrebno je da nosite pamučne kape i šešire, da uvek uz sebe imate flašicu sa vodom za često napajanje i naravno da  izbegavate u letnjem periodu izlazak napolje od 10 do 17 sati - savetuje doktorka.

Ona ističe da bi vodu ili nezaslađenu limunadu trebalo piti po gutljaj, dva na svakih 20 minuta kada su spoljne temperature visoke.

- Nosite pamučnu, laganu odeću svetlih boja i od prirodnih materijala. Kada je hrana u pitanju jedite manje i češće i neka vam obroci budu lagani. Dosta svežeg voća i povrća i lagane supice - ističe dr Maričić.

(Telegraf.rs)