Rezultati nove studije pokazali: Britanski soj korona virusa znatno smrtonosniji?

Foto: Tanjug/AP

Britanski soj korona virusa, mogao bi da bude značajno smrtonosniji od uobičajenog soja kovida 19. Od ranije je poznato da se širi za čak 50 procenata brže, ali nova studija, objavljena na platformi medRxiv, koja nije još uvek prošla odobrenje, utvrdila je da je smrtonosniji za oko 64 procenta.

Preporučujemo

Studija je sprovedena u Engleskoj na velikom uzorku od 54.906 podudarnih parova ispitanika koji su imali pozitivne testove na korona virus u razdoblju između 1. oktobra 2020. i 29. januara 2021.

Ispitanici su praćeni do 12. februara 2021. godine a bili su podudarni prema starosti, polu, etničkoj pripadnosti, regiji i datumu pozitivnog testa, tako da su se razlikovali samo po soju kojim su bili zaraženi, čime je isključena mogućnost da je uzrok povećane smrtnosti bilo šta drugo, osim virusa.

- Procenat smrtnosti povezan sa infekcijom VOC-202012/1 (drugi naziv za britanski soj. op.a.) u poređenju sa infekcijom kod prethodno cirkulišućih verzija bio je 1,64 (95% interval pouzdanosti 1,32 do 2,04) kod pacijenata koji su imali pozitivan test na covid-19 u zajednici.

U ovoj relativno niskoj rizičnoj grupi to predstavlja porast broja smrtnih slučajeva sa 2,5 na 4,1 na 1000 otkrivenih slučajeva - pišu u uvodu autori.

Foto: Tanjug/AP

- Verovatnost da se rizik od smrtnosti povećava zbog infekcije VOC-202012/01 velika je. Ako ovaj nalaz može da se generalizuje za druge populacije, infekcija VOC-202012/1 može prouzrokovati dodatnu smrtnost u poređenju sa prethodnim verzijama virusa.

Ovo otkriće utiče na planiranje zdravstvenih kapaciteta pa i nacionalne i međunarodne politike kontrole, a povećana smrtnost daje težinu argumentu da su dalje stroge mere opravdane za smanjenje smrtnosti od SARS-CoV-2 - dodaju autori.

Korona virus ima na hiljade mutacija

Prirodno je da virusi mutiraju. Kada se reprodukuju, u kopiranju njihovih genoma događaju se greške. One im ponekad omogućavaju da se prilagođavaju uslovima i evoluiraju u varijante koje su uspešnije u širenju.

Nije svaka mutacija korisna. Naprotiv, većina je beskorisna i ne menja svojstva virusa ili im čak šteti. To je za očekivati jer je svaka promena u ključnim mehanizmima kojima virus ulazi u ćelije i inficira ih - kao što je protein S - rizična za virus.

Ipak postoje mutacije koje virusima daju prednost. Oni koji su uspešniji u širenju vremenom će istisnuti manje uspešne. Na primer, za viruse mogu da budu korisne mutacije koje će im omogućiti da se bolje vežu uz ćelije domaćina, da lakše prodiru u njih i da bolje zaobilaze napade antitela.

Foto: Tanjug/AP

Virus SARS-CoV-2 je od izvornog oblika čiji je genom dekodiran u Vuhanu početkom 2020. doživeo već na hiljade mutacija. Njegov genom čini molekul RNK koji je podložniji mutacijama. RNK virusi prilično brzo evoluiraju i u proseku stiču po jednu gensku promenu svakih nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Međutim, budući da se SARS-CoV-2 sa osobe na osobu prenosi brže nego što se u njegovom genomu razvijaju promene gena, on ipak relativno sporo mutira za RNK virus. Drugim rečima, on stiće svojstva koja mu omogućavaju da se prilagodi u roku od nekoliko meseci, a ne dana ili nedelja.

Naravno, što više ljudi oboli, to će se virus više reprodukovati pa će imati više prilika za mutiranje i sticanje tzv. korisnih mutacija. To podrazumeva da je jako važno epidemiološkim merama onemogućiti covidu-19 da se nekontorlisano širi.

(Telegraf.rs)