Bez avantura, spontanih okupljanja, proslava: Da li su se druženja u potpunosti svela online

"Godina prođe, dan nikad", glasio je naslov knjige našeg poznatog glumca Žarka Lauševića, a sa ove tačke gledišta, ako opisujemo proteklu godinu, kao i prva tri meseca ove, mogli bismo slobodno da kažemo "godina prođe, korona nikad".

Ili se bar većini tako čini, subjektivan je doživljaj situacije u kojoj smo se našli. Objektivno - svi smo pogođeni.

Svaka sfera života pretrpela je i i dalje trpi posledice globalne pandemije. Pre svega trpi zdravlje svakoga od nas; na udaru je prvo fizičko, a posledice koje je pandemija ostavila na mentalno zdravlje verovatno ćemo sagledavati u mesecima i godinama koje dolaze.

Fizička distanca, kao jedna od naglašenih mera u suzbijanju pandemije, velikom broju ljudi je pala veoma teško. Udaljeni od svojih najbližih, porodice i prijatelja bez zagrljaja, smeha, druženja, podrške... Iako sve vreme u online kontaktu, fizički kontakt je nešto što ne možete da dobijete putem video poziva niti bilo koje aplikacije - osim uživo.

Digitalno druženje postalo je sinonim za "okupljanje" tokom pandemije, ali je mnogima ovakva situacija pomogla da bolje sagledaju svoja prijateljstva i okruženje. Protekla godina bila je jedna od onih u kojima su nam prijatelji bili potrebni više nego ikada ranije.

Šta smo to saznali o svojim odnosima sa prijateljima i kako je kovid-19 uticao na druženje?

- Pandemija koja traje već više od godinu dana definitivno je uticala na socijalni život širom sveta. Svakodnevni život provodimo u grču, strahu i socijalnoj distanci koje ranije nije bilo, posebno ne u našoj državi u kojoj su druženja svakodnevna, a gostoprimljivost nešto po čemu smo poznati širom sveta - kaže za Telegraf Miodrag I. (28) iz Loznice.

Kao i mnogima, i njegovi razgovori sa prijateljima su se sveli na temu korona virusa.

- Druženja su se svela na prepričavanje vesti o bolestima, prevenciji i borbi unutar četiri zida. Iako se svako od nas koliko-toliko adaptirao, žalosno je što tuđe osmehe naziremo kroz maske, veća druženja ne postoje, a zajedničke avanture i putovanja su svedeni na poslepodnevne šetnje po kraju - kaže Midorag.

Ipak, kako ističe, daje sve od sebe da se i pored straha za svoj ali i živote drugih ljudi, što više druži i provodi vreme sa bliskim ljudima, porodicom i prijateljima.

- I pored toga, neminovno je da strah utiče na kvalitet provedenog vremena. Kažu da svet više nikada neće biti isti, ali ja želim da verujem da će se promeniti u smeru većeg vrednovanja sadašnjeg trenutka i zajednice - zaključuje Miodrag.

Dragana T. (25) iz Beograda ima slična osećanja kada su pandemija i druženje u pitanju.

- Emotivni rolerkoster, tako bih najkraće opisala situaciju u kojoj smo se našli. Emocije, stavovi i raspoloženja menjali su se u skladu sa brojevima i statistikama. Neko sam ko je veoma voleo druženja, izlaske i spontane avanture, a ovakva situacija uticala je na to da bezbrižnost koja me je odlikovala, više ne postoji. Raste strah za sebe, porodicu, prijatelje - kaže Dragana.

Dane najčešće provodi u stanu od tridesetak kvadrata, gde radi, provodi slobodno vreme, vežba.

- Ponekad nekoga pozovem na kafu, mi smo socijalna bića, ali pored straha za zdravlje veliki je izazov i samoća. Druženja su se najviše svela na društvene mreže i razgovore putem mobilnih aplikacija. Ipak, i pored svega toga, verujem u to i nadam se da ću ponovo moći da osmehe vidim na usnama, a ne samo na očima - istakla je Dragana.

Ipak, postoje i oni koje je distanca zbližila. Jedan od njih je i tridesetogodišnji Aleksandar koji kaže da epidemija korona virusa ni na koji način nije uticala na njegov odnos sa drugim ljudima.

- Tu posebno izdvajam najbliže prijatelje i porodicu. Svoje bliske ljude i dalje viđam svakodnevno ili se bar trudim da to bude što ćešće. Određena doza straha postoji, ali u meri koja ukazuje da ovo nije normalnost na koju smo navikli - kaže Aleksandar i dodaje da je, nevezano za pandemiju, u godinama kada oseća da njegova prijateljstva evoluiraju u nešto zrelije, razumljivije i sadržajnije.

- Čak i u tom smislu ne bih rekao da je korona zaslužna. Svakodnevni život i borba za opstanak u svakom smislu, u kojoj imam i pružam svesrdnu podršku svojim prijateljima, utiče na to da budemo još više povezani sa onima koji nam prijaju i da se, pak, udaljimo od onih čije nam prisustvo ne prija - objašnjava Aleksandar.

Kako kaže, bespredmetno je govoriti o tome da su svi pod određenom vrstom pritiska, ali ističe da je upravo zbog toga zahvalan što se u njegovom slučaju, kada su prijateljstva u pitanju, ništa nije promenilo.

Kakva su vaša iskustva, koliko je pandemija korona virusa uticala na vaše odnose sa prijateljima? Podelite sa nama kroz komentare.

 

(Telegraf.rs)