Sezona alergija u toku, većina su doživotne: Šta su simptomi kod dece, kad reagovati i kako se leče?

Foto: Shutterstock

Proleće je vreme buđenja prirode, listanja drveća i cvetanja biljaka, pa je i koncentracija polena u vazduhu povišena što dovodi do češćih alergijskih reakcija i kod odraslih, a posebno kod dece.

Preporučujemo

Simptome alergijskih reakcija, naročito kod dece, roditelji često mešaju sa prehladama, pa reaguju ili odmah iz straha od virusa ili dopuste da se stanje prolongira ne shvatajući o čemu se tačno radi.

Alergolog, pedijatar dr Zorica Zatežić za Telegraf objašnjava kako ćete prepoznati alergiju kod dece, koji su najčešći uzročnici i simptomi, da li je alergije moguća izlečiti i koja terapija je najdelotvornija.

- Struka deli uzročnike alergija na "indoor", odnosno iz kuće i "outdoor", to jest alergene spolja. Kućna grinja je najčeći i prvi uzročnik problema respiratornog sistema i na nju dete može biti alergično od samog početka svog života. Malo drugačije je sa uzročnicima kao što su poleni koji daju polenske alergijske reakcije.

U pitanju su najčešće poleni trave, ali u praksi srećemo u poslednje vreme i sve više dece na našem podneblju koja su alergična i na korove, kao što su ambrozija, crni pelin, ali i na bokvicu, kao i drveće poput leske, jove, breze i platana - objašnjava dr Zatežić.

Simptomi alergija često liče na prehladu

Ona navodi da simptomi alergija neretko liče u početku na simptome prehlade, ali i objašnjava šta ih razlikuje i na šta bi trebalo posebno obratiti pažnju kod dece.

- Najčešći simptomi alergije na inhalacione alergene, ono što udišemo i što su izazivači alergija disajnih puteva, su zapušenost nosa, svrab nosa i očiju, curenje vodenastog sekreta iz nosa, kijanje, pretežno jutarnje u naletima, u serijama, više puta za redom, svrab grla....

Deca su sklonija alergijskom tipu reagovanja, ali sa različitim simptomima. Prvi znak da je dete ''atopičar'', odnosno sklono alergijskom reagovanju je ekcem, i to onaj koji se rano javlja, najčešće kod beba u 2. mesecu starosti i to na obrašćićima - objašnjava alergolog za naš portal.

Foto: Shutterstock

Ona dodaje da se dešava da posle tih prvih reakcija, jedan deo dece dobije neku od alergija na hranu, a neki i prerastu prve simptome.

- Ne mora uvek da znači da će dete dobiti alergiju na hranu, nije obavezno, ali alergijski odreaguje skoro svako treće dete kod koga su se pojavili prvi simptomi. Vrlo često kod alergije na hranu deca prerastu prve simptome, a to se manifestuje tako što koža bude bolje. Posle nekog vremena dešava se da počnu da tolerišu namirnicu koja im je pravila problem - objašnjava doktorka.

Postoje simptomi po kojima ćete, kako tvrdi dr Zatežić, biti sigurni da vaše dete ima alergiju.

Kada se treba javiti alergologu

- Ako dete dobije alergiju uslediće simptomi vezani za respiratorne puteve, kao što su kašalj, duže mu curi nosić, povremeno se javljaju i sviranje i šištanje u grudima. Moguće je i da se iz čista mira, bez svih ovih upozoravajućih znakova, jave između 4. i 5. godini nagle opstrukcije, otežano disanja sa sviranjem.

Dakle, svako dete je individua za sebe ali glavno upozorenje za roditelje treba da bude porodična anamneza, jer je skolonost ka alergijama često nasledna. Vreme da posetite alergologa je ako je detetu često zapušen nos duže od dve sedmice, zamara se pri naporu i ako ima kašalj koji kontinuirano traje duže od dva meseca - kaže alergolog.

Dr Zatežić objašnjava da su lekovi protiv alergijskih reakcija osnovni u terapiji.

- Prva linija terapije su definitivno antihistaminici, jer je to najznačajniji medijator koji se luči. To je zapravo prva pomoć, ponekad dovoljna, a u većini slučajeva nedovoljna za dobru kontrolu tegoba koje izazivaju alergijske reakcije. Problem je što se ti lekovi moraju uzimati pre nego što se javi visoka koncentracija polena i za sve vreme dok su poleni prisutni u atmosferi. Kod kućne grinje terapija bi trebalo da se koristi čitave godine.

Stoga je otkrivanje uzročnika, edukacija o tome kako se zaštititi i ne izložiti dejstvu alergena zapravo jako bitna stvar. To nisu bolesti gde dobijete terapiju i nakon toga ste izlečeni. Kako je to dinamičan proces, gde je imuni sistem drugačiji , ne isključivo lošiji, potrebna je stalna komunikacija sa alergologom ili pedijatrom - ističe dr Zatežić.

Foto: Profimedia

Većina alergija su doživotne

Ona dodaje da su većina alergija doživotne, ali da je simptomatologija drugačija.

- Neke alergijske reakcije se spontano izgube, to je slučaj na primer sa alergijama na hranu. Kao što smo rekli, dete može ''prerasti'' svoju alergiju, recimo,na mleko. Za razliku od toga kada se javi senzibilizacija na neki alergen , stručno IgE posredovana alergijska reakcija, ona traje, često doživotno - ističe alergolog, dr Zatežić.

Na pitanje da li postoji način da se spreče ili ublaže alergijske reakcije kod dece, ona kaže:

- Moderna medicina i farmakološko lečenje ovih oboljenja su zapravo sprečavanje simptomatologije. Mogućnost kauzalnog lečenja, ''izlečenja'' postoji, i to je imunoterapija, desenzibilizacija koja je obratan proces od senzibilizacije.

Obzirom na pandemijske razmere ovih oboljenja sve više se radi na pokušaju izlečenja, te se i u našoj zemlji , osim klasičnog lečenja sa antihistaminicima, kortikosteroidima i inhibitorima leukotrijena sve više sprovodi i ovaj vid lečenja.

Torlak je sa imunoterapijom krenuo još davnih dana i danas proizvodi relativno kvalitetne vakcine ali se, na našu žalost, stalo sa projektom standardizacije ovog vida lečenja, pa sada, kao što je slučaj i sa drugim vakcinama uvozimo dosta toga - zaključuje dr Zatežić.

(Telegraf. rs)