Dobili ste vakcinu protiv korona virusa, a nemate antitela? Stručnjaci objašnjavaju kad se to događa

Foto: Tanjug/AP

Vakcine protiv korona virusa koje su dostupne u Srbiji štite od težih oblika kovida 19, ali se brzina i količina antitela ne stvaraju podjednako posle dobijanja Fajzer/Bajontekove, Sputnjik V, „oksfordske“ i Sinofarmove vakcine.

Preporučujemo

Ovi parametri direktno su u vezi sa stanjem organizma, odnosno zavise od imunog odgovora.

Kako je za Blic objasnila dr Danica Ćujić sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), antitela se stvaraju kao odgovor našeg organizma na kontakt s mikroorganizmima na dva načina - posle preležane infekcije ili vakcinacijom.

-  Naš imunski sistem se različitim mehanizmima bori protiv patogena, a stvaranje antitela je jedan od tih mehanizama – kaže dr Ćujić.

- Kod osoba koje nemaju neko hronično oboljenje ili nisu na imunosupresivnoj terapiji, antitela se razvijaju posle primljene vakcine slično kao i posle preležane bolesti. Kod osoba koje prethodno nisu bile u kontaktu sa virusom, prisustvo antitela ukazuje da je vakcina bila delotvorna. Kod osoba koje su prethodno preležale kovid 19 nivo antitela nakon vakcinacije je u porastu, slično kao i kada bi ove osobe došle u ponovni kontakt s virusom.

Cilj vakcine protiv korona virusa je da pokrene naš imunski sistem i stvori odbranu protiv patogena, ali da ne dovede do razvoja bolesti. Antitela se takođe razvijaju i kod osoba koje su imale asimptomatski kovid 19.

foto Pixabay

Dr Ćujić podseća da se prema sadašnjim protokolima, sve vakcine protiv korona virusa dostupne u Srbiji primenjuju u dve doze. Ali, kako je broj dostupnih vakcina u ovom trenutku ograničen, u svetu se razmatra mogućnost da osobe koje su preležale kovid 19 prime samo jednu dozu, s obzirom na to da su prethodno već bili u kontaktu sa virusom.

- Sve vakcine koje su dostupne u Srbiji indukuju pokretanje imunskog odgovora prema SARS-CoV-2 virusu, što se najčešće potvrđuje detektovanjem antitela u krvi prema ovom virusu - objašnjava doktorka.

U zavisnosti od dizajna vakcine, imunski odgovor se stvara različitom brzinom. Na osnovu dosadašnjih iskustava primećeno je da se antitela najranije razvijaju nakon primene Fajzer/Bajontekove vakcine.

- Na pokretanje imunskog odgovora takođe utiču i individualni faktori, odnosno svaka osoba reaguje na sebi svojstven način. Isto se dešava i pri kontaktu s virusom. Neko oboli, a neko ne, neko ima blagu kliničku sliku, a neko zahteva bolničko lečenje. Stoga se ne može generalizovati kada se tačno javljaju antitela na određenu vakcinu i koje su to vrednosti koje bi trebalo da pružaju stopostotnu zaštitu protiv virusa - objašnjava dr Ćujić.

Koja antitela se proveravaju

Količina antitela posle dobijanja druge doze vakcine utvrđuje se testom. INEP je razvio sopstvene ELISA testove za određivanje IgG i IgM antitela prema SARS-CoV-2 virusu i prva je laboratorija u Srbiji koja je uvela serološko testiranje na kovid 19, odnosno određivanje antitela prema SARS-CoV-2 virusu. Na tržištu se nalazi veliki broj testova, koji se razlikuju po tome na koje proteine virusa se detektuju antitela i na koji se izražavaju rezultati.

Foto: Shutterstock

- Kada želimo da proverimo da li su se nakon primljene vakcine razvila antitela, treba imati u vidu koja vakcina je primljena i na osnovu toga odabrati test koji detektuje antitela na onaj protein virusa, na kome je i vakcina zasnovana. Konkretno, za Fajzer/Bajontekovu, Sputnjik V i AstraZeneka vakcine potrebno je proveravati IgG antitela na S protein, dok je za kinesku Sinofarm vakcinu, baziranu na inaktivisanom virusu, moguće odrediti IgG antitela prema S i prema N proteinu - objašnjava dr Ćujić.

Na osnovu dosadašnjih rezultata, INEP-ovi testovi su se pokazali dovoljno osetljivim da detektuju i odrede prisustvo IgG antitela u krvi, kako posle preležane kovid 19 infekcije, tako i posle primene bilo koje od vakcina koje se trenutno daju u Srbiji. S obzirom na to da je vakcina Astra Zeneca tek odnedavno prisutna, za ovu vakcinu se tek očekuju rezultati.

Kad je najbolje raditi test

- Kako trenutno ne postoji univerzalni standard za anti-SARS-Cov-2 IgG antitela, rezultati različitih testova se izražavaju u različitim jedinicama i besmisleno je porediti rezultate dobijene na različitim mestima. Svaki rezultat koji se smatra pozitivnim ukazuje da su u krvi osobe prisutna antitela koja pružaju zaštitu protiv virusa.

Kada primimo vakcinu, naročito ukoliko prethodno nismo bili u kontaktu s virusom, potrebno je neko vreme da se imunski sistem pokrene i da se stvore antitela. Stoga se ne smemo opustiti istog trenutka kada primimo vakcinu, već je potrebno da se i dalje pridržavamo mera zaštite. Na osnovu dosadašnjih rezultata INEP laboratorije, preporuka bi bila da se antitela određuju dve do tri nedelje nakon primljene druge doze vakcine, bez obzira na to koja vakcina je u pitanju - objašnjava dr Danica.

Uloga T-ćelija

Ono što se tokom trajanja epidemije sve vreme provlači je važnost T-ćelija, koje predstavljaju ćelije imunskog sistema koje imaju ulogu u stvaranju dugotrajnog imuniteta.

- Kod osoba koje imaju agamaglobulinemiju, odnosno nemaju mogućnost sinteze antitela, pokazano je da mogu uspešno da se izbore sa kovid 19 infekcijom, što je pripisano T ćelijskom odgovoru. Ove ćelije različitim mehaniznima doprinose antivirusnoj zaštiti, a istraživanja koja su u toku će nam pružiti dodatne informacije o efektu vakcine na T ćelijski odgovor i dugoročnom zaštitnom efektu kod kovid-19 - kaže dr Danica Ćujuć.

Da li osoba može da ne razvije antitela?

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović objasnio je da od stanja organizma zavisi i nivo stečene zaštite. Tako će mlad i zdrav organizam stvoriti veći nivo antitela, dok oni koji već imaju oslabljen imunitet u startu razvijaju manju zaštitu, ali ih svakako vakcina štiti od teške kliničke slike, od odlaska u bolnicu i komplikacija.

- Svi koji imaju hroničnu bolest koja je stavljena pod kontrolu trebalo bi da posvete posebnu pažnju svom zdravlju, odnosno da se vakcinišu - izjavio je profesor Tiodorović.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović/ Pixabay

Na pitanje postoji li mogućnost da neko uopšte ne razvije antitela, dr Ćujić kaže:

- Kod većine imunokompetentnih osoba stvaranje antitela je neometano i antitela se mogu detektovati u krvi imunizovane osobe. Kod nekih osoba antitela se sporije stvaraju, pa je obično negativan nalaz prisutan ukoliko se porani s testiranjem. Stoga se preporučuje određivanje antitela dve do tri nedelje psole dobijanja druge doze vakcine.

Prema njenim rečima, stvaranje antitela je samo jedan od zaštitnih mehanizama našeg imunskog sistema. Kako je prisustvo antitela moguće lako i jednostavno odrediti u laboratorijskim uslovima, najčešće se spominju antitela kao merilo efikasnosti vakcine. Ali, upozorava dr Ćujić, to ne znači da su antitela jedina zaštita koja se stvara vakcinacijom:

- Pokazano je da vakcine takođe pokreću i T ćelijski odgovor.

Koliko traje imunitet

Posle primljene druge doze vakcine mnogi će poželeti da urade test na antitela.

Antitela koja se stvore posle vakcinacije ista su kao i kada preležimo kovid 19. Kako se do sada kod većine onih koji su preležali kovid 19 prisustvo antitela može detektovati mesecima posle preležane bolesti, očekuje se da će i imunitet stvoren imunitet trajati najmanje godinu dana, slažu se stručnjaci.

Dr Marija Gnjatović sa INEP-a izjavila je nedavno za N1 da je praćenje serološkog odgovora nakon prirodne infekcije pokazalo da svi ljudi koji su razvijali antitela iznad 50 jedinica, da su ta antitela stabilna i godinu dana posle akutne infekcije. Ona je objasnila da rezultati posle vakcinacije daju uverenje da će to važiti i posle primanja vakcine, odnosno da će zaštita trajati i duže nego što su proizvođači vakcina najavili.

Prema njenim rečima, posle primanja Fajzer/Bajontekove vakcine antitela se stvaraju brže, dok je za kinesku Sinofarm vakcinu potrebno da prođe 40-ak dana posle druge doze.

(Telegraf.rs)