Dete (5) u Kninu umrlo zbog toplotnog udara: Pedijatar savetuje kako da sprečite fatalne posledice

Maloj deci i bebama manje nego odraslima prija toplo vreme, a leto tek dolazi, s njim i još veće vrućine koje donose i neke rizike, najviše za najmlađe.

Izlaganje mališana jakom suncu donosi bojazan od dobijanja sunčanice, ali i toplotnog udara koji može imati i fatalni ishod.

Slučaj petogodišnjeg deteta u Kninu koje je umrlo od toplotnog udara upozorava na to da je potrebno biti obazriv sa malom decom zbog vrućina koje dolaze.

Toplotni udar je ozbiljno stanje i treba ga tretirati kao hitan slučaj kada do njega dođe, upozoravaju lekari.

Rizične grupe

Pedijatar dr Ksenija Maričić kaže da su sunčanicama i toplotnim udarima naročito izloženi mališani do pet godina starosti, jer kod njih još nije ustaljena prirodna termoregulacija.

- Ovo je stanje koje se javlja kada je telo duži period izloženo visokoj temperaturi - kaže za Telegraf dr Ksenija Maričić, pedijatar.

- Za decu do pet godina naročito je rizično dugo izlaganje suncu i visokim temperaturama, pa im je zato potrebna češća hidratacija.

Sagovornica Telegrafa ističe da, pored dece, toplotni udari najčešće pogađaju i osobe starije od 65 godina.

Kako je navela, u rizičnu grupu odraslih spadaju srčani bolesnici, alkoholičari, gojazne osobe i dijabetičari.

- Osobe koje pripadaju osetljivim grupama, kao i mala deca i bebe teže se aklimatizuju, odnosno potrebno im je više vremena za privikavanje na spoljnju temperaturu. Da li će i kada neko doživeti toplotni udar je individualno i zavisi od toga kako ko podnosi vrućine - kaže dr Maričić.

Najveći broj toplotnih udara se dešava kada tek krenu visoke temeprature, jer je tada i toplota najveća.

- Ovo stanje nastaje tako što se telo na visoke temperature privikava širenjem krvnih sudova. To nekad nije dovoljno telu da se ohladi i tada nastupa toplotni udar. On napada brzo i mora se hitno reagovati kako bi se izbegli fatalni ishodi - objašnjava doktorka.

Postoji razlika između toplotnog udara i sunčanice, iako je sunčanica jedna njegova podvrsta.

Simptomi sunčanice i toplotnog udara

Naime, simptomi sunčanice se uvek javljaju prilikom direktnog izlaganju potiljka suncu. Sa druge strane, toplotni udar može nastati i boravkom u prostorijama u kojima je temperatura visoka, u kolima koja su ostavljena na suncu…

Dr Maričić naročito upozorava roditelje da je vrlo važno da tokom letnjih meseci malu decu ne ostavljaju samu, zatvorenu u kolima.

- Roditelji nekada ostave dete u kolima dok, kako kažu, obave nešto na brzinu. To je vrlo opasno u letnjem periodu, jer se kola na suncu brzo zagrevaju, što za dete može biti kobno. Uz to vrlo često ne ostavljaju otvoren prozor, plašeći se da mališani ne naprave neku glupost, a zapravo je mnogo rizičnije ostavljati ih u hermetički zatvorenom autu - upozorava dr Maričić.

Deca mlađeg uzrasta su u posebno rizičnoj grupi od toplotnih udara, ali i sunčanice, zato bi na njih trebalo posebno obratiti pažnju.

Ona ističe da su mališani vrlo osetljivi i da oni ne funkcionišu kao odrasle osobe, nego se mnogo sporije prilagođavaju na visoke temperature.

Objašnjava da to ne znači da ukoliko je vama prijatno, da se i manje dete tako oseća, jer kod njega još nije stabilizovana termoregulacija.

- Toplotni udar kod dece dolazi naglo i reakcija je izuzetno burna. Za svega pola sata temperatura može porasti od normalne do 40 stepeni. Ovo stanje ćete prepoznati po određenim simptomima. Recimo, bebe glasno plaču i ne možete da ih smirite. Posle toga se naglo umore i pospane su - objašnjava lekar.

Kod beba su ruke i noge prvo vrele, puls je daleko iznad optimalnog, a dete se jako zacrveni.

Nakon kratkog boravka u hladovini detetovi ekstremiteti naglo postaju hladni i ono dobija drhtavicu.

- Siguran simptom toplotnog udara je izostanak znojenja i pored velikih vrućina . Nedostatak znoja prati jaka glavobolja, s sve to ukazuje da je telo prestalo da se hladi - objašnjava dr Maričić.

Starija deca će se uvek žaliti na vrtoglavicu i mučninu, mogu povraćati i po nekoliko puta.

Osećaju se slabo, a u najvećem broju slučajeva imaju i povišenu temperaturu.

Ovi simptomi se, prema njenim rečima, ne moraju javiti dok je dete direktno izloženo suncu, a nekad prođe i po nekoliko sati pre nego što detetu pozli.

- Kod dece dolazi do elektrolitnog poremećaja, naglog proširenja krvnih sudova, a to onda izaziva pritisak u glavi, glavobolju, povraćanje, zujanje u ušima...Koji god od ovih simptoma da primetite morate odmah da reagujete - rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, brza reakcija je bitna da bi se sprečio fatalan ishod.

Ona podseća da se kod male dece i beba toplotni udar manifestuje i konvulzijama.

- Stanje je izuzetno hitno ako se nakon povratka svesti kada ste podigli noge bebi ili manjem detetu ono i dalje oseća slabo. Alarmantno je i kada primetite kako se ono ponaša izuzetno čudno, u smislu da deluje kao da mu je okolina konfuzna - naglašava dr Maričić.

Kako reagovati 

Sagovornica Telegrafa objašnjava da nekada roditelji teško razlikuju sunčanicu i toplotni udar, ali da je i na jedno i na drugo neophodno obratiti pažnju.

- Ako izostane brza reakcija kod jake sunčanice, ona može da prethodi toplotnom udaru. To podrazumeva da dete odmah sklonite sa sunca, unesete u rashlađenu protoriju i date mu što više tečnosti. Ukoliko je moguće stavite kockice leda na unutrašnju stranu laktova i kolena, jer su tu krvni sudovi najbliži koži. Stavite na glavu hladne obloge i menjajte i ponovo ih rashladite posle deset minuta - navodi pedijatar.

U takvoj situaciji ubrzana hidratacija deteta je od velike važnosti.

- Trebalo bi da dete napajati sa dosta vode koja nije mnogo hladna, slatkim čajevima, hraniti ga supom kako bi se povratili elektoliti - objašnjava dr Maričić.

Pedijatar ističe da bi, ukoliko vidite da se stanje ne menja i ne ide na bolje, trebalo potražiti pomoć lekara.

Dr Maričić napominje da kad su u pitanju sunčanica i toplotni udar lečenje mora biti hitno, bez obzira da li je napad doživelo dete ili odrasla osoba.

- Ukoliko sunčanica ili toplotni udar pogode bebu, smesta treba pozvati hitnu pomoć ili se obratiti pedijatru. To se odnosi i na decu mlađu od pet godina - savetuje lekar.

Oporavak od toplotnog udara

Ona objašnjava da oporavak od toplotnog udara traje nekoliko dana.

- Ukoliko ste otišli u hitnu pomoć ili kod pedijatra, tamo će vam lekovima i hlađenjem spustiti temperaturu. Verovatno ćete dobiti i infuziju kako biste povratili hranljive materije i elektrolite - navodi dr Maričić.

Sagovornica Telegrafa objašnjava da nastavak kućnog lečenja podrazumeva odmaranje, unošenje oko dve, dve i po litre tečnosti dnevno i dosta voća i povrća.

Preventiva od sunčanice i toplotnog udara

- Roditelji i oni koji brinu o mališanima trebalo bi da se potrude da preventivno spreče sunčanicu i toplotni udar kod dece. Da bi zaštitili decu od posledica jakih vrućina, potrebno je da nose pamučne kape i šeširiće, da uvek uz njih bude flašica sa vodom za često napajanje i naravno da se izbegava u letnjem periodu izlazak napolje od 10 do 17 sati - savetuje pedijatar.

Dr Maričić naglašava da je posebno važno ne ostavljati decu u kolima i na jakom suncu, kao i na pretoplim mestima na kojima nema dovoljno svežeg vazduha.

Ona dodaje da se na isti način od toplotnog udara i sunčanice mogu zaštiti i odrasli koji spadaju u rizične grupe.

(Telegraf.rs)