Nelečena astma može da dovede do težih poremećaja: Pulmolog savetuje kako živeti sa ovom bolešću

Foto: Shutterstock

"Sviranje" u grudima, otežano disanje, kašalj, iskašljavanje i osećaj nedostatka vazduha mogu da ukažu na astmu, hroničnu upalu koja dovodi do suženja disajnih puteva.

Preporučujemo

- Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja i otežanog, čujnog disanja: "zviždanja", "škripanja", "vizinga", koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova za širenje disajnih puteva - kaže za eKliniku pneumoftiziolog dr Tatjana Radosavljević.

Između napada gušenja, osoba koja ima astmu je obično potpuno zdrava, ukoliko redovno koristi terapiju.

Pulmolog podseća da je najvažnije postaviti dijagnozu na vreme i potom krenuti sa adekvatnom terapijom.

Dijagnostika

Pacijent će biti upućen na spirometrijski pregled, gde će mu biti izmeren kapacitet pluća. Ukoliko je kapacitet pluća snižen, radi se bronhodilatatorni test.

- Pacijentu se daje inhalacija bronhodilatatora preko pumpice ili inhlalatora i ako dođe do značajnog poboljšanja parametara plućne funkcije, dokazuje se postojanje astme - kaže dr Radosavljević.

Ako je, pak, nalaz spirometrije normalan, radi se bronhoprovokacioni test inhalacijom sa metaholinom, koji dovodi do suženja bronhija i smanjenja plućnih kapaciteta preko 10 odsto, što je dokaz da je u pitanju bronhijalna astma.

Foto: Shutterstock

Još jedan od načuna za dijagnozu bronhijalne astme je i upotreba takozvanih “merača vršnog protoka-peak floumetara” (PEF). Reč je o aparatima koje pacijent koristi sam i meri udah obično tri puta dnevno. Ukoliko u toku dana postoje značajna variranja PEF-a, može se postaviti dijagnoza astme.

- Ovo se može dopuniti i drugim laboratorijskim parametrima, određivanjem IgE, odnosno imunoglobulina E, eozinofila u komori i slično, ili pak testom opterećenja kod sumnje na postojanje takozvane astme na napor – navodi pulmolog i dodaje da je važan deo u procesu postavljanja dijagnoze i pregled stetoskopom, pri dubokom disanju i forsiranom dubokom inspirijumu.

Važnost redovnog uzimanja terapije

Po uspostavljanju dijagnoze astme, započnje se sa terapijom. Ona obuhvata bronhodilatatore u inhalatornom obliku, odnosno pumpice, zatim inhalacione kortikosteroide kao zaštitnu terapiju, koji se koriste redovno, u trajanju od više meseci, pa i godina. U slučaju pogoršanja mogu se koristiti i ovi lekovi u vidu tableta ili infuzija.

- Ukoliko se astma ne leči, može da dovede do teških poremećaja, produženog napada gušenja, pogoršanja astmatičnog statusa, a u najtežim slučajevima se može da završi letalno - upozorava dr Radosavljević.

Terapija kod astme se mora koristiti redovno, pošto je to preduslov da se ona stavi pod kontrolu. Prekid inhlacione kortikosteroidne terapije neretko dovodi do izrazitih pogoršanja astme.

- Osim redovnog uzimanja terapije, ukoliko se radi o alergijskoj astmi, treba izbegavati kontakt sa alergenima, respiratornim iritansima uopšte, ne izlaziti napolje ukoliko je visok stepen aerozagađenja, kad je prisutna magla, vlaga. Respiratorne infekcije treba lečiti na vreme i adekvatno - savetuje dr Tatjana Radosavljević.

(Telegraf.rs)