Šta je idealna vakcina i odakle tako brzo cepivo protiv korone: Dr Banko odgovara na najčešće dileme

Foto: Tanjug/AP

Virusolog doc. dr Ana Banko objasnila je kako funkcionišu antitela i koji je mehanizam imuniteta u zaštiti od virusa. Kako je rekla naš imunski sistem suštinski prepoznaje virus na osnovu S (Spajk - Spike) proteina, koje vezuje za naše receptore.

Preporučujemo

- Suština imuniteta je da stvori antitela koja će se vezati za Spajk protein i time sprečiti da virus nađe mesto za koje će se vezati - zapravo, da onemogući ovo vezivanje. To je princip imuniteta koji stičemo nakon infekcije, ali je to princip imuniteta i u vakcinama - rekla je Banko na vebinaru o vakcinaciji protiv covid 19, koji je održan u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prenosi Eklinika.

Osim toga Banko je odgovorila na brojna pitanja koja muče građane kada je vakcinacija protiv korone u pitanju.

Šta je idealna vakcina?

Kada je reč o idealnoj vakcini, doktorka kaže da bi takva bila ona koja je optimalna i bezbedna za sve kategorije stanovništva, nezavisno od starosne dobi, oboljenja, imunskog statusa ili recimo trudnoće.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Bilo bi poželjno da takva vakcina aktivira sve naše komponente imuniteta i da "pamti" zapis doživotno. Idealna vakcina, takođe, uključuje i nemogućnost unošenja patogena. Takva vakcina je danas, recimo, vakcina protiv Hepatitisa ili protiv influence.

Idealna vakcina je i ona bez neželjenih efekata i ona koja je jeftina i jednostavna za transport i proizvodnju. Naravno, potpuno idealna vakcina ne postoji, ali sve savremene vakcine su blizu standarda i ideala i dostigle su visoke kriterijume selekcije smatranim kriterijumima modernih, budućih vakcina koje smo zamišljali.

- Nove vakcine rađene su po principu da sami napravimo sve ono što nam je potrebno (protein) i stvorimo antitela (RNK vakcine i vakcine sa adenovirusnim nosačem). To je i tendencija savremenih vakcina u vakcinologiji - sami stvaramo ono što nam je potrebno za imunitet, da bi se u prvom sledećem susretu virus prepoznao na osnovu tih komponenti i da bi moglo pravovremeno da se odreaguje - objasnila je ona.

Otkud nam vakcina tako brzo?

Najčešće postavljano pitanje od pojave vakcina je kako je tako brzo napravljeno cepivo protiv korona virusa, a doktorka objašnjava da se ništa nije dogodilo preko noći.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

- Najveći pritisak od početka pandemije je bio na nauku uz pitanje - šta će nam nauka uopšte ako ne može da ponudi rešenje? Kada kažemo - evo, rešenje je tu, nauka ga je ponudila u vidu vakcine, sledi kontrapitanje - ali kako tako brzo? 

Za to postoji nekoliko očiglednih razloga, u prvom redu to što smo već imali epidemije SARS-a i MERS-a koje su se desile u prethodnih dvadeset godina. Sve to vreme, razvoj vakcina je bio usmeren i na ove patogene, upravo u očekivanju da će se desiti bar još jedna epidemija ili pandemija iz porodice korona virusa.

Novi virus im je prilično sličan, posebno SARS-u, i na ovim temeljima već 20 godina razvija se vakcina za korona virus. Pošto su se ove epidemije završile same od sebe, nije bilo interesa da se do kraja sprovedu klinička ispitivanja i studije.

- Ali, iza toga su dve decenije istraživanja, a platforme za razvijanje vakcina su razvijane i duže, RNK vakcine se razvijaju tri decenije, kao i vakcine sa nosačem adenovirusa (Sputnjik i AstraZeneca), razvijane su u domenu vakcina za virusna oboljenja, i u cilju lečenja tumora i nekih autoimunih bolesti.

Ništa sa ovim vakcinama se nije desilo preko noći, postojao je ogroman pritisak da se radi što brže i omogućeni su neograničeni finansijski resursi, kompanije su se ujedinile što istraživački, što materijalno, i svi su imali isti cilj – vakcinu protiv ovog virusa, bez trke da li će neko biti prvi jer će za sve proizvođače biti mesta - odgovorila je Banko na jedno od možda i krucijalnih pitanja onih koji u vakcine sumnjaju.

(Telegraf.rs)