Koliko sna nam je zapravo potrebno prema uzrastu? Potrebe se menjaju vremenom

Foto: Pixabay

Spavanje je veoma važno za aktivan i produktivan dan, ali mnogi ne shvataju koliko je dobra rutina spavanja presudna za celokupno zdravlje.

Preporučujemo

Dovoljno sna čini mnogo više za naše telo nego za raspoloženje, verovali ili ne; tokom REM faze sna, vaš mozak obrađuje podatke koje unosete tokom dana i poboljšava vašu dugoročnu memoriju. Pored toga, telo često radi na regeneraciji tokom dobrog noćnog sna.

Svake godine istraživači otkrivaju sve više i više veza između zdrave rutine spavanja i drugih blagodati, od prehrane i metabolizma do emocionalnog blagostanja.

S obzirom na to da ljude često zanima koliko sati treba da spavaju svake noći, sada je pravo vreme da odgovore na vekovno pitanje: Možete li zaista "nadoknaditi" izgubljeni san?

Nedavno istraživanje Univerziteta Kolorado Bolder pokazalo je da su ljudi koji spavaju manje radnim danima, a više vikendom manje zdravi od onih koji su rutinski neispavani. Najbolje je održati jednaku rutinu spavanja tokom cele nedelje.

Koliko treba da spavate zaista zavisi od vašeg načina života. Stručnjaci za spavanje otkrili su da nekoliko faktora određuje koliko dugo treba da spavate svake noći - a često dolazi do izražaja količina vaše svakodnevne fizičke aktivnosti, kao i svi postojeći zdravstveni problemi i još mnogo toga. Glavni faktor koji trenutno diktira opšteprihvaćene smernice za količinu sna je starost.

Koliko sati sna je potrebno?

Količina sna koja vam je potrebna zavisi od različitih faktora - posebno od vaše starosti.

foto: pixabay.com

• Deca (6-13) bi trebalo da spavaju između 9-11 sati
• Tinejdžeri (14-17) bi trebalo da spavaju između 8 i 10 sati
• Odrasli (18-64) bi trebalo da spavaju između 7-9 sati
• Starije odrasle osobe (65+) bi trebalo da spavaju između 7-8 sati

- Nije jasno zašto ljudima treba manje sna kako stare, ali čini se da, iako je san u starosti fragmentiran i manje miran, stariji ljudi su otporniji na gubitak sna. Gubitak sna nema istu vezu sa dugoročnim zdravljem starijih ljudi kao sa mlađim ljudima - objašnjava Majkl Grandner, direktor Programa istraživanja spavanja i zdravlja na Univerzitetu u Arizoni.

Studija iz 2018. objavljena u Molekularnoj psihijatriji tvrdi da genetika takođe može igrati ulogu u tome koliko dugo treba da spavate i da li ste s godinama skloni poremećajima spavanja. Kvalitet sna je takođe značajan.

Foto: Promo/Ytong

Na kraju, savršena količina sna svake noći može se odrediti prema vremenu koje vam treba da biste bili budni da biste normalno funkcionisali u svojoj rutini. Prisiljavanje sebe da spavate određeno vreme ili se toga strogo pridržavate može vam naštetiti i pokrenuti poremećeni fragmentirani san.

Koji su zdravstveni rizici povezani sa nedostatkom sna?

• Veći rizik od kardiovaskularnih bolesti: Povećava rizik za 20 procenata za probleme poput visokog krvnog pritiska i drugih stanja koja mogu uticati na zdravlje vašeg srca ako ne možete redovno da spavate.
• Veći rizik od metaboličkih poremećaja: Uključujući promene u hormonima koji kontrolišu glad i sitost. Oni koji manje spavaju takođe se mogu suočiti sa 30 odsto povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
• Povećana upala: Nedostatak sna može da utiče na imuni sistem, što povećava rizik od sistemskog zapaljenja u celom telu. Vaš organizam možda neće biti u stanju da se bori protiv bolesti i oporavi od povreda na isti način ako se dobro odmorite.
• Povećani rizik od povreda: Nedostatak sna smanjuje pažnju, sposobnost fokusiranja, fizičke performanse i koordinaciju, učenje i pamćenje, sposobnost donošenja odluka i druge funkcije mozga. Takođe utiče na regulaciju osećanja, neuroendokrine sisteme hormona stresa i druge sisteme za upravljanje stresom.

Da li bi trebalo da se nateramo na više sna?

Lišavanje sna i loš san ne pogađaju sve ljude podjednako. Utvrđena istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će žene tokom života imati manje sna od muškaraca, što može biti podjednako povezano sa stanjem mentalnog zdravlja. Adolescenti i mlađe odrasle osobe takođe imaju veće šanse da ne spavaju.

- Njihov biološki sat ih primorava da ostanu budni duže, ali potreba da ustanu zbog škole ili posla često im uskraćuju mogućnost da spavaju - kaže dr Grandner.

Fokusiranje na kvalitetan san je cilj koji vam može pomoći da transformišete svoje celokupno zdravlje. Dr Grander savetuje da radite na sopstvenim navikama pred spavanje, a zatim se usredsredite na načine na koje ćete moći da optimizujete svoju spavaću sobu za dobar san, piše Good Housekeeping.

(Telegraf.rs)