Bol u grudima i umaranje u toku korone razlog je više da se javite kardiologu: Može biti miokarditis

Teško se prepoznaje, kod 25 odsto obolelih izaziva hroničnu srčanu slabost i treći je najčešći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih. Kako se boriti sa ovom bolešću, objašnjava Mr sci. med. dr Bojan Ilisić, interventni kardiolog u Acibadem Bel Mediku.

• Koji su simptomi miokarditisa?

Bol u grudima, nepravilan rad srca, zamaranje pri manjim naporima, oticanje nogu, znak su da se odmah javite kardiologu ne samo ako imate ili ste imali Kovid-19, već u svakom takvom slučaju.

• Koje grupe ljudi su posebno ugrožene?

Od virusnog miokarditisa mogu da obole osobe bilo kog životnog doba i pola, ali muškarci su pod duplo većim rizikom oboljevanja od žena. Najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe od puberteta do ranih tridesetih godina. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, kao i osobe koje koriste narkotike, bez obzira na pol i dob.

• Da li miokarditis može da ugrozi život pacijenta?

Iako se najveći broj pacijenata uspešno oporavi od miokarditisa, svetske statistike govore da je miokarditis treći najčešći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih. Zato je potreban poseban oprez kod mladih i sportista koji žele da nastave sa redovnim fizičkim aktivnostima nakon preležane Kovid-19 infekcije.

• Zašto se miokarditis često javlja kod obolelih od Kovida 19?

Virus Kovid-19 napada ćelije vezujući se, po principu ključa i brave, za takozvane ACE-2 receptore koji su najbrojniji u tkivima pluća, srca i krvnih sudova. Kod ove infekcije se može očekivati češća infekcija srca nego kod drugih virusa, s obzirom na relativno veliku gustoću ACE-2 receptora u srcu, kao i na trajanje zarazne faze bolesti. Međutim, osim miokarditisa, Kovid može da izazove i infarkt miokarda, poremećaja srčanog ritma, zgrušavanja krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova, aktiviranja zapaljenskog sindroma i autoimune reakcije.

Mr sci. med. dr Bojan Ilisić, foto: Acibadem Bel Medic

• Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se postavlja na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, kliničkog pregleda kardiologa, elektrokardiograma, ultrazvučnog pregleda srca i nalaza povišenih kardiospecifičnih enzima u krvi. Ponekad je potrebno uraditi i pregled srca magnetnom rezonancom, a vrlo retko i biopsiju srčanog mišića. Dodatni pregledi koji mogu da budu potrebni tokom perioda praćenja su Holter EKG monitoring srčanog ritma i test fizičkim opterećenjem.

• Koje sve preglede treba da obavi svako ko je preležao Kovid 19?

Svako ko je preležao Kovid-19 infekciju bi po prestanku simptoma trebalo da uradi laboratorijske analize krvi. Sve osobe koje su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku Kovid-19, osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, mladi sportisti i rekreativci treba da urade elektrokardiogram i ultrazvuk srca, a kod nekih se preporučuje i holter EKG monitoring, ergometrijski test i magnetna rezonancu srca.

Acibadem Bel Medic ima i posebno kreirane pakete za praćenje pacijenata koji su preležali Kovid-19.

• Koliko dugo traju simptomi?

Simptomi Kovid-19 infekcije obično traju do 14 dana i postepeno prestaju. Određen broj pacijenata ima produženu Kovid-19 infekciju, a kod nekih se razvija i post-Kkvid sindrom u vidu hroničnog zamora, slabe tolerancije napora, glavobolja i drugih tegoba. Ovakvo stanje može trajati i duže od nekoliko meseci nakon preležane infekcije.

• Kako se leči miokarditis?

Ne postoji specifični lek za Kovid-19 infekciju, pa samim tim ni za Kovid-19 miokarditis.

Pacijenti sa virusnim miokarditisom bez poremećaja funkcije srca u akutnoj fazi bolesti, imaju dobru prognozu, i kod njih se u najvećem broju slučajeva očekuje potpuni oporavak bez specifičnog lečenja. Kod bolesnika sa poremećajem srčane funkcije primenjuju se lekovi za srčanu slabost, aritmije, ređe lekovi koji modifikuju imuni sistem.

• Da li miokarditis ostavlja trajna oštećenja na srcu?

Većina pacijenata koji su imali blagu formu miokarditisa, oporavi se bez posledica. Polovina pacijenata sa poremećenom funkcijom srca se u roku od godinu dana potpuno oporavi, 25 odsto razvije hroničnu srčanu slabost, od kojih će 25 odsto u budućnosti zahtevati kompleksne intervencije na srcu, uključujući i transplantaciju srca . Pravovremena dijagnostika, obustavljanje teških fizičkih aktivnosti i odgovarajuće lečenje miokarditisa smanjuje rizik od naprasne srčane smrti kao i rizik za nastanak trajnog oštećenja srčanog mišića.

(Telegraf.rs)