4 faze sagorevanja na poslu: Psiholog savetuje kako da ih prepoznate i pobedite

foto Pixabay

Otkako je proglašena pandemija korona virusa, veliki broj zaposlenih počeo je da radi od kuće.

Preporučujemo

Posle skoro godinu dana rada van kancelarija, mnogi se žale na psihički premor, manjak entuzijama i energije, „brisanje“ radnog vremena koje često traje duže nego kada bi radnici regularno odlazili na posao.

O težini rada od kuće, kao i sindromu sagorevanja na poslu koji ne izostaje ni u ovakvim okolnostima, razgovarali smo sa Irenom Werner, master psihologom i licenciranim RE&KBT psihoterapeutom i izvršnim direktorom Psihološkog savetovališta Centar.

Zamke rada od kuće

- Rad u kućnom okruženju može da deluje na prvi pogled idealno – kaže Irena Werner.

- Međutim, kod kuće postoje mnogi izvori distrakcije, bilo da su to ukućani, kućni ljubimci, krevet, TV... Nije stečena navika da se disciplinovano radi od kuće. Na poslu ipak znamo da smo došli da uradimo nešto i nemamo baš mnogo opcija za odugovlačenje.

Poslovno okruženje je takvo da podstiče zaposlene na rad, dok kućni seting upućuje na nešto drugo - odmor, provođenje vremena u razonodi, sa porodicom... Rad od kuće vremenom postaje jednoličan, budući da nema prilike za „licem u lice“ razgovore sa kolegama i za odvijanje socijalnog aspekta profesionalnog života.

Psiholog Irena Werner; foto privatna arhiva

Sagovornica Telegrafa ističe da koliko smo mi socijalna bića i zainteresovani za druge ljude govore istraživanja koja su sproveli stručnjaci Psihološkog savetovališta Centar. Ona su pokazala da su prilikom online sastanaka sa kolegama sa posla zaposleni bili najviše zainteresovani da „vide“ kako izgleda privatni prostor njihovog kolege i bavili se detaljima istog.

Razlike između stresa i sindroma sagorevanja

Mnogi poistovećuju sindrom sagorevanja na poslu sa "običnim" stresom, kom smo izloženi svakodnevno. Sagovornica Telegrafa kaže da postoje razlike između ova dva stanja:

- Sindrom sagorevanja je zapravo pojava koja se dešava nakon produžene i preterane izloženosti stresu, koja ostavlja osobu psihički i fizički istrošenom. Možemo reći da je sindrom sagorevanja u stvari odložena reakcija organizma na produžene i stresne međuljudske i emocionalne događaje na poslu.

Burnout, odnosno sindrom sagorevanja podrazumeva mentalne i telesne simptome iscrpljenosti. Osoba je uverena da ne poseduje ili nema dovoljno izgrađene resurse da bi se izborila sa stresnim situacijama što dovodi do umora, iscrpljenosti, osećaja bespomoćnosti, kao i neuspeha da se izbori sa situacijom.

Ko će brže „izgoreti“ – šefovi ili radnici?

Sindrom sagorevanja na poslu prepoznat je kao zdravstveni problem poslednje dve decenije. Ovom problemu su, ističe psiholog, podložni i ljudi na visokim pozicijama, kao i oni na nižim, ali posebno u pomagačkim profesijama, poput medicinskih radnika, medicinskih sestara, doktora, a još je izraženiji tokom kriznih situacija kao što je trenutna.

Foto: Freepik/yanalya

- Naravno da osobine ličnosti i te kako određuju podložnost sagorevanju na poslu; osobe koje su preosetljive, sklone anksioznom reagovanju i katastrofičnim mislima su podložnije sagorevanju na poslu.

Treba biti oprezan, jer se simptomi sindroma sagorevanja pogrešno prepoznaju kao izraz lenjosti i neažurnosti, kao što su odsustvovanje sa posla, kašnjenje na posao, pad radne efikasnosti kao i iritabilnost, pad raspoloženja, konzumiranje sedativa – navodi naša sagovornica.

Faze kroz koje zaposleni prolaze

Nijedan psihološki problem, pa ni burnout, ne događa se "preko noći". Prema rečima psihologa, prvi znaci sindroma sagorevanja uključuju fizičke simptome poput glavobolje, stomačnih problema i bolova. Ne izostaju ni emocionalni simptomi kao što su depresija, apatija, anksioznost, dosada, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja.

Najzad, tu su i bihejvioralni simptomi u koje spadaju razdražljivost, impulsivnost, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, cinizam, konflikti...

- U fazi idealističkog entuzijazma prisutni su velika energija, nada i nerealna očekivanja, i tada osoba neracionalno troši energiju, „ne štedi se“, radi prekovremeno... Druga faza je stagnacija, kada počinju da se javljaju teškoće i kada dolazi do prvih suočavanja sa realnošću. Osoba nastavlja da radi posao, ali ne sa istim oduševljenjem.

foto Pixabay

Zatim sledi faza frustracije kada se osoba emocionalno povlači i izoluje, i preispituje se koliko je efikasna u obavljanju posla i koliko je taj posao smislen. U ovoj fazi se javljaju i prvi simptomi telesnog iscrpljivanja.

Poslednja faza je faza apatije kada osoba teško pronalazi zadovoljstvo i gubi veru u sebe i svoju kompetentnost, te postaje nezainteresovana za posao, što se manifestuje povlačenjem ili izbegavanjem ljudi i/ili posla – objašnjava Irena.

Kako pomoći sebi

Prema njenim rečima, najbolji način je prevencija sindroma sagorevanja koja podrazumeva sprečavanje njegove pojave i jačanje lične otpornosti.

- Na ličnom nivou, neke strategije koje možemo da savladamo, a koje pomažu u prevenciji sindroma sagorevanja su vežbe samopoštovanja, tehnike relaksacije, redovna fizička aktivnost, efikasno upravljanje vremenom, razvoj veština komunikacije i interpersonalnih veština, mreža socijalne podrške.

Na nivou organizacije, prevencija bi uključivala ograničen broj radnih sati, brigu o zaposlenima, edukacije, dugoročno planiranje, raspoređivanje zadataka, podjednake mogućnosti za napredovanje.

- Međutim, lečenje kada se sindrom već ispoljio, zahteva individualni pristup, i uzima u obzir uzroke simptoma sagorevanja. Lečenje se, između ostalog, ogleda u zaustavljanju samosabotirajućeg toka misli, uvežbavanje tehnika samoohrabrivanja, pojačavanje svesnosti o okidačima stresa, a u težim slučajevima i medikamentoznom terapijom – navodi psiholog.

foto Pixabay

Na pitanje kako možemo da preveniramo sindrom sagorevanja na poslu, a kako da pomognemo prijatelju, kolegi ili članu porodice koji je u ovom problemu, Werner kaže:

- Prevencija podrazumeva sticanje zdravih životnih navika i ovladavanje određenim veštinama. To podrazumeva bavljenje opuštajućim hobijem, razvijanje veština komunikacije, upražnjavanje tehnika relaksacije, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu, redovan i kvalitetan san, šetnje u prirodi.

Bliskoj osobi možemo pomoći socijalnom podrškom i upućivanjem na profesionalnu pomoć.

(Telegraf.rs)