I putovanje za vikend je lekovito: Psiholog za Telegraf otkriva kako odlazak na odmor utiče na mozak

U poslednjih godinu dana, zbog epidemiološke situacije, manji broj ljudi je otišao na odmor u odnosu na period pre pandemije.

Ali, kako su mere počele da bivaju blaže, tako su mnogi pohrlili da nadoknade ono što su u protkelom periodu propustili – izletišta širom Srbije svakog vikenda su puna, sve više ljudi odlazi na egzotične destinacije jer ne mogu da dočekaju leto i tradicionalno brčkanje u moru u julu i avgustu, jednodnevni izleti opet postaju aktuelni...

Koliko nam je uskraćivanje odmora od marta 2020. uticalo na kvalitet života, da li izmeštanje iz mesta stanovanja i odlazak makar u najbliži grad može pozitivno da deluje na psihu i kako „napuniti baterije“ ako imamo samo slobodne vikende razgovarali smo sa psihologom Irenom Werner iz Psihološkog savetovališta „Centar“.

- Odlazak na odmor, i sa njim povezana putovanja, nude nova, raznolika iskustva i pospešuju kreativnost koja se ogleda u većoj fleksibilnosti i originalnosti ideja – kaže psiholog Irena Werner za Telegraf.

- Osim toga, odmor koji uključuje boravak u prirodi predstavlja lek protiv stresa i nosi sa sobom mnoge druge dobrobiti po zdravlje. Pritom, u prirodi uglavnom učestvujemo u pojačanoj fizičkoj aktivnosti, kao što je plivanje, šetnja, skijanje..., što smanjuje ruminiranje, odnosno neprekidnu okupiranost i održavanje negativnih misli u svesti. To posledično umanjuje nivoe depresivnosti i anksioznosti.

U toku pandemije bili smo upućeni na svoja četiri zida, te nije iznenađujuće što su nivoi depresivnosti i anksioznosti rasli, a uskraćivanje odlaska na odmor bitno je uticalo na kvalitet života. Zbog preporučenih mera za suzbijanje širenja virusa i socijalnog distanciranja nismo imali priliku da ovu potrebu zadovoljimo kao što smo to činili do sada.

Kako ističe naša sagovornica, odlazak na odmor ima mnogostruke pozitivne efekte na zdravlje i mentalno blagostanje. Odmor je povezan sa većim zadovoljstvom životom, boljim raspoloženjem i sporijim iscrpljivanjem. Međutim, otkriva Werner, ovi efekti su kratkotrajni i brzo nestaju kada se osoba vrati „u mašinu“.

- Pokazalo se da odmor blagotvorno deluje na kreativnost i razvoj novih veština, jer osoba ima vremena da se posveti drugim interesovanjima i hobijima. Potreba za povezanošću, odnosno provođenjem vremena sa porodicom i prijateljima može da se zadovolji tokom odmora, što takođe vodi opštem dobrom stanju i ima trajnije efekte.

Prema njenim rečima, odmor utiče pozitivno i na psihičko i na fizičko zdravlje:

- Ljudi koji uzimaju redovne odmore imaju niže nivoe stresa, manji rizik od razvijanja kardiovaskularnih bolesti, pozitivniju perspektivu ka budućnosti i više motivacije da ostvaruju svoje ciljeve. Neka istraživanja ukazuju da pozitivniji efekat ima više kraćih odmora nego jedan dugačak, svakako je predlog ukoliko je to moguće koristiti i jedan i drugi vid odmora.

Samo izmeštanje iz uobičajenog životnog okruženja omogućava distanciranje od svakodnevnih briga, obaveza, misli itd. Mnogi koriste vikend kao priliku da odu na mini odmor negde u Srbiji.

- Ovi kratki odmori vode manjim nivoima stresa, poboljšanom fokusu i produktivnosti tokom vremena, kao i pozitivnim efektima po zdravlje kao što je niži krvni pritisak i niži nivoi hormona stresa – ističe psiholog.

Kada je reč o aktivnostima na odmoru koje povoljno deluju na psihu, sagovornica Telegrafa apostofira ono na šta većina često zaboravlja – dobar i kvalitetan san:

- Spavanje je izuzetno važna aktivnost koja deluje isceljujuće na kompletan organizam. Odmor je period odsustvovanja s posla, što znači da ne moramo da ustajemo rano i udaljeni smo od stresora koji potiču sa posla, a to je idealna prilika da se ljudi naspavaju. Kvalitetan san koji je redovan i dovoljnog trajanja utiče na smanjenje nivoa depresivnosti i anksioznosti, smanjenje rizika od povrede, kao i doživljaju većeg samopouzdanja, ličnog razvoja, te boljim odnosima sa drugima, većim zadovoljstvom poslom i kao i doživljajem jasnije svrhe u životu.

Svako od nas u okruženju ima barem jednu osobu koja je radoholik i koja izbegava da ode na odmor. U želji da pokažu privrženost kompaniji, brže izgrade karijeru ili zarade više novca, radoholičari se često svesno lišavaju odlaska na putovanja, a onda kada ipak odu ne umeju da se opuste.

- Boravak u prirodi, fizička rekreacija i provođenje vremena sa porodicom i prijateljima pokazalo se kao povoljno za psihu kada su u pitanju svi, pa i radoholičari. Oni bi trebalo da paze da ne nose posao sa sobom, odnosno da dobro isplaniraju poslednju nedelju na poslu pred odmor, tako da završe sav posao pre nego što odu. Takođe je važno da ograniče pristup tehnologiji i da se potrude da se opuste i izbegnu osećanja krivice jer su odmor zaista zaslužili – podseća psiholog.

Što smo duže bili na odmoru, teže se vraćamo svakodnevnim obavezama. Sagovornica Telegrafa kaže da je potpuno očekivano da nećemo moći automatski da se prebacimo u tempo kojim obično živimo. Ali, to nije ni poželjno.

- Iskoristite to vreme da provedete sa bližnjima, kao i da brinete o sebi. Završite određene obaveze koje vam „stoje na glavi“, a koje ne želite da ostavite da rešavate kad krenete da radite, jer će vam tada doneti dodatni stres. Pokušajte da nastavite da praktikujete još neke aktivnosti koje ste upražnjavali na odmoru, poput šetnje, hobija. Što duže možete da zadržite osećaj opuštenosti, to će duže trajati efekti odmora – zaključuje psiholog.

* Za zakazivanje i konsultacije sa psihologom Irenom Werner možete se obratiti na mejl office@pscentar.com

(Telegraf.rs)