Šta je zajedničko britanskom, južnoafričkom i njujorškom soju korone

Foto: Pixabay.com

Novi sojevi korona virusa koji se otkrivaju u određenim regijama i šire među populacijom izazivaju novu pandemiju straha i neizvesnosti.

Preporučujemo

Virusolozi su upozoravali da će SARS-CoV-2, poput većine ostalih virusa, mutirati, i ujedno su strahovali da bi novi sojevi mogli da dovedu do "nove stative" u sprečavanju širenja infekcije.

Ono što se, međutim, barem za sada ne razlikuje kada je reč o mutacijama korona virusa su simptomi koji prate infekciju. Pacijenti se žale na glavobolju, povišenu temperaturu, kašalj, gubitak čula mirisa i/ili ukusa, bolove u mišićima, mučninu, dijareju, kao i otežano disanje.

Dok u svetu i zemljama regiona stručnjaci beleže prisustvo novih sojeva - britanskog, južnoafričkog i njujorškog, u Srbiji je, za sada, od novih sojeva SARS-CoV-2 izolovan samo britanski.

Po čemu se sojevi korona virusa razlikuju?  

Kent varijanta

Britanski soj korona virusa  izazvao je zabrinutost kada su rezultati danske studije pokazali da oni koji se zaraze ovim sojem imaju za 64 odsto veće šanse da završe u bolnici.

Ova soj, nazvan još i Kent, pojavio se u septembru 2020, i iako su u početku britanski zvaničnici izrazili strahovanje da bi mogao da bude zarazniji do 70 odsto, podaci su pokazali da je, na sreću, zaraznost manja i kreće se između 30 i 50 odsto.

Takođe, kako piše BBC, za britansku varijantu korona virusa postoje istraživanja koja sugerišu da bi mogla da bude povezana sa 30 odsto većim rizikom od smrti.

Foto: Shutterstock

Novi britanski soj korona virusa, poznat i kao B.1.1.7, prisutan je u više od 50 zemalja. Izrael, država koja je vakcinisala najveći broj građana, suočio se sa problemom porasta obolelih u januaru i februaru 2021. u odnosu na period od oktobra do decembra prošle godine, a kako prenosi The Times of Israel, u ovoj zemlji se za 70% povećao broj nevakcinisanih koji su se verovatno zarazili Kent varijantom.

Južnoafrički soj stigao u region

Južnoafrički soj nije izazvao ništa manju zabrinutost. Za sada je prisutan u više od 20 zemalja, među kojima su i Slovenija i Hrvatska.

Virusolozi kažu da razvoj novih varijanti nije neočekivan - virusi mutiraju da bi se širili i napredovali. Prema do sada poznatim podacima, južnoafrička varijanta, takođe poznata kao 501.V2 ili B.1.351, najrizičnija je za osobe starije životne dobi ili one sa lošijim osnovnim zdravstvenim stanjem.

Ali postoji zabrinutost da se može lakše širiti, a vakcine protiv njega možda neće biti dovoljno efikasne, navodi BBC.

Foto: Tanjug/AP

Ono što je za sada poznato kada je reč o južnoafričkom soju jeste da postoji jedan simptom koji najčešće dovodi do hospitalizacije, a to su poteškoće sa disanjem.

Njujorški soj "pod lupom"

Njujorški soj korona virusa nedavno je dospeo i do susedne Hrvatske. Istraživači genomike imenovali su novu varijantu B.1.526, a koliko ova varijanta može da bude problematična naučnici još nisu utvrdili.

Foto: Pixabay.com

U dve studije koje još nisu recenzirane istraživači su naveli da njujorški soj nosi zabrinjavajuću mutaciju koja može da oslabi efikasnost vakcina, piše NY Times. Ipak, ova teza za sada nije dokazana.

Da li su vakcine efikasne protiv novih sojeva?

Vakcine protiv korona virusa koje su trenutno u opticaju pravljene su da zaustave prethodne sojeve SARS-CoV-2, ali naučnici veruju da bi one i dalje trebalo da budu efikasne.

Rani laboratorijski rezultati sugerišu da je vakcina Fajzer/Bajontek može da zaštiti od novih varijanti.

Podaci tima koji je napravio oksfordsku vakcinu pokazuju da ona dobro štiti od nove Kent varijante korona virusa, ali da nudi manju zaštitu od južnoafričke varijante. Ipak, ono što bi takođe trebalo istaći jeste da cepivo Oksford/AstraZeneka i dalje štiti od teških oblika bolesti.

(Telegraf.rs)