Rođa je prošao pakao alkoholizma: "Ako ne prestaneš da piješ, sam sebi krojiš ludačku košulju"

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Alkoholizam je u Srbiji najzastupljeniji oblik zavisnosti. Podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da čak polovina mladih povremeno konzumira alkohol, svaki peti se povremeno opija, a 7 odsto mladih redovno poseže "za čašicom".

Preporučujemo

Na lečenje se odlučuje tek svaki deseti zavisnik. Jedan od onih koji je odlučio da prekine život u začaranom krugu alkohola je i Rodoljub Rođa Bojanić (41). Za portal eKlinika pričao je na svoj „7. rođendan“, odnosno na dan kada je pre tačno 7 godina zvanično ostavio alkohol i prestao da pije.

Sada mu se, kako kaže, kao zalečenom alkoholičaru vratila životna radost, pun je planova, ali i neizmerne snage da sa svima, možda i previše iskreno, putem društvenih mreža, podeli svoje iskustvo kako bi i druge motivisao da izađu iz tog užasa alkoholizma.

Đak generacije i odbojkaš

Rodoljub je bio povučeno i stidljivo dete. Voleo je da se igra i bio dobar đak. Zahvaljujući starijoj sestri, još pre prvog razreda, znao je da čita i piše, ali i da rešava neke matematičke zadatke. U osnovnoj je bio đak generacije. Vukovac, i neko ko je predstavljao školu na takmičenjima, najviše iz matematike.

U Čalmi, gde inače živi, najbolje đake put uglavnom vodi do mitrovačke Gimnazije, pa je to bio slučaj i sa njim. Upisao je prirodno-matematički smer. Inače, u tom periodu je trenirao odbojku i bio vrlo uspešan. Ko zna bar nešto o ovom sportu, jasno mu je šta znači kada se kaže da je ta sjajna generacija osvojila ligu bez izgubljenog seta i igrala Finale Kupa Vojvodine za kadete, protiv OK Vojvodina.

Zbog ljubavi prema sportu upisao je DIF u Novom Sadu, lagano dao uslov za drugu godinu i krenuo da sluša predavanja. Voleo je jugoslovenski rok i „kopao“ od osnovne škole po kasetama sa muzikom Azre, Haustora, Idola, Partibrejkersa, Riblje čorbe, Balaševića, Atomskog Skloništa, EKV-a, Električnog Orgazma, Discipline kičme, Zabranjenog pušenja, Bijelog dugmeta, Ramba Amadeusa… Naizgled jedna sasvim lepa, „regularna“ i perspektivna mladost naočitog momka.

"Boleo me je život"

Život, takav kakav je bio u tom trenutku, i onaj oko nas, ali i lično njegov, međutim, spremio je za Rođu neka druga iskušenje i imao druge planove.

– Mene je tada bolelo stanje u kući. Mnogo me „boleo“ otac, njegov odnos prema pokojnoj majci. Ne krivim ja njega za ovo… Okretanje alkoholu je samo moje, moja bol. Život me boleo. Mene je često „pritiskalo“ stanje u državi. Mislim, te devedesete su me bolele - priča Rođa za eKliniku.

Foto: Tanjug/AP

Imao je 27 godina i tada ga je, priča, stiglo sve:

– Otvorio sam prvu litru rakije. Nemam opravdanje. Otac mi je govorio da sam mogao upisati i završiti, na primer japanski, pa iz svog tog mog besa postati nekakav prevodilac, otići odavde, preseliti se ako me ovde „žulja“, a da sam se ja umesto toga okrenuo alkoholu… Ne znam zašto sam to uradio. Valjda, da se sklonim od svega. Mislim da je to tada bila moja slabost. Sigurno slabost… Ne umem bolje da odgovorim na ovo pitanje. Možda je ovo i dovoljno…

"Zbog alkohola se ponižavaš i povređuješ ljude, iako to ne želiš"

Prisećajući se vremena kada nije mogao da zamisli dan bez čašice, Rođa kaže da u potpunom odsustvu racionalnog razmišljanja nije imao svest o tome šta radi i sebi, ali i ljudima u okruženju.

– Sve je to mnogo teško i iznova se proživljava. Odbijaš od sebe one koji te vole i žele dobro. To je možda bilo i najgore u mom alkoholizmu. Jetra se da i oporaviti, a ove stvari zauvek bole. Ponižavaš samog sebe dok si zaboden za šank ceo dan i čekaš da drugi časte glupu rakiju. Častio sam i ja, takav sam jednostavno, pa kada imam ja, imaju svi. Ali, ti dani kada se vucaraš po ulici čekajući da ti neko plati piće… To ja sebi ne opraštam. To, da te rođena majka moli da prestaneš da piješ. To, da sramotiš i sebe i sebi bliske, se nekako zauvek uvuče pod kožu – priseća se Rođa.

Od kada ne pije, mnogo toga je iz doba aktivnog alkoholizma i zaboravio, ali neke stvari, priznaje, ne može:

– Nanosio sam bol bliskima, odbijao pomoć dobrih ljudi. Okrenuo ceo svet protiv sebe. Krivio sudbinu. Iako uopšte nije lako savladati fizičke krize, nemerljivo su teže one psihičke, kada se boriš sam sa sobom. To je alkohol – ako ne rešiš da prestaneš da piješ, ti ne vidiš da sam sebi krojiš ludačku košulju.

Ceo tekst pročitajte na sajtu eKlinika - klinite OVDE