Psiholog o odbrani onih koji uzimaju pravdu u svoje ruke: Tuđa osveta briše ličnu nemoć

Foto: Pixabay.com

Stupci crne hronike nemilosrdno se pune od vesti o lakšim krivičnim delima, do onih sa fatalnim ishodima. Večito pitanje - da li su pravda i pravo jedno te isto često se odnosi na one koji iz statusa žrtve postaju počinioci krivičnog dela.

Preporučujemo

Ovo pitanje izaziva različite reakcije javnosti.

Prema komentarima na društvenim mrežama i portalima, veći deo javnosti staje u odbranu onih koji su najpre bili žrtve, a onda odlučili da se osvete ili da "uzvrate udarac".

Mnogi se sećaju slučaja baka Coke koja je ubila investitora. Naziv ulice u kojoj je živela bio je prelepljen i na njemu je stajao papir na kom je pisalo Ulica narodnog heroja Stojanke Coke Stojanović.

Komentari koji su se nizali ispod vesti da je starica ubila investitora bili su komentari opravdanja:

"Orden za hrabrost", "Potpuno je u pravu što je to uradila, ali nažalost ovo ništa neće promeniti", "Bravo, ni dana osude. Ovo je heroj, živa bila 100 godina", "Preselila ga je u dva i po kvadrata. Svaka čast", "Ovo je samoodbrana"...

Da ovo nije izdvojen slučaj, govori i priča penzionisanog policajca iz Lebana koji je teže ranio provalnika koji je ušao u njegovu kuću i pretio mu kako će ga zaklati ako mu ne bude dao sav novac.

Društvene mreže preplavljene su komentarima koji staju u odbranu starca. Pod sloganom "Pravda za dedu" mnogi opravdavaju njegov postupak i traže promenu Zakona o zaštiti privatne svojine.

"Živ mi bio deda, ruka ti se pozlatila. A ovima što ga brane dabogda vama upadali u kuće, pa maltretiranja da trpite i gledate kako vam porodicu muče", "Bravo deko, tako se kuća čuva i što pre da budeš na slobodi, samo te saradnici sa lopovima mogu osuduti. Pobeda za deku legendu", "Ima deka mnogo sposobnijih od mladih, vidiš da deka ima dobar vid i stabilnu ruku. Bravo deko" - neke su od reakcija na ovaj slučaj.

Zašto imamo potrebu da kroz komentare obojene snažnim emocijama branimo ljude koji su spremni da se osvete?

Tuđa reakcija uliva hrabrost

Psiholog Aleksandar Kontić za Telegraf kaže da se oni koji podržavaju princip osvete identifikuju sa žrtvom. Takođe, nije isključeno da su se i oni lično suočavali sa nepravdama raznih vrsta.

- Oni koji podržavaju osvetu poistovećuju se sa osećanjem pasivnosti i nemoći, i nije isključeno da mnogo toga u životu doživljavaju kao nepravdu - kaže Kontić za Telegraf.

- Čoveku nije u prirodi da bude pasivan. Kad vidi da je neko rešio da se osveti, to mu na neki način uliva hrabrost. Kroz podršku iskazuje divljenje onima koji su, uslovno rečeno, uspeli da se izbore.

Psiholog upozorava da, ipak, malo ko vidi da bi takva vrsta ponašanja bila ekvivalent "Divljem zapadu".

Foto: Shutterstock

Sagovornik Telegrafa dodaje da kad postoji poverenje u pravdu, striktnost i kazne, ređe se javlja ideja o "uzimanju stvari u svoje ruke".

- Onda kada kod čoveka postoji poverenje u sistem koji treba da ga štiti, pružiće mu se i sigurnost. To nosi i drugi segment sa sobom, a odnosi se na počinioca zločina ili kriminalnog akta, koji će, ukoliko stoji čvrsto izgrađen i striktan mehanizam sprovođenja zakona, shvatiti da mu se kriminalna radnja ne isplati - kaže Kontić.

Osvetnik od žrtve postaje nasilnik

Govoreći o slučaju penzionisanog policajca iz Lebana koji je pucao na provalnika, psiholog kaže da kada vam neko upadne na lični posed i kada se osećate životno ugroženim, prirodan čovekov instinkt je da sačuva svoj život:

- Tada postoje samo dve mogućnosti - ili da beži ili da uzvrati onome ko želi da ga liši života.

S druge strane, objašnjava naš sagovornik, treba napraviti jasnu podelu kada je reč o odbrani lične imovine ili sopstvenog života.

- Postoje i momenti kada je vreme presudno i ne može se čekati da nadležna instanca reši problem, ali postoji i osvetnički poriv kada je samo naneta materijalna šteta, i on nije opravdan. Ideja osvete nema velikog smisla, jer onaj ko pribegava osveti i sam postaje nasilnik - podseća Kontić.

Foto: Pixabay.com

Ali, gde je granica i kako proceniti kada je život ugrožen? Kontić kaže da je na ovo pitanje teško dati odgovor, jer, pojašnjava, nikada ne možemo biti sigurni u namere onog ko je uzurpirao naš lični prostor ili posed.

- Ako napadač nosi oružje sa sobom, očigledno je da se nalazimo u životnoj opasnosti. U tom slučaju, kontranapad je napad koji ima logiku, gde nema mesta čekanju reakcije nadležnih lica, jer tada vreme igra ključnu ulogu. Ovo se svrstava u prirodni instinkt za preživljavanjem - jasan je sagovornik Telegrafa.

U zavisnosti od lične procene u momentu koji je svakako traumatski, teško je reći da li je ugrožena imovina ili život. Psihologija govori u prilog tome da je instinkt opstanka i samoodržanja veoma jak.

- Ne treba zaboraviti nijednog momenta da smo preplavljeni medijskim slikama nasilja i da to i te kako utiče na običnog građana ulivajući mu strah, a treba postaviti jasne granice u tome šta spada u odbranu novčanika, a šta u odbranu sopstvenog života - zaključio je Kontić.

(Telegraf.rs)