11 znakova koji ukazuju na anksioznost: Neki su praćeni fizičkim simptomima i liče na srčani udar

Ako se borite sa anksioznošću, znajte da niste sami - prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, ovaj poremećaj pogađa svake godine 18,1 odsto osoba starijih od 18 godina.

- Očigledno se svi borimo sa anksioznošću i stresom u različitom periodu života, kaže Trejsi Denis-Tivari, profesor psihologije na Hanter koledžu.

- Veliko pitanje koje treba postaviti je, ako imam ova iskustva, u kojoj meri oni ometaju moju sposobnost da vodim život?

Evo još nekoliko stvari o kojima treba razmisliti ako se pitate da li je vreme da potražite pomoć.

1. Hronična briga

Denis-Tivari kaže da se svi suočavaju sa brigama, ali ako to uključuje sprečavanje donošenja odluka, bilo na poslu, kod kuće, kao roditelj ili u vezama, to je znak koji biste mogli tumačiti kao potrebu za pomoć profesionalca.

Takođe kaže da ako ova iskustva sprečavaju da živite srećno i da budete ispunjeni radošću, vredi potražiti pomoć.

2. Ne želite putovanja

- Ako ste prestali da radite ono u čemu uživate, vreme je da potražite pomoć terapeuta - kaže dr Ilen S. Koen, psihoterapeut i instruktor sa Univerziteta Bari.

Dakle, ako obično volite da putujete, a ta želja počinje da bledi uzrokovana vašim raspoloženjem, to može biti znak da nešto nije u redu.

3. Ne iznosite svoje mišljenje

- Još jedan znak kog ljudi možda nisu svesni je izbegavanje izražavanja mišljenja - kaže Koen.

- Isto važi i ako se suočavate sa nekarakterističnim strahom od sukoba. To može negativno uticati na vaš posao ili vaše odnose.

4. Iscrpljenost

- Ukoliko briga uzrokuje iscrpljenost do te mere da neko ne može da postigne dobar uspeh u školi ili na poslu, to je definitivno znak da je vreme za terapiju - kaže dr Mia Brejn Vejnberger, klinički psiholog i psihoanalitičar.

„Biti umoran“ zapravo je simptom naveden u dijagnostičkim kriterijumima DSM-V za generalizovani anksiozni poremećaj.

5. Strah od javne kritike

Trebalo je da držite prezentaciju na poslu, ali ste se povukli zbog straha od javnog nastupa? Možda je vreme da pronađete terapeuta.

- Osiguravanje zadatka od suštinske važnosti za vašu ulogu jer se plašite znak je da vam treba pomoć - kaže Bejn.

6. Potreba za izolacijom

- Ako nečije socijalne strepnje dovode do toga da se osećaju izolovano i da se povuku, to je problem -kaže Bejn.

7. Imate napade panike

Bejn kaže da bi, ako redovno imate napade panike, trebalo da razgovarate sa terapeutom. Ako niste sigurni kako ovi napadi izgledaju, Denis-Tivari ih opisuje:

- Kratko disanje, znojenje, osećaj kao da imate srčani udar. Sličnosti između napada panike i stvarnih simptoma koji mogu da ukažu na srčani udar ponekad dovode do toga da ljudi zatraže hitnu pomoć, a onda saznaju da njihovo stanje nema nikakve veze sa zdravljem srca.

8. Ne želite da napuštate kuću

Ako ste često imali panične napade, normalno je da ćete razviti strah od napada na javnom mestu. Taj strah, kaže Denis-Tivari, ponekad može učiniti da se ljudi plaše napuštanja kuće. Naime, napadi panike su nepredvidljivi, pacijenti nisu sigurni šta ih pokreće. Ljudi mogu upasti u taj začarani krug pitajući se kada će se dogoditi sledeći i to može biti iscrpljujuće.

Prognoza, međutim, može biti dobra: postoje vrlo efikasni tretmani za paniku, od lekova do kognitivne bihevioralne terapije. Agorafobija često može da izbledi kad ljudi počnu da se osećaju bolje.

9. Teskoba koja traje nedeljama

Denis-Tivari kaže da je ključno pitanje: "Postoji li doslednost u ovome?"

Ako teskoba traje dan ili dva, a anksioznost i stres su vam otežali stvari na nekoliko dana, nije vreme za terapiju. Međutim, ako traje dve, tri ili više sedmica - to je znak da je stručna pomoć neophodna.

10. Osećate napetost u mišićima

Denis-Tivari primećuje da se anksioznost može različito manifestovati kod različitih ljudi. Neki ljudi mogu da iskuse fizičke simptome, uključujući osećaj nemira. Takođe, ljudi koji pate od anksioznih poremećaja mogu osećati napetost u mišićima.

11. Imate naglašenu potrebu za sigurnošću

Ako ste zabrinuti zbog stanja u vašoj vezi, Dennis-Tivari kaže da biste mogli da „stvarate zavisnosti“ - a pod tim se podrazumeva stalna potreba za sigurnošću, tražeći od partnera da vam stalno ponavlja da vas voli. To više stvara prepreke nego što vas približava.

- Ako smatrate da postajete sve više zavisni od "druge polovine", možda bi bilo korisno da "pritisnete dugme za resetovanje" i da zatražite pomoć psihologa ili psihoterapeuta - navodi ona.

Denis-Tivari dodaje da postoji mnogo resursa za anksioznost i da lekovi nisu uvek prava opcija. Postoji kognitivna bihejvioralna terapija, kao i drugi načini za upravljanje anksioznošću, poput vežbanja pažljivosti radi smanjenja stresa ili joge.

(Telegraf.rs)