Za kuk koji boli i "preskače" nije jedino rešenje ugradnja veštačkog: Jedan zahvat spasava naš zglob

Foto: Shutterstock

U zglobu kuka prosečnog čoveka godišnje se izvede dva do tri miliona pokreta. Oni, međutim, mogu biti ograničeni ukoliko se u zglobu kuka pojavi bol i osećaj „preskakanja“ u predelu prepone. To ukazuje na oštećenje kuka, koje treba lečiti na vreme i samim tim izbeći stadijum kada je neophodna ugradnja veštačkog kuka. Kao jedno od rešenja uz pomoć kojeg se u početnoj fazi mogu spasiti naši zglobovi je artroskopska tehnika, zahvat bez standardnog, velikog operativnog reza posle koje pacijent dan kasnije ide kući kaže za Telegraf.rs Aleksandar Crnobarić, specijalista ortopedije i traumatologije u Acibadem Bel Medicu, jedini koji radi laparoskopske operacije kuka u Srbiji. 

Preporučujemo

Na početku, dr Crnobarić za naš portal kaže da prema nekim procenama, čak 10 odsto ukupnog stanovništva starijeg od 45 godina ima tegobe sa zglobovima kuka. U uznapredovaloj formi one mogu imati značajan uticaj na normalno fizičko ali i socijalno funkcionisanje savremenog čoveka.

Problemi sa zglobovima kuka mogu biti različite etiologije, odnosno porekla.

- Povrede ovog zgloba ne odnose se samo na prelome, koji su svakako najdrastičniji oblik i predstavljaju ozbiljan segment morbiditeta pa čak i smrtnosti kod osoba starijeg uzrasta, već i mekotkivne, često previđene ili zanemarene povrede ovog zgloba, koje su karakteristične za mlađu, sportski aktivnu populaciju i osobe srednje starosne grupe. Bol i ograničenje pokreta, osećaj „preskakanja“ u predelu prepone, mogu biti znak ovakvih oštećenja - objašnjava dr Crnobarić.

Kako starenje utiče na naše zglobove

Izuzimajući povrede, danas je, kako ističe naš sagovornik, svakako jedan od najvećih problema takozvana  degenerativna bolest kuka.

- Ona je posledica prirodnog procesa starenja, karakterističnog za svaki živi organizam. Smatra se da procesi koje generalno nazivamo „starenjem“ počinju već u uzrastu od oko 35 godina. Na tkivu hrskavice, koja je ključni element u funkcionisanju svakog zgloba, oni počinju gubitkom elastičnosti i njene sposobnosti „amortizacije“ sila koje deluju prilikom kretanja i aktivnosti zgloba uopšte. Naime, tkivo hrskavice je bogato sadržajem vode, vezane na molekularnom nivou u ovom tkivu. Zahvaljujući upravo tome ona je elastična, glatka i veoma male frikcije (trenja), sa ključnim svojstvima koje zahteva u mehaničkom smislu normalan pokret u svakom zglobu. Treba spomenuti na ovom mestu da se u zglobu kuka prosečnog čoveka izvede dva do tri miliona pokreta godišnje - kaže dr Crnobarić. 

Doktor Aleksandar Crnobarić, specijalista ortopedije i traumatologije u Bel Medicu Foto: Promo

Prema njegovim rečima, problemi nastaju kada ovi idealni uslovi u zglobu, koji omogućavaju ovakav stepen aktivnosti počnu da se gube:

- U inicijalnoj fazi degenerativnog procesa dolazi do gubitka vode u ukupnom molekularnom sadržaju i posledičnog gubitka navedenih mehaničkih osobina. Gubi se njena sposobnost amortizacije, povećava se faktor „trenja“ u zglobu, a usled gubitka elastičnosti dolazi do njenog mehaničkog oštećenja. U početku mikroskopskih pukotina, a kasnije značajnijih oštećenja i potpunog gubitka hrskavice. Sve ovo, naravno, predstavlja uzrok pojave bola, ograničenja pokreta i smanjivanju funkcije zgloba.

Ovaj prirodan proces nastanka degenerativnih promena, nastavlja dr Crnobarić, može biti podstaknut ili ubrzan brojnim drugim stanjima na zglobu kuka.

- Jedno od takvih stanja je takozvani Femoroacetabularni impingement (femoroacetabularno uklještenje ili femoroaceatbularni udar), stanje kod kojeg dolazi do nefiziološkog kontakta između vrata butne kosti i zglobne čašice (acetabuluma) koje čine zglob kuka, tokom normalnog obima pokreta, odnosno normalnih dnevnih aktivnosti, a uslovljeno je odstupanjem od uobičajenog oblika zglobnih elemenata. Ovo stanje može dovesti do pojave bolova u predelu prepone (kuka), a dokazano je da izaziva i ubrzava pojavu degenerativnih promena na kuku.

- Najčešće se se ovaj problem počinje manifestovati u mlađoj ili srednjoj dobi. Stoga je veoma važno ovu patologiju rešavati na vreme, odnosno u fazi kada još uvek nije dovela do značajnijih oštećenja zgloba. Na taj način se odlaže ili u najboljem slučaju izbegava ugradnja veštačkog kuka, kao jedinog i konačnog rešenja kada se zglobna hrskavica u potpunosti ošteti - napominje dr Crnobarić.

Artroskopska tehnika spas od veštačkog kuka 

Ovaj problem, kako ističe, kao i mnoga druga stanja na kuku, mogu se uspešno rešavati artroskopskom tehnikom.

- To znači da se ceo zahvat izvodi bez standardnog, velikog operativnog reza. Umesto toga koristi se posebna kamera (artroskop) i  artroskopski instrumenti koji omogućavaju da se operacija izvodi na dva ili tri mala reza, veličine oko 10 milimetara. Na taj način minimizira se operativna trauma i nepotrebno oštećenje tkiva koje se nužno dešava prilikom „otvaranja" zgloba. Oporavak pacijenta zbog toga je brži i on  ustaje iz kreveta i osposobljava se za hod praktično neposredno posle intervencije. Nakon artroskopske operacije kuka u bolnici se najčešće ostaje jedan dan - kaže dr Crnobarić.

Dodaje da je bolnica Acibadem Bel Medic u potpunosti opremljena najsavremenijom artroskopskom opremom koja trenutno postoji u svetu (Arthrex 4K artroskopski stub i prateća oprema) i infrastrukturno osposobljena za izvođenje najzahtevnijih artroskopskih intervencija, uključujući artroskopije kolena, kuka, ramena, skočnog zgloba i lakta.

Sam režim dozvoljenih aktivnosti u periodu oporavka nakon operacije je različit, u zavisnosti od patološkog stanja koje se leči.

- To se odnosi na eventualnu zabranu određenih pokreta u kuku, da bi se obezbedili povoljni uslovi za procese zarastanja struktura u zglobu na kojima je intervencija izvršena.

(Telegraf.rs)