Crna Gora u riziku od epidemije morbila: Stručnjaci objašnjavaju da li u Srbiji ima razloga za strah

Zbog pandemije korona virusa čini se da je u drugi plan pala vakcinacija protiv jednako opasne zarazne bolesti čiju smo epidemiju imali pre nekoliko godina. Reč je o malim boginjama koje se uspešno suzbijaju davanjem MMR vakcine deci do 15 meseci starosti, odnosno revakcinacijom pre polaska u školu.

Prema nezvaničnim podacima, u 2019. u Crnoj Gori tek svako peto dete je dobilo prvu MMR vakcinu.

U Srbiji je situacija drugačija; prema podacima koje je objavio IZJZ Batut taj procenat iznosi 88, a revakcinacija 91,9 odsto – što je takođe nedovoljno u odnosu na 95 odsto, koliko je neophodno za stvaranje kolektivnog imuniteta.

Prekidi u vakcinaciji zbog pandemije

Za prošlu godinu podataka još nema, a kako za Telegraf kažu iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), zbog pandemije je dolazilo do povremenih prekida redovnog programa imunizacije.

- Zbog nepovoljne epidemiološke situacije u vezi sa pandemijom novog virusa korona, imunizacija dece tokom prethodne godine u celoj zemlji je sprovođena sa povremenim prekidima. Vraćanjem u povoljniju epidemiološku situaciju, deca su vakcinisana svim vakcinama predviđenih Programom imunizacije – poručuju iz IZJZV.

I prof. dr Darija Kisić Tepavčević upozorila je prošlog proleća da je u Srbiji zabeležen smanjen odziv za vakcinaciju.

- Redovna vakcinacija ne sme da stane, jer bismo vrlo brzo imali pojavu epidemije bolesti koje su jednako opasne kao i korona virus – upozorila je epidemiolog Kisić Tepavčević.

Strah u Crnoj Gori, reagovao i UNICEF

Epidemiolozi iz Crne Gore su s razlogom zabrinuti da bi kod njih moglo da dođe do epidemije morbila.

Na to je upozorio i Huan Santander, šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori.

- Kriza izazvana korona virusom danas predstavlja najveću pretnju za decu u Crnoj Gori - rekao je Santander.

- Ona je negativno uticala na svaki aspekt života najmlađih i dramatično otežala njihov pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, finansijskoj sigurnosti njihovih porodica, pouzdanom kvalitetnom obrazovanju i zaštiti od svih oblika nasilja.

To znači da kriza izazvana korona virusom može dovesti do ponovne pojave bolesti od kojih deca mogu ozbiljno oboleti, koje na njih mogu imati dugoročne negativne posledice, pa čak dovesti i do smrtnog ishoda.

Santander je podsetio da se MMR vakcina potpuno bezbedno koristi širom sveta nekoliko decenija, i kao takva predstavlja javnozdravstvenu intervenciju koja spašava živote i koja je dostupna u Crnoj Gori.

- UNICEF apeluje na roditelje i domove zdravlja da u najkraćem roku ulože zajednički napor kako bi se hitno povećao broj dece koja su primila MMR vakcinu – istakao je Santander.

Zašto su male boginje danas posebno opasne

Prof. dr Novica Vujošević, epidemiolog u penziji, izjavio je za Vijesti da bi epidemija morbila, u kombinaciji sa epidemijom korona virusa napravila pometnju.

On je pojasnio je da novi sojevi korona virusa napadaju i mlađe, a na početku bolesti morbila, dok se ne pojavi osip, teško je razlučiti koji je virus u pitanju, jer i u jednom i u drugom slučaju dominiraju respiratorni simptomi.

- Od 100 dece obolele od morbila, između sedam i devet dobije upalu srednjeg uha, upalu pluća između jednog i šestoro dece, a različite vrste dijareje oko šestoro. Upalu mozga dobije jedno dete na 1.000 do 2.000 obolelih - rekao je Vujošević.

Prema njegovim rečima, sklerozirajući panencefalitis (smrtonosnu bolest sa oštećenjem mozga) dobije jedno dete na 100.000 obolelih, dok na 1.000 inficiranih život izgubi jedno do troje dece.

Da li je Srbija u riziku?

Da li bi potencijalno nepovoljna epidemiološka situacija u Crnoj Gori po pitanju bolesti koje sprečava MMR vakcina mogla da se „prelije“ i na Srbiju, s obzirom na to da ni u prethodnim godinama nismo dostigli kolektivni imunitet?

Epidemiolozi su saglasni da rizik od malih boginja ne može da bude isključen.

- Što se tiče mogućnosti prelaska jedne zarazne bolesti sa jedne teritorije/zemlje na drugu, uvek postoji šansa za to kada je populacija osetljiva – kažu za Telegraf iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ističu da je rizik isti za sve zarazne bolesti, bez obzira na to da li se radi o morbilima ili nekoj drugoj zaraznoj bolesti. Kao najsvežiji primer navode korona virus.

Bolest koja kosi decu

Morbili su veoma zarazna bolest. Izaziva ih virus malih boginja i iako se smatraju bolešću dečjeg uzrasta, mogu se javiti u bilo kom životnom dobu.

Više od milion dece svake godine umire od malih boginja, posebno pothranjena deca čiji imuni sistem nije u stanju da se izbori sa infekcijom. Zbog toga se oko 98% smrtnih slučajeva dešava u zemljama u razvoju.

U mnogim zemljama Evrope male boginje su i dalje značajan javnozdravstveni problem, prvenstveno zbog slabog odziva na vakcinaciju. Zbog toga se epidemije morbila kontinuirano javljaju, čak i u razvijenim zemljama (vakcinisana deca koja nisu razvila dovoljan nivo imuniteta, nevakcinisana deca i deca koja su previše mala da bi bila imunizovana, čine kategoriju osetljive populacije).

Vakcinacija protiv morbila, zaušaka i crvenke (rubeole) sprovodi se kod dece počev od navršenih 12 do navršenih 15 meseci života primenom MMR vakcine. Druga doza MMR vakcine daje se do navršenih sedam godina života, odnosno pri upisu u osnovnu školu. Nevakcinisana deca mogu se vakcinisati MMR vakcinom do navršenih 14 godina života.

Dve doze vakcine su neophodne za zaštitu i obezbeđuju dugotrajan imunitet.

(Telegraf.rs)