Skok krvnog pritiska s godinama nije bezopasan: Nove smernice za kontrolu hipertenzije

Foto: Shutterstock

Mišljenje da je normalan krvni pritisak 120 sa 80, i da su sve vrednosti iznad toga poziv za hitan odlazak kod kardiologa - više ne važi.

Preporučujemo

Ali, s druge strane, stručnjaci su dokazali da osobe koje imaju veći krvni pritisak imaju kraći životni vek u odnosu na ljude sa normalnim pritiskom. 

Krvni pritisak ne raste s godinama

Nekada je važilo popularno mišljenje da pritisak raste s godinama, ali i to se pokazalo kao neistina. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odredila parametre niskog i visokog krvnog pritiska, po kojoj je normalan krvni pritisak manji od 140/90 mmHg, granična vrednost je od 140/90 do 160/95 mmHg, a povišen krvni pritisak je veći od 160/95 mmHg.

– Zabluda je da pritisak ljudi raste s godinama, što se do skoro smatralo normalnim – objašnjava za eKliniku mr. sci. dr Miroslav Sretić, internista.

- Postojala je i formula koja pokazuje da je "normalan" sistolni krvni pritisak ispod 100 + broj godina života osobe. U praksi to znači da osoba stara 80 godina ima 180 mmHg. Sada se zna da postoje zdravi ljudi čiji krvni pritisak ne raste s godinama, dakle, porast krvnog pritiska sa godinama nije normalan niti bezopasan.

Simptomi

Simptomi hipertenzije mogu biti glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, mučnina, osećaj težine u grudima, kratak dah i brzo zamaranje.

Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da bolest često nema nikakvih simptoma, pa je zbog toga i zovu "tihi ubica".

– Simptomi hipertenzije često prolaze neprimetno, dok ne dođe do teških oboljenja srca, infarkta, moždanog udara, aneurizme ili otkazivanje bubrega. Tome doprinose nezdrave navike, kao što su loša ishrana, fizička neaktivnost, stres – objašnjava dr Sretić i dodaje da krvni pritisak može da se menja na svaki manji pokret.

Foto: Pixabay

Šta sve može da utiče na visinu pritiska

Postoje razni spoljašnji faktori koji direktno utiču na visok krvni pritisak - gojaznost, prekomerni unos soli, alkohol, stres, godine, nikotin i kofein.

– Interesantno je da i kašljanje i kijanje izaziva povećanje pritiska za čak 50 mmHg, i više. Ovaj nagli skok krvnog pritiska može biti opasan i imati fatalne posledice, naročito kod starijih – upozorava dr Sretić.

Pravilno merenje je bitno

Merenje krvnog pritiska za mnoge predstavlja svakodnevnu praksu, čak i po nekoliko puta na dan. Nije dovoljno samo staviti aparat na ruku, već postoji nekoliko pravila koje bi trebalo ispoštovati tokom merenja pritiska, kako bi se dobila prava vrednost.

– Kontrola krvnog pritiska, u određeno vreme, u jednakim vremenskim intervalima, u istom položaju tela je ispravan način merenja. Mnogi lekari savetuju da se vodi evidencija o merenju, kako bi se pratile promene vrednosti krvnog pritiska. Važno je i da se osoba koja želi da proveri pritisak, smiri i opusti 10 minuta pre merenja. Ukoliko se meri odmah posle fizičke aktivnosti, puls i pritisak će biti povećani – kaže dr Sretić i podseća da ruka pri merenju treba da bude u odgovarajućem položaju, u visini srca.

Foto: Shutterstock

Komplikacije

Napredovanjem bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova vitalnih organa - srca, mozga, bubrega i očiju.

– Noću se krvni pritisak smanjuje 10 do 20 odsto, dok ujutru, posle buđenja ponovo raste. Kod nekih pacijenata ne dolazi do smanjenja pritiska tokom noći. Tada je rizik za moždani i srčani udar povećan. Oko 3 ili 4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika – upozorio je dr Miroslav Sretić.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana i da terapija bude usklađena. Na taj način može da se spreči pojava srčanog ili moždanog udara.

(Telegraf.rs)