Rana dijagnostika i prigodna terapija: Da li se može normalno živeti sa vaskulitisom?

foto: pixabay.com

Vaskulitis je oboljenje krvnih sudova, praćeno upalom, inflamacijom krvnog suda, a često se dešava i nekroza ćelija. Zbog ovoga organi i tkiva ne dobijaju dovoljne količine krvi, pa ova bolest, ukoliko se ne drži pod kontrolom, može biti veoma opasna.

Preporučujemo

Za vaskulitis još uvek nema leka, a put ka normalnom životu i sa ovim oboljenjem je uvođenje zdravih navika, prestanak pušenja i generalno zdrav način života.

- Terapija nekada može biti i doživotna, a njeno trajanje zavisi od vrste problema i kliničke slike. Najteže kliničke forme bolesti iziskuju i odstranjivanje pojedinih sastojaka iz krvne plazme (plazmaferezu). Određene forme bolesti mogu biti lečene i hirurški - kaže za eKliniku ass dr sci med Srđan Babić, opšti i vaskularni hirurg.

Za ovo oboljenje, nažalost, nema ograničenja, te se može pojaviti u bilo kom životnom dobu, a isto oboljevaju i muškarci i žene.

- Pacijenti mogu imati od lake do teške kliničke slike, do čak, i životno ugrožavajućeg stanja. Klinička slika i simptomi zavise od samog tipa vaskulitisa i lokalizacije inflamacijom zahvaćenih krvnih sudova. Nekada se jave kožne promene, tzv. petehije i purpure, u nekim slučajevima klinički asimptomatske, ali laboratorijski dokazive promene na bubrezima. Nekada može da dođe do pomena na respiratornom traktu u vidu otežanog disanja, nedostatka vazduha, krvavog ispljuvka. Kod nekih pacijenata se uočavaju promene na nervnim strukturama, javljaju se glavobolje, oslabljen vid, pa čak i simptomi koji nas neretko prvo upućuju gastroenterologu, kao što su bolovi u trbuhu, praćeni pojavom krvi u stolici - objašnjava dr Babić.

Foto: Pixabay

Simptomi i dijagnostika

Simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje su prilično nespecifični: temperatura, umor, slabost, bolovi u mišićima i gubitak telesne težine.

Uz anamnezu, klinički pregled i uobičajene testove krvi trebalo bi uspostaviti dijagnozu. Ipak, nekad su potrebne i specifične laboratorijske pretrage i dodatne dijagnostičke metode.

- Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje vode smirivanju, remisiji bolesti. Treba napomenuti da većina bolesnika zahteva doživotnu primenu lekova - ističe dr Babić.

Foto: Preepik/yanalya

Aktivan život je osnova zdravlja krvnih sudova

Lečenje vaskulitisa, objašnjava doktor, uglavnom zahteva primenu antitrombocitne, antikoagulantne terapije koja sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba i kortikosteroidne terapije koja smanjuje upalne procese i pomaže imuni sistem u stanjima u kojem organizam napada vlastito tkivo.

- Iako je većina ovih bolesti autoimune prirode, gde postoje "abnormalna" reakcija ćelija na sopstveno tkivo, svakako da je obustava pušenja, raznovrsna ishrana, svakodnevna umerena šetnja i uopšteno aktivni život, nešto što je osnovna stvar za zdravlje naših krvnih sudova, a i organizma u celini - savetuje doktor.

Nažalost, ovom oboljenju se ne zna uzrok, ali postoje genetske predispozicije za njega.

Nažalost, ovom oboljenju se ne zna uzrok, ali postoje genetske predispozicije za njega - Foto: Shutterstock

- Naravno, autoimunska osnova bolesti je dokazana, kao i to da određene vrste vaskulitisa mogu biti povezane sa upotrebom lekova i hroničnim, dugotrajnim oboljenjima.Vaskulitisi se, neretko, mogu videti i u nemalom procentu reumatoloških oboljenja - kaže dr Babić.

Iako ima više formi, vaskulitis ne bira ni pol ni godine.

- Kavasakijevu bolest, na primer, srećemo samo kod dece, a temporalni arteritis kod starijih od 50 godina. Takođe, treba napomenuti i Birgerovu bolest, bolest malih i srednjih krvnih sudova gornjih i donjih ekstremiteta, koja dovodi do značajne stope amputacija kod mladih ljudi. Bolest je češća kod muškaraca, mada ni žene nisu pošteđene, najčešće je povezana sa pušenjem, a oboljevaju osobe starosne dobi između 20 i 40 godina - upozorava dr Babić.

(Telegraf.rs)